Evropska unija je veći deo avgusta na plaži. Nema plenarnih sednica Evropskog parlamenta, sastanaka saveta ili sastanaka odbora. Ukratko, ovih nedelja se ne raspravlja o mnogo čemu, a kamoli odlučuje.
Međutim, čim se diplomate i zvaničnici vrate u svoje kancelarije u septembru, predstoje potencijalno teške odluke i dileme s kojima se treba suočiti ove jeseni. RSE razmatra pet stvari na koje treba obratiti pažnju u narednim mesecima.
Odmrzavanje ruske imovine?
U Evropskoj uniji postoji više od 200 milijardi evra (233 milijarde dolara) vredna ruska imovina koja je zamrznuta otkako je Unija počela da uvodi sankcije Moskvi u februaru 2022. zbog njene invazije na Ukrajinu. I od tada se vodi žustra debata u EU šta raditi s tim novcem.
Ta debata će se nastaviti kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu u Danskoj 29. i 30. avgusta na neformalnom skupu, poznatom kao Gimnih, koji često služi kao uvodni čin za jesen u EU.
Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas (Kallas) je istakla da tokom ta dva dana želi temeljnu debatu o tome šta je zapravo plan s novcem, pošto on Uniji nudi i veoma moćan pregovarački adut u budućnosti, iako s njim idu i neke pravne dileme.
Pročitajte i ovo: Ministri finansija G7 za veći pritisak na Rusiju ako ne bude prekida vatre u UkrajiniMnoge članice EU, posebno nekoliko s tvrđim stavom na istoku, žele da što pre iskoriste novac kako bi se platilo oružje koje ide u Ukrajinu ili za naoružavanje EU.
Argumenti su da bi to moglo da pokrije potencijalni manjak u američkoj potrošnji na Ukrajinu i da je jedino pravedno da se ruski novac koristi za oružje, umesto da se traži od evropskih poreskih obveznika da plate račun.
Drugi, posebno veće članice, još nisu previše zainteresovani za zaplenu novca. Neki zvaničnici tvrde da će novac biti evropska karta za mir ili pregovore o prekidu vatre, dok Moskva nastoji da vrati što više sredstava.
Drugi ističu da bi to moglo biti iskorišćeno kao poluga uticaja na Kremlj da sarađuje s novim ratnim tribunalom. Takođe veruju da je bolje da se sredstva drže zamrznutim dok se borbe ne završe, a zatim da se iskoriste za plaćanje obnove Ukrajine.
Zatim, naravno, postoje bojazni unutar Evropske centralne banke (ECB) kako bi zaplena suverene imovine uticala na evro kao svetsku valutu, pošto bi mogla da uplaši druge zemlje da ulažu u evrozonu.
Belgija, u kome se nalazi centralni depozitor hartija od vrednosti Euroclear – koji drži većinu ruske gotovine – takođe je oprezna u pogledu jednostranih postupaka. Argument Belgijanaca je da su zamrznuta sredstva poput "zlatne koke" pošto bi profit od njih, koji iznosi milijardu do dve milijarde evra svakog tromesečja, išao direktno u blagajnu Kijeva. Očekujte da će se o tome još neko vreme voditi debata.
Razdvajanje Moldavije i Ukrajine?
Dosad su Moldavija i Ukrajina išle ka članstvu u EU ruku pod ruku. Obema je dodeljen status kandidata 2022. godine, a krajem 2023. godine, članice EU su se saglasile da s njima treba da počnu pregovori o pristupanju.
Većina evropskih diplomata je sasvim očekivala da će prvo od 33 pristupna poglavlja biti otvoreno i s Kišinjevom i s Kijevom u prvoj polovini ove godine. Međutim, ništa se nije dogodilo, jer Mađarska blokira početak tih pregovora zbog, kako to smatra Budimpešta, manjak prava mađarske manjine u Ukrajini.
Pročitajte i ovo: EU i dalje izražava sumnje u Ukrajinu, uprkos tome što je Zelenski povukao sporni zakon o borbi protiv korupcijeKako su Moldavija i Ukrajina dosad bile "uparene", ta blokada utiče i na Kišinjev. Proletos je bilo razgovora o razdvajanju dve zemlje kako bi bar Moldavija mogla da krene napred, ali nije postignut konsenzus.
Mađarska je naznačila da neće popustiti po tom pitanju, posebno posle neobavezujućeg referenduma početkom ove godine na kojem je 95 odsto ispitanika bilo protiv ulaska Ukrajine u EU. Većina zvaničnika EU sada veruje da se taj stav neće promeniti do parlamentarnih izbora u Mađarskoj u aprilu 2026. godine.
Istovremeno, u Moldaviji će 28. biti održani izborima na kojima će proevropska vlada nastojati da dobije novi mandat. U Briselu stalno kruže glasine da su Ukrajina i njene brojne pristalice u EU nevoljno prihvatile razdvajanje po kojem je Moldaviji dozvoljeno da zasad sama napreduje.
Takva odluka bi mogla doći početkom septembra i potencijalno preokrenuti ravnotežu u korist proevropskih snaga na moldavskim izborima.
Pitanje Gruzije
Brisel će ove jeseni nastaviti da se bavi nazadovanjem Gruzije i moguće je da će konačno doneti neke dugo očekivane odluke.
Evropska komisija je u julu poslala pismo gruzijskoj vladi tražeći od nje da do kraja avgusta ispuni osam kriterijuma koje je izvršna vlast u Briselu postavila krajem 2024. godine, uključujući potrebu za ukidanjem kontroverznog zakona o "transparentnosti stranog uticaja" i podjednako osporavanog zakonskog paketa o "porodičnim vrednostima i zaštiti maloletnika".
Malo ko u Briselu očekuje da će Tbilisi uraditi mnogo toga po tim pitanjima, što postavlja pitanje kako će EU odgovoriti – i ako to uradi, kada.
Pročitajte i ovo: EU oštro govori o Gruziji – ali djeluje blagoSankcije protiv zvaničnika vladajućeg Gruzijskog sna, kao i protiv sudija koji se smatraju odgovornim za napade na opoziciju i demonstrante, nisu se ostvarile jer su ih blokirale Mađarska i Slovačka i očekuje se da će to ponovo učiniti.
Stoga je u Briselu u toku rad na potencijalnoj suspendovanju liberalizacije viznog režima Gruzije. Za to je potrebna samo kvalifikovana većina – 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto ukupnog stanovništva EU – članica i čini se da je ta kvalifikovana većina postoji.
To bi bio prvi put ikada da EU suspenduje liberalizaciju viznog režima sa zemljom kandidatom za članstvo, ali Brisel očigledno pravi neophodan pravni okvir da bi se to dogodilo.
EU bi takođe na jesen mogla da suspenduje delove sporazuma o pridruživanju EU i Gruzije, uključujući njegove aspekte slobodne trgovine. Pitanje je kada se sve to može dogoditi?
Ministri spoljnih poslova EU neće se sastati ni u jednom zvaničnom formatu saveta do kraja oktobra, što bi potencijalno dalo Tbilisiju više vremena da odgovori na zahteve. Do tada će Gruzija održati lokalne izbore (4. oktobra), što će biti još jedan pokazatelj kuda ide ova južnokavkaska zemlja.
Uvođenje sistema za ulazak/izlazak u EU
To je trebalo da se to desi već prošle godine. I godinu dana pre toga.
Međutim, zapravo će početi 12. oktobra – biće uveden sistem EU za ulazak/izlazak (EES). To je značajno za sve državljane zemalja van EU koji putuju u 24 zemlje EU koje učestvuju u sistemu (sve članice osim Kipra i Irske, a Danska bi se potencijalno kasnije mogla uključiti u sistem) i četiri zemlje van EU (Norveška, Island, Švajcarska i Lihtenštajn).
EES će ukinuti ručno pečatiranje pasoša i trebalo bi da ustupi mesto složenom IT sistemu na svakom međunarodnom aerodromu, luci i kopnenom prelazu koji beleži ulaske, izlaske, otiske prstiju i slike lica.
Pročitajte i ovo: Šta trebaju znati građani Zapadnog Balkana o novim pravilima ulaska u EU?Uvođenje će biti postepeno tokom narednih šest meseci, pošto se mnoge članice EU u kojima se nalaze velika čvorišta međunarodnih putovanja plaše kolapsa ako dođe do naglog uvođenja odjednom. Dugo se nije verovalo da je IT sistem potpuno stabilan, ali zvaničnici EU su sada uvereni da će konačno sve funkcionisati.
Ako se uvođenje EES-a završi u prvom tromesečju 2026. godine, može se pretpostaviti da će ETIAS (Evropski sistem za putovanja i autorizaciju) biti pokrenut kasnije iste godine kada se dva sistema povežu. ETIAS je ekvivalent EU američkom elektronskom sistemu za autorizaciju putovanja (ESTA) i imaće veliki uticaj na sve putnike koji dolaze u EU bez vize.
Procenjuje se da će za 1,4 milijarde ljudi, uključujući građane Velike Britanije, Gruzije, Moldavije, Ukrajine, Sjedinjenih Američkih Država i zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, morati da prođu kroz tu autorizaciju pre prvog ulaska u EU. Važi tri godine i koštaće sedam evra.
V4 se vraća s osvetom?
Ove jeseni nema previše izbora u Evropi, što je retkost. Da, u Moldaviji će se održati ključno glasanje u septembru i viće vanrednih izbora u Holandiji krajem oktobra na kojima bi populistička desničarska PVV mogla da osvoji najviše glasova, ali je verovatno da će umesto nje vladati jača koalicija levog centra i zelenih.
Možda će najzanimljiviji izbori biti u Češkoj 3. i 4. oktobra. Sve ankete ukazuju da će se populista Andrej Babiš vratiti na vlast.
Glavna stvar na koju treba obratiti pažnju jeste da li će njegova stranka ANO vladati sama, uz podršku još radikalnijih levih i desnih snaga ili će podršku pružiti mu neka stranka u aktuelnoj proevropskoj vladi.
A to će zauzvrat odrediti kakva će se Češka pojaviti na evropskoj sceni.
Međutim, jasno je da će slovački Robert Fico i mađarski Viktor Orban najverovatnije pozdraviti istomišljenika u Pragu.
Pošto je populista Karol Navrocki (Naerocki) nedavno položio zakletvu kao predsednik Poljske, uz očekivanje da će blokirati veliki deo zakona koje predlaže liberalniji premijer Donald Tusk, u Varšavi kruže glasine da bi se i njegova vlada uskoro mogla raspasti i omogućiti povratak konzervativne partije Pravo i pravda.
Iz svega toga ponovo izvire prilično složna Višegradska četvorka (V4). Blok četiri centralnoevropske zemlje igrao je veliku ulogu u oblikovanju politika EU dugi niz godina, ali zbog političkih razlika među tim zemljama u skorije vreme, V4 je bila u velikoj meri uspavana.
Pročitajte i ovo: Briselski blog o Višegradskoj četvorki: Kada 2 + 2 nije jednako 4Sada bi to opet mogla biti stvar koju treba pratiti.
Zasigurno i dalje postoje razlike, ne samo kada je reč o odnosima s Rusijom, a Varšava je i dalje pomalo izuzetak jer se očekuje da će Tusk opstati uprkos izazovima. Međutim, ako se Babiš vrati na jesen s jasnim populističkim mandatom, biće tri centralnoevropske prestonice s jasnim skeptičnim stavom i prema Briselu i prema Kijevu.
To bi se, naravno, moglo ponovo promeniti kada Mađarska glasa na dugo očekivanim parlamentarnim izborima na proleće 2026. Ipak, u ključnom trenutku u Evropi, zemlje Višegradske grupe mogu se pokazati sposobnim da prirede mnogo neočekivanih situacija u bliskoj budućnosti.