Vladimir Putin je želeo svetsku pozornicu. Donald Tramp je želeo mirovni sporazum.
Ruski lider je to i dobio. Američki predsednik nije. Bar još ne.
Samit 15. avgusta između Trampa i Putina mogao je da bude jedan od najvažnijih u poslednjih nekoliko godina: za američko-ruske odnose, za međunarodnu bezbednost i za najveći kopneni rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
Samouveren u svoje pregovaračke sposobnosti, Tramp je želeo da zaustavi 42-mesečni rat Rusije u Ukrajini, koji je odneo ili ranio preko milion ruskih i ukrajinskih vojnika, kao i hiljade civila, pretežno Ukrajinaca.
Uveren u sposobnost svoje vojske da slomi Ukrajinu, Putin je želeo da se pojavi pred globalnim televizijskim kamerama, na američkom tlu, da se rukuje sa Trampom, oslobođen međunarodne izolacije i da pregovara kao ravnopravan partner.
Na kraju, nije postignut nikakav dogovor o zaustavljanju krvoprolića u Ukrajini. Nije najavljen ni novi sporazum o kontroli oružja, kako je Putin ranije sugerisao, niti nove poslovne investicije, kako je predlagao Tramp.
Pročitajte i ovo: Tramp rekao da 'nema dogovora' s Putinom o okončanju rata u Ukrajini'Ništa dobro se nije dogodilo, ali takođe i ništa loše'
Moguće je da postoje dogovori u pripremi, koji još nisu objavljeni. U intervjuima i izjavama nakon samita, Tramp je nagovestio da bi neki sporazum mogao biti postignut u skorijoj budućnosti.
"Da je bilo i samo nečeg sitnog da se najavi, možete biti sigurni da bi Tramp to objavio", rekao je Luk Kofi, ruski analitičar i viši saradnik na Institutu Hadson u Vašingtonu.
Kako kaže, činjenica da nije bilo nikakve najave "govori da pregovori zaista nisu doveli nigde".
"Da gledamo pozitivno, Tramp nije ništa poklonio, barem koliko možemo da znamo javno. Priznao je sa govornice da će uzeti vremena da se konsultuje i obavesti evropske lidere, uključujući i Zelenskog, i rekao je da nema dogovora dok ne bude dogovora", dodaje Kofi.
Rano ujutru 16. avgusta, nekoliko sati nakon samita, Tramp i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski razgovarali su telefonom sat vremena, zajedno sa evropskim liderima. Zelenski je rekao da su se pojavili "pozitivni signali" u vezi sa mogućim učešćem SAD u sigurnosnim garancijama za Ukrajinu.
Takođe je najavio da će 18. avgusta otputovati u Vašington.
"Kremlj ovo prikazuje kao veliki reset u odnosima sa Sjedinjenim Državama, s obzirom na crveni tepih kojim je Putinu priređen doček i mogućnost novog samita u Moskvi", rekao je Stiven Flanagan, koji je u dva mandata bi u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Pročitajte i ovo: Pet stvari koje trebate znati o samitu Trumpa i PutinaPrema njegovom mišljenju, Putinova izjava da je za postizanje "trajnog i dugoročnog rešenja" neophodno ukloniti sve primarne uzroke sukoba, sugeriše da Rusija zadržava tvrdu poziciju po pitanju Ukrajine.
"Putin bi želeo da vidi poslušniju vladu u Kijevu i priznanje svojih teritorijalnih osvajanja", smatra Flanagan.
Uoči samita Tramp je spominjao mogućnost "teritorijalnih razmena": priznavanje ruskih zahteva na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji u zamenu za primirje ili druge uslove. Zelenski je to nazvao crvenom linijom.
Neki u Evropi, čija je uloga u sukobu u Ukrajini često bila umanjivana od strane Trampove administracije, plašili su se još jednog "Mihena" – što je referenca na situaciju kada su zapadni saveznici popustili Hitleru 1938. godine. Ili još jedne "Jalte“", kada su sovjetski lider Josif Staljin, američki predsednik Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil podelili posleratnu Evropu.
Nisu najavljene teritorijalne razmene. Nisu najavljene ni nove kaznene američke sankcije Rusiji, kojima je Tramp ranije pretio.
"Ništa dobro se nije dogodilo, ali ništa loše takođe nije. Nije bilo Minhena, i nije bilo Jalte, gde bi Ukrajina bila prodata", rekao je Vilijam Tejlor, bivši američki ambasador u Ukrajini, za BBC.
Pročitajte i ovo: Hronologija ukrajinskih mirovnih razgovora'Doček, crveni tepih, rukovanja'
"Za Kijev je, očigledno, situacija mogla biti gora,“ rekao je Stefan Majster, direktor Centra za red i upravljanje u Istočnoj Evropi, Rusiji i Centralnoj Aziji pri Nemačkom savetu za spoljne poslove.
I on smatra da bi bilo saopšteno da je postignut neki dogovor.
"Tramp nije spreman da bude loš momak i natera Ukrajince na strašan dogovor", rekao je Erik Čiaramela, bivši savetnik Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, sada viši saradnik u Karnedži fondaciji za međunarodni mir.
"Ni Putin nije spreman da napravi veće kompromise samo da bi Tramp imao pobedu", dodaje,
Od početka totalne invazije u februaru 2022, Putin se smatra parijom na Zapadu, izolovan je, pod američkim sankcijama i pod pretnjom poternice Međunarodnog krivičnog suda. Trampov prethodnik, Džo Bajden, odbio je da se sastane s njim.
"Optika" samita – na američkom tlu, crveni tepih, lični doček od strane američkog predsednika – bila je sama po sebi pobeda za Kremlj.
"Putin je sigurno dobio ono što je želeo na ovom sastanku", rekao je Mihail Aleksejev, politički naučnik na Državnom univerzitetu u San Dijegu i ekspert za upravljanje u Ukrajini.
"Dobio je doček, crveni tepih. Dobio je rukovanja. Čak je dobio aplauz od Trampa kada je sišao s aviona. U suštini, to normalizuje njegov položaj kao svetskog lidera", zaključuje Aleksejev.