Sa našim gostom iz rubrike ONLINE, glavnim i odgovornim urednikom lista “Koha Ditore”, Agronom Bajramijem, razgovarali smo o tome da li će Rusija staviti veto na eventuralnu odluku Saveta bezbednosti o nezavisnosti Kosova, o mogućim ustupcima Zapada zvaničnoj Moskvi po tom pitanju, te o tome kada bi rezolucija Saveta bezbednosti o Kosovu mogla da bude donesena i da li bi bilo otcepljenja severnog dela Kosova u slučaju nezavisnosti.
RSE: Gospodine Bajrami, posetioci Internet stranice Radija Slobodna Evropa su vam postavili brojna pitanja. Ono što je najaktuelnije je svakako status Kosova. Nedavno je američki predsednik George Bush izjavio da podržava nezavisnost Kosova, međutim, to pitanje se trenutno raspravlja u međunarodnim diplomatskim krugovima i očekuje se da odluku donese Savet bezbednosti. Kada bi se, prema Vama, moglo očekivati da se to pitanje stavi na dnevni red?
BAJRAMI: To sve zavisi od toga koliko će Evropska unija uspešno imitirati, da tako kažem, američku poziciju. Moraju imati plan B, ukoliko ovo pitanje ne bude uspešno rešeno u Savetu bezbednosti zbog ruskog veta. Za sada nemamo veoma jasan evropski stav. EU nije izašla sa nekim stavom koji bi se mogao okarakterisati kao jedinstven. Tako da je, u ovom momentu, osim ruskog veta, problem i u nejedinstvu Evropske unije oko ovog pitanja.
RSE: Međunarodna zajednica pokušava na određen način da ubedi Rusiju da ne stavi veto. Dakle, potreban je konsenzus u međunarodnoj zajednici. Da li smatrate da će biti nekih ustupaka?
BAJRAMI: Ja mislim da stvarni razlog za to što Rusi prave probleme nije Kosovo, već ukupna, nova, globalna, politička slika, u kojoj predsednik Rusije Vladimir Putin pokušava da povrati poziciju Rusije kao jednog od najmoćnijih svetskih faktora. Ne verujem, ustvari, da postoji nešto što bi moglo biti prihvatljivo za Zapad, a što se može i što bi moglo biti prihvatljivo i za Rusiju u smislu nekih novih koncesija oko Kosova. Ja mislim da Rusi ustvari traže koncesije negde drugde i nisam siguran da li će to biti prihvatljivo za Zapad i dokle može ići ova igra. Ja mislim da, ipak, nemamo toliko vremena da bi se ovo otezalo baš tako dugo.
RSE: Niko ne govori o datumima, o konačnom vremenskom roku kada bi rešenje trebalo da bude doneto i usvojeno. Šta se može desiti ukoliko dođe do odlaganja?
BAJRAMI: Ja ne verujem da se nešto može desiti preko noći. Ali mislim da smo mi već polako ušli u jednu fazu gde su ljudi previše nervozni. Ja mislim da su ljudi očekivali već previše dugo da se ovo završi. Bilo je puno obećanja da će sve biti završeno krajem prošle godine. Onda je to produženo za – kako su tada rekli – par nedjelja, pa se tih par nedjelja pretvorilo u tri meseca, pa su ta tri meseca pretvorena u šest meseci i sada smo na kraju šestog meseca ove godine a još uvek nije sigurno da će se sve rešiti ovog leta, pa čak možda ni ove godine. U međuvremenu se desilo to da su ljudi sve manje i manje pozitivno orijentisani prema ovom procesu. Ima sve više i više glasova koji kažu da je sve ovo samo neka igra za koju će na kraju ceh platiti ljudi ovde. I mislim da što duže to odlažemo, tenzije će biti veće. A što tenzije budu veće, mnogo će biti teže da se posle tog statusa uspostave normalni odnosi među ljudima različitih etničkih grupa.
RSE: Nedavno je član kosovskog pregovaračkog tima Veton Suroi upozorio da i dalje postoji rizik kod podele Kosova, aludirajući time na sever Kosova. Smatrate li da će biti problema sa severom Kosova, s obzirom da su tamošnji Srbi rekli da neće prihvatiti nikakvu nezavisnost.
BAJRAMI: Ja mislim da je politika otcepljenja severnog dela Kosova jedna politika koja je neformalno deo politike Beograda. I dokle god Beograd jasno ne kaže da ne može biti razdvajanja Kosova na dva dela, mislim da će to ostati kao jedan rizik i da će to biti nešto s čime ćemo se morati suočiti odmah posle statusa. I mi koji živimo tu i međunarodna zajednica koja bude tu bila, NATO i EU. Mislim da bi bilo pametno da čak sada počnu pripreme kako bi ta kriza koja nas čeka ne bi pretvorila u neku vrstu veoma teže krize sa težim posledicama.
Kosovo