Poslanici Skupštine Kosova ni iz jedanaestog pokušaja nisu uspeli da konstituišu novi saziv nakon februarskih parlamentarnih izbora.
U ponedeljak, 5. maja, poslanici su treći put zaredom odbili da formiraju odbor za tajno glasanje kako bi se izabrao novi predsednik Skupštine.
U nastavku konstitutivne sednice, koja je počela 15. aprila, Demokratska partija Kosova (DPK), Demokratski savez Kosova (DSK), Alijansa za budućnost Kosova (ABK) i Srpska lista ponovo su odbile da predlože predstavnike kako bi se obezbedilo nesmetano sprovođenje tajnog glasanja.
Do sada su poslanici usvojili samo dve tačke dnevnog reda konstitutivne sednice: izveštaj Privremenog odbora za verifikaciju mandata i zakletvu poslanika. Ali proces je zastao kod treće tačke: izbora predsednika parlamenta.
Nominacija za predsednika parlamenta je isključivo pravo pobednika izbora, Pokreta Samoopredeljenje, ali u šest glasanja njihova kandidatkinja Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) nije mogla dobiti potreban broj glasova, tačnije 61.
Poslanici stranaka koje su bile u opoziciji u prethodnom sazivu rekli su da je način na koji Samoopredjeljenje pokušava da predsjednik parlamenta bude izabran tajnim glasanjem neustavan.
Pročitajte i ovo: Kako izaći iz zastoja Skupštine Kosova?Poslednji pokušaj konstituisanja Skupštine je propao neposredno pre nego što je lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti (Albin Kurti) uputio pismo lideru Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ljumiru Abdidžikuu (Lumir Abdixhiku), pozivajući ga na politički dogovor.
U međuvremenu su poslanici parlamentarnih stranaka, koje su bile u opoziciji u prethodnom sazivu, naveli da je način na koji Pokret Samoopredeljenje pokušava da postigne tajno glasanje za predsednika Skupštine, neustavan.
Lider Alijanse za budućnost Kosova (ABK) Ramuš Haradinaj (Ramush Haradinaj) je rekao da bi poslanici mogli da se žale Ustavnom sudu.
Poslanik Demokratske partije Kosova i lider te stranke Memlji Krasnići (Memli Krasniqi) rekao je da Pokret Samoopredeljenje "u odsustvu parlamentarne većine ne ruši samo tu instituciju, već i samu državu".
Krasnići je rekao i da je za Kurtija, "Hadžiju važnija od građana koji su glasali na izborima". Dodao je da Samoopredeljenje "ne može na silu državu držati kao taoca".
"Ako zaista žele izlaz, pozivam da promene svog kandidata", rekao je on.
Poslanik Samoopredeljenja Hekuran Murati rekao je da se "volja poslanika i dalje guši insistiranjem na javnom glasanju".
"Tajno glasanje je ustavni izlaz iz situacije", rekao je on, uz napomenu da tajno glasanje ne predstavlja nikakvo kršenje zakona.
Rekao je da je Samoopredeljenje zainteresovano za pronalaženje dogovora sa drugim strankama o daljim koracima, te da je otvoren za "razgovore o političkim sporazumima".
Ukoliko bi Demokratski savez Kosova prihvatio ovaj poziv Samoopredeljenja, otvorio bi se put za formiranje novih institucija.
"Zainteresovan sam i spreman sam da postignem politički sporazum sa DSK", napisao je Kurti u svom pismu.
Pismo u kojem Kurti poziva na saradnju
Kurti je lideru DSK-a rekao i da se "koalicije prave upravo između onih koji imaju razlike", te dodao da je uveren da "birači DSK danas uglavnom preferiraju koaliciju sa Samoopredeljenjem".
Lider Samoopredeljenja u pismu nije isključio spremnost svoje stranke da ide na nove izbore, ali je rekao da bi oni takođe doveli do koalicije između te dve stranke.
"Zašto to uraditi kasnije, kada to možemo uraditi sada?", pitao je Kurti Abdžikua.
Lider DSK Abdidžiku je novinarima u međuvremenu rekao da će njegova stranka zvanično odgovoriti na pismo Kurtija, da ga još nije video ali da će odgovoriti "u dogledno vreme". Zamolio je članove svoje stranke da "trenutnu situaciju ne tretiraju sa previše arogancije".
Pročitajte i ovo: Zašto je Hadžiju kobna za konstituiranje Skupštine Kosova?Stranke koje se protive imenovanju Aljbuljene Hadžiju za predsjednika parlamenta zatražile su od Samoopredeljenja da promijeni svoj predlog za tu poziciju, kako bi se proces mogao deblokirati.
DPK i ABK smatraju da je Aljbuljena Hadžiju "kontroverzna figura", dok je DSK saopštio da neće podržati nijednog kandidata koga predloži Samoopredeljenje.
Predsednik DPK-a Memlji Krasnići izjavio je ranije da njegova stranka nikada neće glasati za Hadžiju za predsednicu Skupštine, jer je "ona simbol neuspeha Vlade u prošlom četverogodišnjem mandatu".
"Celi mandat joj je bio obilježen raznim skandalima, od nestanka uzoraka u slučaju Astrita Deharija, do smanjenja budžeta za odbranu boraca u Haagu", rekao je Krasnići.
Aktivist Samoopredeljenja Dehari pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji u Prizrenu u novembru 2016. godine. U decembru 2022. Hadžiju, tada ministrica pravde, potvrdila je da su Deharijevi uzorci nestali iz Instituta za sudsku medicinu.
Godine 2023. budžet koji je Vlada Kosova izdvojila za odbranu optuženih pred Specijalnim sudom u Hagu iznosio je više od osam miliona eura, dok je prošle godine bio manji od sedam miliona.
Samoopredeljenje odbija promeniti svoj predlog, uz obrazloženje da je Hadžiju zastupnica u Skupštini s najviše glasova – 125.000.
Dok se ne konstituiše Skupština, ne može da se otvori ni put za formiranje nove Vlade Kosova.
Evropska unija je poručila da Kosovo mora brzo formirati nove institucije a na deblokadu su pozvali i pojedini ambasadori zapadnih zemalja.