Godinu dana od eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac, bez optužnice i jasnih odgovora

Godinu dana od eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac u selu Varage u opštini Zubin Potok na severu Kosova, nisu utvrđene činjenice pod kojim okolnostima se desio ovaj incident, ko je umešan ili odgovoran.

Kosovo je ovu eksploziju opisalo kao teroristički čin iza kog stoji Srbija, što je zvanični Beograd negirao. SAD su u danima nakon incidenta ocenile da se ne vide dokazi koji bi vodili ka Beogradu ili da je za tako nešto rano, ali da su na istrazi angažovani agenti američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

Iz Specijalnog tužilaštva Kosova su za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveli da se slučaj eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac još uvek istražuje, te da zbog toga ne mogu iznositi detalje.

Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je u slučaju eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac važno da istraga bude profesionalna i zasnovana na dokazima, "kako bi se osiguralo da oni koji su počinili ovaj nasilni čin budu procesuirani".

RSE se obratio i Višem javnom tužilaštvu u Beogradu sa upitom da li vodi istragu, imajući u vidu da je glavni javni tužilac Nenad Stefanović ranije rekao da očekuje "sveobuhvatnu istragu kako bi se utvrdila istina i sve relevantne činjenice". Odgovor nije stigao.

Odgovor nije stigao ni iz misije Evropske unije za vladavinu prava (EULEX), kojoj su poslata pitanja da li je upoznata sa detaljima istrage, da li je bilo zahteva za saradnju Kosova i Srbije, te da li se uskoro očekuje podizanje optužnice.

Inače, napad na kanal Ibar Lepenac osudile su zapadne zemlje, EU i NATO tražeći utvrđivanje činjenica i odgovornost osoba koje su bile uključene.

Šta se zna?

Ono što se za sada zna je da su kosovske vlasti uhapsile desetak osoba za koje su sumnjale da su povezane sa eksplozijom na kanalu Ibar–Lepenac, te zaplenile oružje i eksploziv.

Ipak, pritvor je određen samo Dragiši i Jovanu Vićentijeviću.

Ehat Miftaraj za RSE ukazuje da se braća Vićentijević već godinu dana nalaze u pritvoru, te da bi tužilaštvo moralo biti efikasnije u radu.

"Tužilaštvo bi trebalo da razmotri da ovaj slučaj vodi kao prioritetan, iako su i dalje u okviru zakonskog roka od dve godine za istragu", napominje on.

Portal "Zakletva za pravdu" (Betimi për Drejtësi), koji redovno prati sudske procese, navodi da Specijalno tužilaštvo Kosova Dragišu i Jovana Vićentijevića tereti za krivično delo terorizam, narušavanje ustavnog poretka i javne bezbednosti jer postoje osnovane sumnje da su namerno oštetili kanal Ibar–Lepenac eksplozivom.

Eksplozija na kanalu Ibar-Lepenac: Izazov za institucije, meštani uplašeni

Kosovske vlasti i policija su ranije navele da je korišćeno 20 kilograma eksploziva kako bi se kanal digao u vazduh, te da je taj napad bio najozbiljniji na kritičnu infrastrukturu Kosova u posleratnom periodu. Nanesena šteta je procenjena na oko 400.000 evra.

Stručnjak za bezbednost Nuredin Ibiši (Ibishi) za RSE kaže da, prema njegovim izvorima, istraga u slučaju eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac može potrajati jer se radi o "složenom predmetu".

"Neizvesno je da li će istraga završiti sa javnim suđenjem, da li se radi o terorističkom napadu na kritičnu infrastrukturu ili ne. Postoje nedoumice da li će istraga otkriti sve okolnosti. Pravosudni organi Kosova su bili otvoreni za saradnju sa međunarodnom zajednicom, našim strateškim partnerima iz SAD", kaže Ibiši.

Narativ političara i međusobne optužbe

Visoki funkcioneri Vlade Kosova su naveli da iza napada na kanal Ibar–Lepenac stoji Milan Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste koji je preuzeo odgovornost za oružani napad u Banjskoj septembra 2023. kada je ubijen kosovski policajac, a potom i trojica srpskih napadača.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da ima obaveštajne podatke da je država Srbija pak odgovorna za finansiranje, planiranje i logistiku "napada na Ibar–Lepenac".

Međutim, tadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Kristofer Hil (Christopher Hill), rekao je da SAD "ne vide nikakve dokaze koji bi vodili ka Beogradu" kada je reč o tome ko stoji iza napada na kanal Ibar–Lepenac na severu Kosova.

Tadašnji ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) je pak rekao da su i američki agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) direktno angažovani na Kosovu, u istragama za pronalaženje krivaca za napad na kanal Ibar–Lepenac. Naveo je da je rano da se zna ko je odgovoran, ali da "nijedna grupa ili država ne sme biti isključena".

Čitajte: Ambasador Hovenijer kaže da je FBI uključen u istragu o diverziji na kanalu Ibar-Lepenac

RSE se obratio američkom Stejt departmentu sa upitom da li je FBI i dalje angažovan na istrazi, te da li su upoznati sa rezultata istrage, ali odgovor nije stigao.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ocenio da je najmanje važno ko je počinilac, a da je najvažnije ko stoji iza toga, odbacivši mogućnost da bi to mogla biti Rusija. Izrazio je spremnost Beograda na saradnju u sprovođenju istrage sa svim međunarodnim organizacijama i institucijama povodom eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac, te da će iste sekunde biti priveden i uhapšen, ukoliko se pokaže da je odgovoran neko srpske nacionalnosti ko se nalazi na teritoriji Srbije.

Vučić je rekao i da ima neka saznanja ko bi mogao da bude počinilac, ne navodeći više detalja.

RSE se obratio Predsedništvu Srbije sa upitom da razjasni ovu Vučićevu izjavu Vučića, te da li Srbija sarađuje sa međunarodnim ili kosovskim institucijama na istrazi, ali odgovor nije stigao.

Bez pravne saradnje

Kosovo i Srbija inače nemaju nikakvu saradnju u oblasti pravosuđa, a kontakt ostvaruju ili zahteve jedni drugima upućuju preko EULEX-a.

Čitajte: Odbijanje saradnje Kosova i Srbije u slučaju Banjska 'u korist kriminalaca'

Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu smatra da je Srbija ta koja izbegava saradnju, ne samo u slučaju eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac, već i u drugim predmetima.

Profesorka prava u penziji iz Beograda, Vesna Rakić-Vodinelić, ranije je za RSE ukazala da Srbija najverovatnije odbija saradnju sa Kosovom jer smatra da bi na taj način pristala na odnos koji liči na odnos dve države.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena 2008. godine i smatra ga delom svoje teritorije. Dve strane su u međuvremenu započele dijalog o normalizaciji odnosa, a 2013. je postignut Sporazum o pravosuđu, kojim se zvanični Beograd obavezao da će prihvatiti nadležnost kosovskog pravosuđa u opštinama gde većinski žive Srbi. Ipak, pravna saradnja na terenu nikada nije uspostavljena.

Kakva je bezbednosna situacija?

Stručnjak za bezbednost Ibiši kaže da postoji opasnost od "hibridnog rata" uz učešće državnih institucija Srbije.

Ipak, ne veruje da se na terenu može ozbiljnije ugroziti bezbednost zbog prisustva međunarodnih misija NATO-a i EU.

"Međunarodni i domaći organi bezbednosti su uvek u stanju pripravnosti kako bi se sprečila bilo kakva mogućnost eskalacije, koja bi mogla da utiče na bezbednost", navodi on.

Čitajte: Voda na napetoj granici: Može li Srbija da promeni tok reke Ibar?

Ipak, napominje da bi oni koji se bave bezbednosnom situacijom trebali biti oprezniji u narednom periodu, imajući u vidu da su raspisani vanredni parlamentarni izbori, te da vlada nestabilna politička situacija, koju bi neko mogao da "zloupotrebi".

Vanredni izbori na Kosovu zakazani su za 28. decembar nakon što Samoopredeljenje, koje je osvojilo najviše glasova na februarskim izborima, nije uspelo da formira Vladu iz dva pokušaja.

KFOR, misija NATO-a na Kosovu, u nekoliko navrata je u poslednjih godinu dana ponovila da je spreman da se suoči sa svakim pokušajem destabilizacije.