Pokret Samoopredeljenje (PVO) predložio je u nedelju svog lidera, sadašnjeg vršioca dužnosti premijera Kosova Aljbina Kurtija (Albin), za još jedan mandat na čelu Vlade.
Kurti je izabran jednoglasno na sednici Generalnog saveta Pokreta Samoopredeljenje, koji je imao najviše glasova na parlamentarnim izborima na Kosovu 9. februara, osvojivši 48 mesta u Skupštini Kosova, što je nedovoljno da samostalno formira Vladu.
Kurti je u govoru zahvalio članovima stranke na ukazanom poverenju i izložio program nove vlade koju bi vodio.
Između ostalog, Kurti je pomenuo cilj zemlje ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.
On je kritikovao Ustavni sud zbog odluka koje je doneo tokom njegovog mandata, kao i tokom poslednjih meseci u vezi s konstituisanjem Skupštine.
Samoopredeljenje je odlučilo da predloži Kurtija svega nekoliko dana pošto je Ustavni sud Kosova uveo privremenu meru kojom se poslanicima zabranjuje da preduzimaju ikakve korake ka formiranju nove Vlade Kosova.
Ta mera će biti na snazi od 5. do 30. septembra. Pokret Samoopredeljenje ju je kritikovao, pozivajući da se nastavi formiranje nove Vlade.
Pročitajte i ovo: Ustavni sud Kosova zabranio svaku akciju u vezi sa formiranjem VladeDok je predlagao Kurtija, zamenik lidera Samoopredeljenja Glauk Konjufca, kritikovao je i okrivio druge glavne albanske stranke za institucionalnu krizu.
"Ove godine smo videli najopasniji pokušaj osporavanja izbornih rezultata. Svesno ili možda nesvesno, političke partije koje su se od trenutka potvrđivanja izbora deklarisale kao protivnici Pokreta Samoopredeljenje, trudile su se da poruče samo jednu stvar, jedan jedini glas manje od 50 odsto i država ostaje bez Skupštine", rekao je on.
Zašto je Ustavni sud doneo presudu?
Ustavni sud je doneo presudu na osnovu zahteva poslanika Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu koja uživa podršku Beograda.
Ta partija smatra da su prekršen Ustava nakon što je novi predsednik Skupštine, Dimalj Baša (Dimal Basha) iz Samoopredeljenja, stavio na odvojeno glasanje kandidate za potpredsednike Skupštine iz nesrpske i srpske manjine.
Srpska lista, koja drži devet od 10 mesta u Skupštini rezervisanih za srpsku manjinu, insistirala je na da potpredsednik Skupštine bude Slavko Simić, ali on nije obezbedio potrebne glasove.
Kasnije je Baša, na osnovu Poslovnika Skupštine, stavio na glasanje imena svih srpskih poslanika u Skupštini putem žreba, ali nijedan nije dobio potrebnih 61 glas.
Baša je proglasio Skupštinu konstituisanom, iako peti potpredsednik nije izabran.
Druge stranke smatraju da Skupština nije konstituisana, dok je predsedništvo Kosova ranije ove nedelje saopštilo da njegov pravni tim analizira proces.
Kurti je ocenio da je mera Ustavnog suda nerazumna.
Pročitajte i ovo: Ima li Skupštine Kosova ili ne?"Jedina dilema koju imam u ovoj situaciji jeste da li je ova 25-dnevna mera više apsurdna ili više štetna. A da je i veoma apsurdna i veoma štetna, u to nemam nikakve sumnje", rekao je on.
On je kritikovao Ustavni sud zbog, kako je naveo, kašnjenja u donošenju odluka tokom njegovog mandata i optužio je tu instituciju da je pristrasna, odnosno bliska albanskim strankama koje su bile u opoziciji.
"Dok Vlada svakodnevno radi za građane, Ustavni sud nastavlja da odlaže vitalne odluke, blokirajući reforme, izazivajući direktne posledice po demokratiju, za građane, za razvoj zemlje", rekao je Kurti.
Poznavalac pravnih i ustavnih pitanja, Vulnet Bugaćku (Vullnet Bugaqku) iz Kosovskog demokratskog instituta, rekao je ove nedelje za RSE da smatra da je odluka Ustavnog suda o uvođenju privremene mere ispravna i neophodna.
Prema njegovim rečima, to je proceduralna mera koja ima za cilj da spreči sve moguće pravne posledice, kao i štetu koja može biti izazvana postupcima poslanika Skupštine ili predsednice Vjose Osmani.
Sledeći koraci
Poslanici Skupštine Kosova započeli su konstitutivnu sednicu 15. aprila. Ona traje mesecima i situacija je i dalje nejasna. Ustavni sud je doneo tri odluke u tom roku.
Posle konstituisanja Skupštine, predsednica zemlje je dužna da imenuje pobedničku stranku na izborima za mandatara za formiranje vlade.
U ovom trenutku ne postoji tačan rok, ali važeće odluke određuju da proces treba da se sprovede "što je pre moguće".
Vlada mora da obezbedi glasove 61 poslanika u tom roku. Ako se to ne dogodi, predsednica je dužna da ponovo pozove partije na konsultacije u roku od 10 dana i da, po svom nahođenju, odluči o novom mandataru, ako dokaže da ima dovoljno glasova za formiranje vlade.
Budući mandatar ima rok od 15 dana da Skupštini predstavi sastav vlade.
Ako vlada ne bude formirana ni posle 40 dana, predsednica je dužna da proglasi dekret o novim izborima koji se moraju održati 40 dana od objavljivanja odluke.