Kakav je stav evropskih parlamentaraca o protestima u Srbiji?

Antivladini protesti u Srbiji, sa kojih se traži raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice, tokom jedanaest meseci više puta su bili tema u Evropskoj uniji (EU), čijem članstvu Srbija teži.

Diskusija se najviše vodila u okviru Evropskog parlamenta, tela čiji se predstavnici biraju direktno na izborima i koje zajedno sa predstavnicima vlada država članica EU u Savetu usvajaju zakone koji važe na teritoriji celog evropskog bloka.

I dok su pozivi na deeskalaciju stizali od gotovo svih političkih grupa u Evropskom parlamentu, pojedine su nedvosmisleno podržale zahteve studenata, koji su inicijalno prevodili proteste u Srbiji.

Zahtevima da se utvrdi odgovornost za pad nadstrešnice i da se procesuiraju odgovorni za napade na njih i građane tokom odavanje pošte stradalima i protesta početkom maja studenti su dodali i onaj za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora, što vlast odbija da učini.

Tokom antivladinih protesta u gradovima širom Srbije više puta je dolazilo do sukoba policije i demonstranata, pri čemu su učesnici demonstracija optuživali policiju za prekomernu upotrebu sile, što policija i vlast negiraju.

Pročitajte i ovo: Rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu, Evropska narodna partija najavila odluku o Vučićevim naprednjacima

Koje sve političke grupacije postoje u Evropskom parlamentu?

U Evropskom parlamentu sedi 720 zastupnika (nakon izbora 2024), a Ugovorima EU utvrđena je raspodela poslaničkih mesta po državi.

Svaka država članica ima tačno određen broj zastupnika u Evropskom parlamentu; od šest za manje države članice kao što su Malta, Luksemburg i Kipar do 96 za Nemačku, što je najveći broj.

Poslanici Evropskog parlamenta svrstani su političke grupacije, koje su organizovane ne po nacionalnosti, već po političkoj afilijaciji, odnosno da li su konzervativne ili liberalne, da li naginju "desno" ili "levo".

U sadašnjem sazivu Evropskog parlamenta od 16. jula 2024. kada je konstituisan sa mandatom do 2029. godine, postoji osam političkih grupacija.

Pojedini poslanici ne pripadaju nijednoj političkoj grupaciji i poznati su kao nezavisni poslanici.

Ko je podržao studentske zahteve i proteste?

Više partija u Evropskom parlamentu iznosila je kritike na račun odgovora vlasti u Srbiji na antivladine proteste.

U tome su najglasniji bili socijalisti i demokrate i Zeleni, koji zajedno imaju za jednog predstavnika više u Evropskom parlamentu od najveće grupacije Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član od 2016. vladajuća stranka u Srbiji – Srpska napredna stranka (SNS).

Kritike na račun vladajuće većine u Srbiji iznosili su i predstavnici Levice i grupacije Obnovimo Evropu, sa 46, odnosno 77 predstavnika.

Poslanici Progresivnog saveza socijalista i demokrata (S&D) izrazili su podršku zahtevima studenata koji su blokirali fakultete i pozivali na proteste.

Socijalisti i demokrate su ukazivali da je zahtev za utvrđivanjem odgovornosti za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice legitiman i da čvrsto podržavaju pravo građana da protestuju.

Takođe su oštro osudili "svaki čin zastrašivanja i nasilja nad učesnicima protesta".

"U sadašnjim okolnostima, bez potpunog poštovanja evropskih vrednosti i pravila, ne može biti napretka za Srbiju na njenom putu ka EU, niti otvaranja novih poglavlja ili klastera u pregovorima o pristupanju. Ipak, nastavićemo da budemo uz narod Srbije koji zahteva pravdu i demokratiju", izjavila je u januaru Kejtlin (Kathleen) van Brempt, potpredsednica evropskih socijalista i demokrata.

Evropski Zeleni podržavaju građane koji izlaze na ulice. Kako bi pokazali solidarnost, dvoje poslanika – potpredsednica Zelenih Vula Ceci (Tsetsi) i Razmus Nordkvist (Rasmus Nordqvist) došli su u Srbiju, gde su prisustvovali protestu održanom 5. septembra u Novom Sadu.

"Ljudi u Srbiji su ustali (u borbi) za svoja demokratska pravo i slobodu u državi koja je legitimni kandidat za članstvo u EU. Došli smo da pokažemo solidarnost u borbi za slobodu okupljanja, slobodu medija, protiv korupcije i za transparentnost – to su sve fundamentalni elementi demokratije", izjavio je 6. septembra poslanik iz redova Zelenih Razmusom Nordkvistom (Rasmus Nordqvist) dan nakon protesta.

Skup su inače obeležili sukobi policije i demonstranata. Učesnici protesta optužili su policiju za prekomernu upotrebu sile, što su policija i vlast negirali.

Suzavac i pendreci u Novom Sadu, u sukobu policije sa demonstrantima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uputio uvrede na račun evroposlanika koji su prisustvovali protestu, nazivajući ih "ološem", koji je u Srbiju, kako je izjavio u noći protesta 5. septembra, došao "da ruši zemlju" i "podrži nasilje".

To je izazvalo oštru osudu evropskih socijalista i demokrata i Zelenih. Oni su takođe osudili reakciju policije tokom protesta u Novom Sadu 5. septembra.

Pročitajte i ovo: Evropski Zeleni i Socijalisti i demokrate osudili reakciju policije u Srbiji i uvrede koje je uputio Vučić

Osuda Vučićevih uvreda stigla je i iz Evropske komisije, izvršnog tela EU. Komesarka za proširenje Marta Kos je izjavila da "takvi napadi ukazuju na upitno shvatanje demokratije" i da Srbija dodatno "nanosi štetu svom međunarodnom ugledu".

SNS pod internom istragom Evropske narodne partije

Evropska narodna partija, najveća politička grupa u Evropskom parlamentu sa 188 predstavnika, čiji je SNS pridruženi član, pozivala je na okončanje nasilja i dijalog.

Unutar samog parlamenta suočavali su se sa kritikama da svojim "ćutanjem" na odgovor vlasti u Srbiji na proteste "podgrevaju Vučićev autoritarizam".

Nakon tih kritika, pokrenuli su internu istragu SNS-a, koja je u toku.
"Ovo nije zvanični zakonski proces suspenzije niti isključenja EPP-a, već temeljna i brza interna istraga sa otvorenim rezultatima", navela je EPP u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu 25. septembra.

Mogućnost da se preispita članstvo SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji najavio je 9. septembra predsednik poslaničke grupe te partije u Evropskom parlamentu Manfred Veber, navodeći da "EPP nije slepa na dešavanja u Srbiji".

Pročitajte i ovo: Čelnici Vučićevih naprednjaka pozvani na razgovor u Evropsku narodnu partiju u vezi s internom istragom

Vlast u Srbiji ima glasnu podršku partija desnice, uključujući i one krajnje, poput Alternative za Nemačku (AfD).

Te partije organizovane su u Evropskom parlamentu u okviru grupacije Evropa suverenih nacija, koja, u odnosu na sve ostale grupacije, ima najmanje predstavnika u Evropskom parlamentu.

Evropski parlament, iako učestvuje u donošenju zakona na nivou EU, zajedno sa Savetom ministara, nema mogućnosti da donosi obavezujuće odluke.

Rezolucije koje usvaja Evropski parlament nisu obavezujuće. Ipak, stavovi unutar parlamenta uzimaju se u obzir. To važi i kada je reč o reformama na putu država kandidata za članstvo u EU.

Srbija je pregovore o članstvu započela 2014. godine, a u prethodne više od tri godine nije otvorila nijedno poglavlje niti klaster.