Češki izbori bi mogli da pomere zemlju s proevropskog puta, utičući na podršku Ukrajini

Dok se češki glasači spremaju da glasaju ovog vikenda, mnogi se plaše da bi zemlja mogla da skrene s proevropskog puta, čime bi Ukrajina mogla da ostane bez jednog od najvernijih pristalica dok se njena borba protiv invazije ruskih snaga približava četvrtoj godini.

Većina anketa pokazuje da će milijarder Andrej Babiš i njegova populistička stranka ANO pobediti na parlamentarnim izborima 3. i 4. oktobra s osvojenih oko 30 odsto glasova.

To znači da bi Babiš morao da formira koalicionu vladu s marginalnim strankama, što bi zemlju približilo Mađarskoj Viktora Orbana i Slovačkoj Roberta Fica u pogledu njenog stava o Ukrajinu: obustavljanje pomoći Kijevu i smanjenje entuzijazma oko češkog članstva u zapadnim institucijama.

Iako nije u potpunosti u skladu sa stavovima Moskve, Prag bi mogao biti glasniji po pitanju potrebe da se odmah zaustavi rat i da se zalaže za mir – najverovatnije pod uslovima Kremlja.

Treba očekivati i manje oštru retoriku prema Kini.

Pročitajte i ovo: Šta treba znati o izborima u Češkoj?

Politički analitičar Majkl Aškroft IMIchael Ashcroft) rekao je u analizi da bi Česi mogli da se pridruže "onome što je sa stanovišta Kijeva zabrinjavajući trend u centralnoj i istočnoj Evropi, s obzirom na to da je postojeći stav mađarske i slovačke vlade i novog poljskog predsednika mnogo manje sklon odbrani ukrajinskog suvereniteta".

"Posledice bi mogle da uključuju izolaciju Ukrajine od zapadnoevropskih partnera, prekid vojnih isporuka i dalje sejanje podela u savezu", dodao je on.

Baš kao što se dogodilo u Moldaviji – gde je pred izbore prošlog vikenda zabeležena masovna ruska kampanja dezinformisanja koja je pokušala da odvrati glasače od proevropskih stranaka – Kremlj je pokušao da iskoristi pad podrške pomaganju Ukrajini koja je doprinela Babišovom povratku na istaknuto mesto u politici.

Češka istraživačka grupa otkrila je skoro 300 anonimnih TikTok naloga usmerenih na jačanje proruskih narativa i podršku radikalnim strankama u poslednjim nedeljama predizborne kampanje.

Centar za istraživanje onlajn rizika saopštio je 28. septembra da češki TikTok nalozi s milionima pratilaca "sistematski šire prorusku propagandu i podršku antisistemskim strankama kroz manipulisano angažovanje".

Centar je dodao da nalozi nisu povezani s jednim političkim entitetom, već "kombinuju podršku za više antisistemskih stranaka istovremeno".

"Kumulativni domet ovih naloga je pet do devet miliona pregleda nedeljno, više od kombinovanih zvaničnih naloga lidera najvećih čeških partija na TikTok-u", navodi se u saopštenju.

Koalicioni izbori

Analitičari kažu da je sada ključna stvar na koju treba obratiti pažnju koje će partije dobiti dovoljno glasova za ulazak u parlament, jer će Babišu verovatno biti potrebna koalicija da bi mogao da napravi vladu.

Spolu (Zajedno), savez stranaka desnog centra koji uključuje Građanske demokrate aktuelnog premijera Petra Fijale, u anketama ima oko 20 odsto glasova, dok se za ostale stranke prozapadne koalicione vlade Stan (Gradonačelnici i nezavisni) i Pirati predviđa da će osvojiti po 10-12 odsto.

Sve te partije su navele da nisu zainteresovane za ulazak u koaliciju sa ANO niti da je podrže glasovima za usvajanje zakona u slučaju jednostranačke manjinska vlada.

Češki premijer Petr Fiala

Međutim, to su predizborne priče i ton se može vrlo lako promeniti posle glasanja, posebno usred rasta strahova da bi radikalnije koalicione alternative mogle da poremete prozapadni kurs Češke Republike. Kao mlađi koalicioni partneri, te stranke bi mogle da zahtevaju ključne pozicije u Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu odbrane.

Drugo, postoje frakcije u aktuelnoj vladi, posebno u Građanskim demokratama, koje dele političke stavove ANO-a – posvećene su NATO-u, ali manje po pitanju EU, gde su izrazile jasno protivljenje usvajanju evra i merama Brisela kao što su obavezne kvote za izbeglice i zeleni sporazum.

Ipak, centralnoevropska zemlja bi se takođe mogla radikalno promeniti ako se Babiš udruži s bilo kojom od trenutnih opozicionih stranaka koje su još radikalnije od ANO-a.

Pročitajte i ovo: Iako kritikovana, češka inicijativa održava dotok municije u Ukrajinu

To uključuje krajnje desničarsku SPD, koja u anketama ima više od 10 odsto, kao i manju krajnje desničarsku organizaciju AUTO (Motoristi za sebe) i krajnje levičarsku Stacilo (Dosta), od kojih se očekuje da će obe preći cenzus od pet odsto za ulazak u parlament.

Vlada s bilo kojom od njih bi verovatno dovela do pravog približavanja Orbanu i Ficu, koji su kritikovali pomoć Ukrajini i takođe prevode zemlje u Evropi koje nastavljaju da kupuju rusku naftu i gas posle opšte invazije Moskve na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Ključna figura u onome što sledi posle glasanja biće prozapadni predsednik Petr Pavel, koji ima ulogu u formiranju vlade, kao i u spoljnoj politici uopšte.

Pavel, bivši visoki general NATO-a, jasno je stavio do znanja da neće dozvoliti vladu koja previše odstupa od zapadnog kursa.

Stalna pojava

Babiš je stalna pojava češke politike u poslednjih 15 godina, prvo kao ministar finansija i zamenik premijera pre nego što je vodio zemlju od 2017. do 2021. godine, a pokušao je i da postane predsednik, samo da bi ga Pavel pobedio na izborima 2023. godine.

Jedan od najbogatijih ljudi u zemlji, sa značajnim udelima u poljoprivredi i medijima, njegovo vreme na javnoj sceni prate pravni sporovi i optužbe za sukob interesa i prevaru sa subvencijama EU.

Bivši češki premijer i lider partije ANO Andrej Babiš

Ipak, mnogi veruju da bi upravo njegovi poslovni interesi mogli da ga, a samim tim i Češku, zadrže usidrenim na Zapadu, jer su dobri odnosi s Francuskom, Nemačkom i Austrijom, kao i kontinuirani priliv sredstava iz EU fondova za poljoprivredu i koheziju, važniji od svega što Peking i Moskva mogu da ponude.

Babiš je poslednjih godina zauzeo populističkiji kurs i bio je jedan od tvoraca najveće populističke snage na kontinentu – Patriota za Evropu, političke porodice koju čine i Orbanov Fides, Nacionalno okupljanje Marin le Pen (Marine), španski Voks (Vox) i austrijska Slobodna partija. Takođe je izrazio podršku Ficovoj stranci Smer iako ona formalno nije deo tog saveza.

Okupljajući se protiv svega što se tiče Brisela, ekologije i imigracije, naišli su na simpatije i van centralne Evrope, dok su desničarski populisti različitih nijansi u usponu ili na vlasti i u mnogim drugim zapadnim prestonicama.