Haški optuženik Stojan Župljanin uhapšen je u okolini Beograda u 12 sati i 30 minuta, saopštilo je Tužilastvo Srbije za ratne zločine. Vladimir Vukčević, koordinator Akcionog tima Vlade Srbije za saradnju sa Hagom, koji je i rukovodio akcijom, izjavio je da Župljanin nije pružao otpor prilikom hapšenja i da je sve proteklo u najboljem redu:
"Hapšenje su izvršile specijalizovane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije i pripadnici Bezbednosno-informativne agencije. Jedino mogu da kažem da je pre hapšenja bio u Srbiji. Od onog neuspelog pokušaja hapšenja u Nišu, kada nam je sticajem okolnosti izmakao za dlaku, stalno smo mu bili na tragu i to je rezultovalo današnjim hapšenjem."
Policija je po prijavi 26. marta 2008. pretresla stan u Nišu u kome su nađeni tragovi koji ukazuju da je u njemu boravio Stojan Župljanin. Nakon hapšenja, Župljanin je sproveden na saslušanje istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu a u roku od tri dana, odnosno 72 sata od privođenja, trebalo bi da bude prebačen u Haški tribunal.
Kako saznajemo, Stojan Župljanin uhapšen je u Pančevu, 12 kilometara od Beograda, u naselju Sodara. Po rečima očevidaca, koji su se javili Radiju Slobodna Evropa, policija ga je pronašla u stanu na petom spratu stambene zgrade u Dunavskoj broj pet. Policija je ujutru opkolila celo naselje a zatim je pozvala vlasnike stana da otvore i usledilo je privođenje.
„U okolini te zgrade nekoliko dana pre hapšenja bilo je primetno prisustvo policije u civilu. Odjednom su se pojavila tri džipa iz kojih su izašli policajci, popeli se na peti sprat, odakle su izveli Stojana Župljanina. Nije hteo da mu stave lisice, ali su oni to učinili, sproveli ga u auto i odvezli za Beograd. Baš smo se iznenadili, jer ga ranije nismo viđali. Kada su ga izveli imao je bradu i izgledao je baš propalo, bio je upadljivo mršav,“ rekao je za naš radio jedan od stanara Dunavske pet.
Rasim Ljajić, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, izjavio je da je Župljanin lociran tri-četiri dana pre hapšenja i da je akcija veoma pažljivo pripremana jer je begunac bio opasan i naoružan:
"Danas je akcija izvedena kada su mogućnosti za incidente i opasnost po ljudske živote svedene na minimum. Akcija je, na svu sreću, izvedena bez ikakvih problema i ovo je zaista puni dokaz naše spremnosti da izvršimo sve obaveze prema Haškom tribunalu."
Olga Kavran, portparol Tužilaštva Haskog tribunala, izjavila je za naš program da pozdravlja hapšenje Stojana Župljanina:
"To hapšenje potvrđuje i ono što je tužilac Serž Bramerc više puta rekao, a to je da su begunci dostupni Srbiji, i nadamo se da će i preostala trojica što pre biti uhapšena i prebačena u Tribunal."
RSE: Šta ovo znači za nastavak saradnje Srbije sa Hagom?
Kavran: Pa, nadamo se da će i Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Goran Hadžić biti uhapšeni što pre, kao i da ćemo dobiti preostale dokumente, koje Tužilaštvo traži, i pristup arhivama.
Vest o hapšenju Stojana Župljanina, Nicholas White, iz Međunarodne krizne grupe, za naš program ovako je prokomentarisao:
"Videli smo i ranije da su begunce hapsili u okolnostima sličnim ovim, zar ne? Dakle, nakon ovog, nije ostalo mnogo ljudi koji ne mogu biti izručeni – samo trojica."
Haški tribunal od Srbije još traži hapšenje i izručenje Ratka Mladića, Radovana Karadžića i Gorana Hadžića, a puna saradnja sa tim sudom uslov je za dalje evropske integracije.
Župljanin je optužen za zločine nad Hrvatima i muslimanima na području Bosanske Krajine. Bivšeg načelnika Centra javne sigurnosti Banja Luka, Stojana Župljanina, haški sud tereti za zločine protiv čovječnosti i kršenje zakona te običaj ratovanja, za udruženi zločinački poduhvat, progone i ubojstvo, mučenje, okrutno postupanje i nehumana djela, te deportacije, bezobzirno razaranje i pustošenje gradova i sela. Optužnica protiv Župljanina je podignuta 1999. godine, a otpečaćena 2001. godine.
Optužnicu možete pročitati ovdje.
U Sarajevu pozdravljaju hapšenje
Državni vrh Bosne i Hercegovine pozdravio je hapšenje haškog optuženika Stojana Župljanina u Beogradu. Predsjedavajući Predsjedništva BiH Haris Silajdžić kazao je i da Srbija takođe mora ispoštovati presudu Međunarodnog suda pravde koja nalaže hapšenje svih učesnika u zločinu genocida u BiH, a prvenstveno Radovana Karadžića i Ratka Mladića, koji su, prema posljednjem izvještaju Haškog tužilaštva, dostupni vlastima Srbije. Član Predsjedništva Željko Komšić istakao je kako smatra da je hapšenje Župljanina još jedan dokaz da vlasti u Srbiji mogu, kada hoće, uhapsiti svakog od optuženih za ratne zločine koji se kriju na njihovoj teritoriji, kada im to treba u dodvoravanju međunarodnoj zajednici.
Predsjednik Helsinškog odbora RS-a Branko Todorović kaže da se sa današnjim hapšenjem sa pravom može postaviti pitanje da li su i ostali koji su sada na slobodi pod nečijom zaštitom:
“Da neko nije govorio istinu, a istinu nisu govorili oni iz Beograda koji su tvrdili da se na teritoriji Srbije ne nalazi nijedan od optuženih za ratne zločine. Istovremeno, ovakve slučajeve uvijek prate neke obavještajno-političke pravne igre, zavrzlame i mislim da je to ono što najviše boli porodice žrtava. Oni će svakako u ovom trenutku biti zadovoljni što, evo konačno, 12 godina nakon završetka rata se šalje jasna poruka da će se optuženi za ratne zločine, počinioci ratnih zločina prije ili kasnije naći pred licem pravde i mislim da je to veoma važno za procese pomirenja, izgradnje povjerenja, suočavanja sa istinom u BiH.“
U Društvu za ugrožene narode smatraju čudnom koincidencijom to što je do hapšenja Župljanina došlo kada je holandski ministar spoljnih poslova odbio da ratifikuje sporazum između Srbije i Evropske unije, te nakon negativnog izvještaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serga Brammertza o haškim obavezama Srbije. Predsjednica Društva Fadila Memišević smatra da se Beograd trudi da komercijalizuje saradnju sa Hagom:
„Šta znači komercijalizacija? Znači: mi vama zločinca, a vi nama pozitivan izvještaj. Ono što mi tražimo jeste da ta saradnja Beograda bude potpuna, da Karadžić i Mladić konačno budu uhapšeni. I na kraju-krajeva, prema presudi Međunarodnog suda pravde to je obaveza Srbije i međunarodna zajednica mora da vrši pritisak i mora da traži, ona mora biti ovdje beskompromisna.“
Haška optužnica tereti Stojana Župljanina da je planirao, podsticao, naredio i počinio zločine protiv čovječnosti kao učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao i da je pomagao i podržavao njihovo planiranje, pripremu i izvršenje. Kao ratni načelnik banjalučkog Centra službi bezbjednosti optužen je za ratne zločine počinjene nad nesrpskim stanovništvom na području Bosanske krajine. Da je kao osoba koja je kontrolisala policijske strukture znao za zločine, svjedoči i izjava Nusrete Sivac, članice Udruženja logoraša BiH:
„Smatram da je njegova uloga bila velika, ja govorim s aspekta žrtve koja je bila nepuna dva mjeseca u koncentracionom logoru Omarska, i imala sam priliku jednom da ga vidim u logoru Omarska kada je dolazio sa visokom delegacijom da posjete logor. Drago mi je da će ga stići ruka pravde i da će dobiti zasluženu kaznu.“
Hapšenje Župljanina pozdravilo je i Tužilaštvo BiH. Portparol Tužilaštva Boris Grubešić kaže da je ono dobro došlo i zbog slučajeva koji se vode pred domaćim pravosuđem:
„Što se tiče predmeta Župljanin, on je predmet Haškog tribunala. On je Tužiteljstvu BiH zanimljiv zbog predmeta koji se odnosi na istragu mreže podrške haškim bjeguncima, a na kojem radi Tužiteljstvo BiH.“
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a još nema informacija o tome da li su i oni bili uključeni u hapšenje Župljanina. Jovan Spajić, šef Sekretarijata Vlade RS za odnose sa Haškim tribunalom, ističe da su entitetske bezbjednosne institucije svakako doprinijele njegovom hapšenju:
„Ostvarivana je saradnja i u pogledu hapšenja lica koja se nalaze na slobodi, pa konkretno i gospodina Župljanina, kao i na otkrivanju mreže podrške tim licima i onda se može smatrati da je to rezultat učešća i naših institucija u tom pravcu.“
Interesantno je reći i da je hapšenju Župljanina prethodio i nedavni javni poziv njegove porodice da se godine bježanja moraju okončati. Krajem prošlog mjeseca visoki predstavnik Miroslav Lajčak smijenio je i Predraga Ćeranića sa dužnosti u državnoj obavještajno-bezbjednosnoj agenciji zbog sumnje da je bio dio podrške u skrivanju Župljanina.
Preostala trojica
Od ukupno 161 osobe protiv kojih je Haški tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji podigao optužnice od svog osnivanja 1993, u bjekstvu je još njih trojica.
Bivši politički lider bosanskih Srba Radovan Karadžić u bjekstvu je više od deset godina, kao i vojni vođa, general Ratko Mladić. Oni su optuženi za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti zbog svoje uloge u kampanji etničkog čišćenja tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
Bivši predsjednik samoproklamovane Republike Srpska Krajina Goran Hadžić u bjekstvu je od jula 2004. Nestao je iz svoje kuće neposredno po objavljivanju optužnice protiv njega. Tereti se za zločine protiv čovječnosti.