Na sastanku lidera parlamentarnih stranaka sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani 15. maja nije postignut nikakav napredak u vezi sa formiranjem novih institucija usled političkog zastoja konstituisanja novog saziva Skupštine nakon februarskih parlamentarnih izbora.
Predsednica Osmani je nakon sastanka rekla da ne postoji dogovor o konstituisanju Skupštine, ali je dodala da je videla "minimalnu spremnost" među stranačkim liderima da pronađu rešenje oko ovog pitanja.
"Želim da čestitam liderima na njihovom konstruktivnom pristupu na ovom sastanku, iako su imali različite stavove o velikoj većini tema. Svako od njih je pokazao dobru volju da se postigne rešenje kako bi se skupština konstituisala što je pre moguće", rekla je Osmani.
Osmani je rekla da je spremna da se obrati Ustavnom sudu za mišljenje ukoliko to bude potrebno, ali da se mora sačekati da se vidi da li će u narednim danima biti moguć neki politički dogovor oko konstituisanja Skupštine.
Govoreći o mogućnosti novih izbora, Osmani je rekla da poslanici mogu da ih nametnu, ali da prvo mora postojati dogovor o konstituisanju Skupštine. Ona je navela da je ovo bio prvi sastanak, te najavila da će se oni nastaviti sledeće nedelje, ukoliko bude potrebno i pojedinačno sa svakim od lidera.
Pročitajte i ovo: Naim Rašiti: Kosovo razoreno političkim krizamaLider Demokratskog saveza Kosova, Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku), rekao je da su političke stranke uglavnom ostale pri svojim stavovima, "što znači da nema eventualnog rešenja za politički zastoj i nema inicijative koja će deblokirati ovu trenutnu situaciju".
Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) iz Demokratske partije Kosova rekao je da "nema ništa novo" te da "nije optimista da će Kurti promeniti predlog".
"On nema glasove ni za komisiju, ni za predsednika (Skupštine), ni za premijera. Time što nema glasove, drži celu državu kao taoca", rekao je Krasnići nakon sastanka sa Osmani.
Krasnići i Abdidžiku su ocenili da bi predsednica trebala da razmotri opciju da pošalje Ustavnom sudu ovo pitanje na razmatranje.
Abdidžiku je rekao da je iznenađen činjenicom da je lider Samoopredeljenja Aljbin (Albin) Kurti rekao da "nema hitne potrebe" za formiranjem institucija.
Lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš (Ramush) Haradinaj, rekao je da je kao način da se napravi napredak predložio da se za predsednika Skupštine izabere osoba koja ujedinjuje sve stranke, kako bi se prešlo na narednu fazu formiranja institucija.
Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti nije se obraćao medijima nakon sastanka.
Kosovska predsednica sastala se sa predstavnicima parlamentarnih stranaka istog dana kada poslanici ni iz 16. pokušaja nisu uspeli da završe konstitutivnu sednicu, koja je počela 15. aprila.
Pročitajte i ovo: Zašto je Hadžiju kobna za konstituiranje Skupštine Kosova?Blokada je nastala je u procesu izbora predsednika Skupštine Kosova jer pobednička partija Samoopredeljenje ne odustaje od svog kandidata, Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu), koju ne prihvataju najveće albanske parlamentarne stranke – Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova, te koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa.
Na februarskim izborima nijedna stranka nije osvojila većinu da samostalno formira nove institucije. Pokret Samoopredeljenje je pobedio, osvojivši 48 od 120 mandata, 13 manje od minimalnih 61, koliko je potrebno da se formira nova Vlada.
Demokratska partija Kosova je bila druga sa 24 osvojenih mandata, Demokratski savez Kosova je dobio 20 mesta, koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa 8, Srpska lista 9, Stranka za slobodu i opstanak 1 i nesrpske manjinske zajednice imaju 10 mesta u Skupštini.
Bodo Veber (Weber), viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, ocenio je u izjavi za Radio Slobodna Evropa da je u "trenutnoj krizi jedini izlazak u snažnom angažmanu Zapada, odnosno Evrope".
"Međutim, za razliku od svih ranijih kriza od 2010. taj angažman izostaje, zbog toga što se zapadna, EU-politika prema Kosovu nalazi u međufazi strateškog vakuuma poslije potpunog urušavanja političkog dijaloga, te odsustva vođstva iz prijestolnica najvažnijih država članica. Zato mi se čini da je ova političko-institucionalna kriza najdublja od proglašenja nezavisnosti", naveo je on.
Prema njegovim rečima, "trenutna institucionalna kriza na Kosovu je, s jedne strane, rezultat eskalacije odnosa između odlazeće vladajuće stranke, Pokreta Samoopredeljenje, i opozicionih stranaka, te na drugoj strani nedovršeni karakter političkog, institucionalno-ustavnog poretka Kosova, za koju odgovornost nose svi akteri, domaće političke elite, te Zapadni akteri koji su 2007-2008. bili uključeni u taj ustavotvorni proces".
"Ta nedovršenost političko-institucionalnog sistema dolazi do izražaja u redovim političkim kriznim situacijama", navodi on.
Uoči sastanka u četvrtak, Osmani se sastala i sa otpravnicom poslova ambasade Sjedinjenih Država u Prištini Anuom Pratipati.
Iz kosovskog predsedništva je saopšteno da je reč o redovnom sastanku na kome se razgovaralo o "važnosti što bržeg formiranja institucija i posledicama sa kojima se Kosovo suočava zbog ovog kašnjenja".