Dve godine nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj, Milan Radoičić je na slobodi sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu.
Ovo potvrđuje odgovor Višeg suda, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštio da su Radoičiću produžene mere zabrane napuštanja Srbije, uz obavezu javljanja policiji svakog prvog i petnaestog dana u mesecu.
"Sudske odluke se okrivljenom uredno dostavljaju na prijavljenoj adresi prebivališta na teritoriji grada Beograda", naveli su za RSE iz Suda.
Dodaje se da Radoičić poštuje mere i da se 15. septembra ove godine poslednji put javio "nadležnoj policijskoj stanici Savski venac".
U odgovoru se ne precizira Radoičićeva adresa, ali se na teritoriji ove centralne beogradske opštine nalaze luksuzne vile i zgrada u vlasništvu firmi i osoba povezanih sa njim.
Grupa građana: Radoičić u Kosjeriću pretio ljudima
Udruženje građana "Čisti ljudi za čist Kosjerić" saopštilo je da se Milan Radoičić 23. septembra pojavio u tom gradu na zapadu Srbije i da je u jednom od kafića pretio građanima.
Radoičić, koji se nalazi na Interpolovoj poternici, u Kosjerić je došao sa grupom ljudi u nekoliko džipova, u pratnji obezbeđenja, a u jednom kafiću dočekao ih je predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić, navelo je udruženje građana.
"Ova delegacija je prošla glavnom ulicom i posetila više ugostiteljskih objekata i, prema navodima prisutnih, uznemiravala građane koji su prethodno učestvovali u protestima protiv lokalne i republičke vlasti", piše u saopštenju.
RSE nije mogao nezavisno da potvrdi ove navode, a iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja o dešavanjima u Kosjeriću.
Na upit RSE nije odgovorio ni predsednik opštine Žarko Đokić.
U Kosjeriću će, prema navodima pojedinih medija, 27. septembra biti organizovan skup pristalica vlasti.
Ovi skupovi održavaju se širom Srbije kao reakcija na antivladine proteste sa kojih se traži odgovornosti za pogibiju 16 osoba u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
Bivši potpredsednik najveće stranke Srba na Kosovu je pušten na slobodu posle saslušanja u Beogradu oktobra 2023, a glavni tužilac je krajem 2024. najavio odluku o podizanju optužnice.
Skoro godinu kasnije, Tužilaštvo ne odgovara na pitanja RSE šta je zakočilo odluku.
"Tužilaštvo radi pod političkim pritiskom i uticajem vlasti. I to je sigurno jedan od razloga zbog čega još uvek nemamo optužnicu", kaže za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Za razliku od Radoičića, koji se od priznanja organizacije napada u Banjskoj nije pojavljivao na zvaničnim skupovima, druga lica sa kosovske optužnice viđena su ovog leta kako "čuvaju" radno mesto predsednika Srbije u vreme masovnih antivladinih protesta.
Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o umešanosti navodnih učesnika napada u Banjskoj u skupove tokom demonstracija u Srbiji i ponovila poziv Beogradu da procesuira odgovorne.
Vaš browser nepodržava HTML5
Godinu dana od napada u Banjskoj: Pitanja bez odgovora i istrage u Prištini i Beogradu
Tišina u Beogradu
"Odluka o podizanju optužnice biće doneta krajem ove ili početkom naredne godine".
Tako je početkom decembra 2024. govorio glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović.
Za portal "Kosovo onlajn" još je rekao da je tokom istrage u vezi sa "događajem u mestu Banjska", tužilaštvo u Srbiji "preduzelo više od 40 procesnih radnji".
Od tada se više nije oglašavao, a iz Tužilaštva nisu odgovorili na ponovljene upite RSE kada se može očekivati odluka o optužnici, niti šta je istragom utvrđeno i koje su radnje preduzete.
Srbija Radoičića sumnjiči za "teško delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljenu proizvodnju, nošenje i promet oružja".
Kosovo, sa druge strane, napad u Banjskoj karakteriše kao teroristički, a Radoičić i ostali umešani povezuju se sa kršenjem Ustavnog poretka i delovanjem protiv pravnog sistema Kosova.
Vaš browser nepodržava HTML5
Radoičić, tražen na Kosovu, u Srbiji cenjen
Na optužnici je 45 osoba, a pred sudom u Prištini sudi se samo trojici koji su uhapšeni na Kosovu.
Ostali su u bekstvu i za njima je decembra 2023. raspisana Interpolova poternica.
Iako Kosovo od međunarodne zajednice traži pritisak na Srbiju, Beograd odbija da izruči optužene, uz poruke da će im se suditi u Srbiji.
"Ne očekujem da će u doglednom vremenu ti ljudi biti procesuirani zato što se ispostavilo da uživaju zaštitu države i da su jedni od važnih partnera Vlade u sprovođenju različitih infrastrukturnih projekata", navodi Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
"Ono što smo takođe videli je da su oni koji su učestvovali u Banjskoj danas predvodnici grupa koje zastrašuju građane Srbije", dodaje ona.
Pročitajte i ovo:
Šta štiti Milana Radoičića u Srbiji?Šta je Srbija propustila u slučaju protiv Radoičića?Lica s poternice ispred sedišta predsednika Srbije
U danu jednog u nizu antivladinih protesta, koji od nesreće u Novom Sadu organizuju studenti u blokadi, zgradu Predsedništva Srbije i obližnji park u centru Beograda gde mesecima kampuju pristalice vlasti, čuvala je policija.
Tik uz njih i grupe muškaraca u istim maslinasto zelenim košuljama.
RSE je u ovoj grupi identifikovao Vladimira Vučetića iz Severne Mitrovice, kojeg kosovsko tužilaštvo tereti za napad u Banjskoj u kojem je 24. septembra 2023. ubijen kosovski policajac.
Pročitajte i ovo: Optuženi za napad u Banjskoj u 'Ćacilendu' u BeograduMinistarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja RSE o Vučetiću, ali ni o tvrdnjama da su u grupi ispred zgrade Predsedništva bile još tri osobe sa kosovske potrenice - Milorad Jevtić "Mićko", Žarko Cvetković i Vukašin Jaredić.
"Imam utisak da država u suštini podržava kriminalce, a ne pravdu", navodi Maja Bjeloš.
Državni poslovi optuženih
Istraživanje RSE pokazalo je da su se milioni evra iz budžeta Srbije i nakon Banjske slivali na račun firme jednog od optuženih za umešanost u oružani napad na Kosovu.
Pročitajte i ovo: Milionski ugovori iz Srbije za firmu na kosovskoj optužniciKompanija "Rad 028", čiji je vlasnik biznismen sa severa Kosova Radule Stević dobila je oko 30 miliona evra vredne državne poslove, koji su uglavnom vezani za infrastrukturne i druge projekte u srpskim sredinama na Kosovu.
Oko 65 tendera su firmi dodelili srpski Privremeni opštinski organi koji su na Kosovu funkcionisali do 2024. godine.
Nakon toga su ih, kao nelegalne, zatvorile kosovske vlasti, ali su svoj rad nastavili sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji.
Radule Stević je na Interpolovoj poternici, a Specijalno tužilaštvo Kosova tereti ga za pranje novca, odnosno da je preko svoje firme pomagao Milanu Radoičiću da sakrije poreklo novca.
Pročitajte i ovo: Optužnica za Banjsku: Kako je Radule Stević sa svojom kompanijom pomagao Radoičiću?Sam Radoičić, prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu.
Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj.
Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću.
Ove firme su proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se takođe plaćali iz državnog budžeta, pokazala su istraživanja RSE.
Pročitajte i ovo: Milioni evra za tri sankcionisane firme iz Srbije čiji je bivši suvlasnik Milan RadoičićRadoičić, Stević i braća Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom.
Bez saradnje u istragama
Više javno tužilaštvo u Beogradu je ranije preko Misije EU za vladavinu prava (EULEX) od Kosova zatražilo informacije o slučaju Banjska, ali je Priština taj zahtev odbila.
"Saradnja sa EULEX-om je svakako važna, ali to ne može da bude izgovor Srbiji pošto postoje brojni neoborivi dokazi i materijali na osnovu kojih su tužilaštvo i policija mogli da postupe i da ovaj slučaj dovedu do kraja", navodi Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Ministarstvo pravde Kosova je navelo da je zahtev Srbije u suprotnosti sa nekoliko tačaka Zakona o međunarodnoj pravnoj saradnji, te da "samo kosovski pravosudni organi imaju nadležnost da sude u slučajevima koji su počinjeni na teritoriji zemlje".
Iz Kancelarije EU su ranije za RSE potvrdili da je putem njihove misije za vladavinu prava srpskim vlastima prosleđen zahtev Kosova oko međusobne pravne saradnje u slučaju Banjska, ali da odgovor nisu dobili.
Više poternica sa Kosova
Uz napad u Banjskoj, Radoičić se na Kosovu dovodi u vezu sa nekoliko krivičnih dela, uključujući i ubistvo srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića.
Priština je za njim do sada raspisala pet poternica, od kojih poslednju u junu zbog postavljanja barikada u četiri opštine sa srpskom većinom na severu 2022. godine.
Kosovo ga traži i zbog zločina tokom rata 1999.
Radoičić je osumnjičen da je bio u grupi Srba koji su u Đakovici na Kosovu ubili 106 albanskih civila.
Njihova tela su kasnije pronađena u masovnoj grobnici u blizini Beograda.
Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su ispitivali ove navode.
Pročitajte i ovo: Sve istrage i poternice protiv Radoičića na KosovuHapšenje u Srbiji zbog 'ubistva napadača'
Dok su Radoičić i drugi vinovnici napada na policiju u Banjskoj na slobodi, u zatvoru u Srbiji je kosovski državljanin Arbnor Spahiu.
Uhapšen je 7. juna na graničnom prelazu između Mađarske i Srbije dok se autobusom sa porodicom vraćao iz Austrije na Kosovo.
Viši sud u Subotici odredio mu je pritvor zbog navodnog krivičnog dela "teško ubistvo" u selu Banjska na severu Kosova.
U razmeni vatre sa naoružanom grupom, kosovska policija je ubila trojicu napadača, a Beograd Spahiua tereti za njihova ubistva.
"Naše službe moraju da imaju evidenciju o svakom od njih, od ovih terorista sa Kosova. Moramo ih naći gde god da budu. Kad misle da su najsigurniji, mora da dođe ruka pravde i srpska država do njih", rekao je nakon hapšenja bivši premijer Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević.
Nije međutim naveo dokaze za optužbe protiv Spahiua.
Vaš browser nepodržava HTML5
Šta dokazi Kosova govore o pripremama grupe Milana Radoičića?
Policija Kosova je za RSE potvrdila da je on dobrovoljno napustio policiju 2022, a vlast u Prištini pozvala je na njegovo oslobađanje.
Porodica Arbnora Spahiua zatražila od kosovskih institucija i međunarodne zajednice da izvrše pritisak na Beograd.
"Nadamo se da će biti oslobođen što pre jer optužbe koje mu se stavljaju na teret ne stoje. Tražimo da se za ovo pitanje angažuju kosovske institucije i međunarodni faktori, kako bi se izvršio pritisak na Beograd za oslobađanje Arbnora", rekao je za RSE jedan član njegove porodice.
Pročitajte i ovo: Advokat Koci: Kosovski policajci među svedocima u slučaju Arbnora SpahiuaSpahiu je jedan u nizu policajaca ili bivših službenika kosovske policije koji su proteklih godina hapšeni u Srbiji.
Šta kažu u Briselu i Vašingtonu?
Kancelarija Evropske unije na Kosovu saopštila je 24. septembra da od vlasti u Beogradu očekuje hapšenje i procesuiranje odgovornih za napad u Banjskoj koji se nalaze u Srbiji.
Kancelarija je za Kosovski servis RSE navela i da je zabrinuta zbog izveštaja o učešću navodnih počinilaca napada na skupovima tokom demonstracija u Srbiji.
Kancelarija je saopštila i da je u oktobru 2023. specijalni predstavnik EU na Kosovu preneo srpskim vlastima zahtev Prištine za međusobnu pravnu pomoć u slučaju Banjska, ali da odgovor Beograda još nije stigao.
"Očekujemo da će Srbija sarađivati po ovim zahtevima", saopštila je EU i dodala da je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) pokrenula to pitanje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
"Ona će nastaviti da ga dalje pokreće na marginama sastanka sa liderima Zapadnog Balkana u Njujorku", navela je Kancelarija EU misleći na sastanke koji se održavaju tokom Generalne skupštine UN.
Bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Gabrijel Eskobar izjavio je u martu 2024. u intervjuu za RSE da SAD istražuju veze Srbije sa napadom u Banjskoj.
"Mislimo da Srbija ima neke finansijske i organizacijske povezanosti, ali to detaljnije istražujemo", rekao je Eskobar.
Podvukao je da se od Srbije ne traži da sprovede istragu, već odgovornost.
Vaš browser nepodržava HTML5
Eskobar: Istražujemo veze Srbije sa napadom u Banjskoj
Nikola Burazer iz nevladinog Centra za savremene politike podseća da nekoliko država članica Unije insistira na suđenju Radoičiću i drugim odgovornim za Banjskoj kao uslovu za deblokadu pregovora o članstvu Srbije, koja od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje.
Osnovna prepreka je odbijanje Beograda da podrži sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Banjska je jedan od nekoliko krupnih problema na relaciji između Srbije i Evropske unije u koje spadaju i način na koji ovde funkcionišu demokratske institucije, neusaglašavanje spoljne politike sa politikom Evropske unije, odnosa sa Rusijom i Kinom, i tako dalje", rekao je Nikola Burazer za RSE.
Izvestilac za Srbiju Tonino Picula upozorio je u izveštaju Evropskom parlamentu u februaru da "hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj, uključujući procesuiranje Milana Radoičića".
Pročitajte i ovo: Kako Srbija izbegava kaznene mere EU za Banjsku?Nikola Burazer ipak ne očekuje veći pritisak Brisela, pa ni uvođenje kaznenih mera Srbiji na kojima insistira Kosovo.
"Postoje brojne stvari koje države članice očekuju od Srbije, pa ni tu nema nekakvih posledica, osim činjenice da se klaster ne otvara. A vlasti u Srbiji su se do sad pokazale dosta imunim na te vrste pritisaka jer je posvećenost evropskim integracijama pre svega deklarativna".
Među uslovima za napredak Srbije ka članstvu je i normalizacija odnosa sa Prištinom.
Od napada u Banjskoj septembra 2023. u Briselu nije održan nijedan sastanak lidera Srbije i Kosova u okviru pregovora kojima posreduje Evropska unija.
Dijalog na nivou glavnih pregovarača završen je polovinom septembra bez napretka.
Saradnja na tekstu Kosovski servis RSE