Šta može naterati Vučića da raspiše izbore?

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o vanrednim izborima u Srbiji čije raspisivanje već mesecima na protestima traže studenti i građani.

Sagovornici su bili Saša Janković, bivši zaštitnik građana i nekadašnji kandidat za predsednika Srbije, i Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u timu Vlade Srbije za pregovore o pristupanju EU.

Bilo je reči o tome da li se kriza u Srbiji produbljuje i postoji li opasnost od izbijanja većeg nasilja, kakav je odnos snaga između protivnika i pristalica režima, ima li Vučić pored plaćenih i dosta iskrenih pristalica koji u njemu vide velikog vođu i da li nakon jednogodišnjih protesta ima naznaka kolapsa režima.

Razgovaralo se i o tome kakva je Vučićeva taktika - da li po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili čeka pogodan trenutak da ih raspiše, da li bi Vučić, ako mu istraživanja javnog mnjenja konstantno budu pokazivala da gubi izbore, a time i vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste i ostao na vlasti, da li bi se u tom slučaju morao odreći svetske izložbe EXPO 2027. do koje mu je izuzetno stalo, kao i o tome da li će uporni i masovni protesti i teška ekonomska situacija, koja je sve vidljivija, na kraju naterati Vučića da raspise vanredne izbore.

Most

Omer Karabeg: Gospodine Jankoviću, vi ste nedavno izjavili da je situacija u Srbiji izuzetno opasna. Bojite li se da bi kriza svakog časa mogla eskalirati i da bi moglo doći do nasilja?

Saša Janković: Jedan nasilni incident, izrežiran ili autentičan, mogao bi dovesti do lančane reakcije nasilja. Situacija jeste opasna, ali ne zbog toga što građani žele nasilje već zato što vlast u Srbiji vlada strahom i taj strah održava represijom. Kada izgubi kontrolu, a to se sada dešava, onda pribegava sili. Zbog toga su velike tenzije i postoji opasnost od eskalacije nasilja.

Vladimir Međak: Kriza je svaki put eskalirala kada je to trebalo režimu. Pošto je vlast izgubila legitimitet, a legalitet odavno nema, ostali su joj samo sila i moć. I kada im je ta moć dovedena u pitanje, oni su eskalirali nasilje da bi pokazali da su još uvek faktor sa kojim mora da se pregovara.

Omer Karabeg: Kakav je trenutno odnos snaga između protivnika i pristalica režima?

Čitajte: Kako izgleda Srbija godinu dana nakon nesreće u Novom Sadu?

Saša Janković: Režim ima silu, novac i medije, a građani strpljenje i upornost. Ali sila, pare i mediji, kojima Vučić vlada već 13 godina, su se istupili, a istina, strpljenje i upornost pobeđuju - tako da se odnos snaga menja iz dana u dan,

Omer Karabeg: Kojih je više - protivnika ili pristalica režima?

Saša Janković: Sva relevantna istraživanja pokazuju da danas mnogo više ljudi u Srbiji ne prihvata ovo što režim radi i da je mnogo veća podrška pokretu koji predvode studenti.

Vladimir Međak: Istraživanja, koja su rađena prošle godine u jesen pre pada nadstrešnice u Novom Sadu, su pokazivala da više od polovine građana smatra da država ne ide u dobrom smeru. Desila su se masovna ubistva u školi Vladislav Ribnikar u Beogradu i u selima Dubona i Orašje. Deca su ubijena u školi, ljudi na sportskom terenu, ubijao ih je nepoznati čovek iz čista mira. Građani se nisu osećali bezbedno i za to su krivili vlast. I onda se dogodila tragedija u Novom Sadu.

Ljudi koji su se držali po strani shvatili su da to što oni beže od politike ne znači da se vlast neće baviti njima - da ih neće udariti pre ili kasnije. I to je dovelo do toga da mnogi prestanu sa pričom, u koju ih je režim ubedio, da politika nije za njih i da je najpametnije biti apolitičan iako je to najgora stvar još od starih Grka. Tako da je u ovom trenutku odnos snaga takav da režim ne sme da raspiše izbore jer zna da bi ih u iole fer uslovima izgubio.

Vladimir Međak: Vučić se trudi da nas zamori. Ovo je igra iznurivanja, maltene kao rovovski rat u Prvom svetskom ratu - ko će prvi da poklekne. Ako on poklekne gubi vlast, ako građani pokleknu gube slobodu.

Veliki vođa

Omer Karabeg: Da li skupovima koje organizuje vlast, pored onih koji tamo dolaze za novac, ima dosta i onih koji su iskreno za Vučićevu vlast jer misle da bi Vučićev pad uveo Srbiju u haos?

Saša Janković: Ima. To su ljudi koje su režimski mediji ubedili da je Vučićeva vlast spas od haosa. Ali taj broj se svakodnevno smanjuje i on je sada daleko ispod kritične mase koja je potrebna da legitimizuje ovu vlast. Pored tih ljudi, koji su potpuno pod uticajem tabloidnih medija, postoji i jedan broj ljudi koji ne dolaze na Vučićeve skupove zato što im se plaća, nego zato što im je već plaćeno.

Oni su zahvaljujući ovom režimu stekli enormno bogatstvo i privilegije i sada ne čuvaju više Vučićevu vlast, već ono što su stekli. Oni se bore da se ne bi vratili u socijalno okruženje kome realno pripadaju, da bi nastavili da se baškare po svojim vilama, da voze najskuplje automobile, da budu gospodari života i smrti u svojim mestima.

Čitajte: Dva skupa na jednoj raskrsnici u Beogradu

Vladimir Međak: Naravno da ima onih koji su iskreno za Vučićevu vlast. Ne zaboravimo da je Milošević 2000. dobio 1.600.000 glasova posle potpunog sunovrata, vojnog poraza, bankrota, egzodusa, etničkog čišćenja. I pored svega toga dosta ljudi je za njega glasalo. To su ljudi koji vole velikog vođu, oni će ga slepo slediti čak i u provaliju.

A tog velikog vođu su im dali režimski mediji. Vučić sprečava treći svetski rat - to je pisalo u režimskim medijima. Po njima on maltene komunicira sa vanzemaljcima, samo što nije razdvojio more kao Mojsije.

Omer Karabeg: U kojoj meri je Vučićeva vlast uzdrmana, da li se vide elementi kolapsa nakon godinu dana protesta? Meni se čini da se oni oko njega još uvek nisu počeli da iskrcavaju sa broda?

Saša Janković: Vide se promene. Vlast počinje da puca iznutra, ali to se još uvek oglašava kroz krhotine. Još uvek ne grmi, još uvek to nije potpuni fijasko. Zašto još nije počelo napuštanje broda? Zato što ljudi unutar njegovog sistema shvataju da za njih nema solidnog izlaza.

Toliko su zla naneli, toliko loših stvari uradili da ne vide na koji način bi mogli da se izvuku. Ali kada se u jednom momentu brana sruši, kad se neki izlaz otvori, mislim da će svi krenuti da beže. Biće to pravi stampedo.

Vladimir Međak: Njihov sistem je počeo da se raspada. To se vidi po tome što su nedavno morali su da posmenjuju celo policijsko rukovodstvo da bi policiju stavili pod kontrolu, a šefove obaveštajnih službi smenjuju od decembra. Moraju da uvode u sistem ljude kriminalnog porekla, ljude sa optužnicama.

U jednom trenutku je predsednik maltene morao da proziva svoje najbliže saradnike zbog toga što se ne pojavljuju u medijima jer nekoliko meseci u medijima nije bilo ni Siniše Malog, ni gomile drugih iz njegovog najužeg kruga koji su s njim proveli nekoliko decenija.

Vučić mora da ih drži pod kontrolom jer, ako krene da se para na vrhu, to više niko ne može da zaustavi. A njihov džemper je pred paranjem. Oni će se svi zaklinjati na lojalnost do momenta kada će im biti jasno da moraju da spasavaju sopstveno bogatstvo i sve što su stekli svih ovih godina.

Čekajući čudo

Omer Karabeg: Kakva je Vučićeva taktika? Da li on po svaku cenu želi da izbegne vanredne izbore ili samo oteže i čeka pogodan trenutak da ih raspiše?

Čitajte: Parlamentarni izbori u Srbiji biće pre roka, rekao Vučić

Saša Janković: Vučić kupuje vreme. Načelno ne beži od izbora zato što ih je vanredno raspisivao ne znam više koliko puta. On ne beži od izbora, već od poraza. Svestan je da bi u ovom trenutku bio poražen čak i da se izbori održe pod njegovim uslovima. Nervoza raste zato što mu se ne poboljšavaju šanse da na izborima ponovo osvoji vlast. Ali vreme curi, izbori će na kraju biti neminovni.

Vladimir Međak: Mislim da Vučić čeka da se nešto desi, neki magični događaj, da mu se nešto ukaže s neba što će da preokrene situaciju u kojoj se nalazi. Pazite, oktobara prošle godine on je bio apsolutni gospodar Srbije. Razjedinio je opoziciju, namestio izbore, bio je u tome uhvaćen i ništa mu se nije desilo. Čak je dobio i pohvale iz Evrope.

U godišnjem izveštaju Evropske komisije ocena stanja u Srbiji bila je nerealno pozitivna, a prilikom posete Beogradu predsednica Komisije Ursula von der Leyen obratila mu se sa "Dragi Aleksandre". Sve se to dešavalo sredinom oktobra prošle godine, a onda se 1. novembra dogodio pad nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je poginulo 16 ljudi.

Građani su izašli na ulice da protestuju, a Vučićevi ljudi u naletu samopouzdanja krenuli su da ih biju. Jer zašto bi ljudi tražili odgovornost što je 16 ljudi poginulo ili kako je tada rekao bivši premijer Miloš Vučević "Srbija ne može da se ruši i zaustavlja zbog 15 ili 1.555 mrtvih". I onda kreće studentska pobuna i totalni kolaps sistema da Vučićevi ljudi bukvalno ne smeju da izađu na ulicu.

To mu se desilo u roku od nekoliko meseci i Vučić je došao je u situaciju da ne sme da raspiše izbore. Pri čemu su izbori njegova najomiljenija igračka. Kad god mu nešto treba, on će da raspiše izbore i zamajava celu državu. To je radio nebrojeno puta, ali sada ne sme jer zna da će izgubiti. Uz to je pod monitoringom Evropske unije koja mu je jasno rekla da više nema nameštanja izbora. Jedino mu je ostalo da se uzda da će se desiti neki preokret koji će ga vratiti na situaciju od pre 1. novembra prošle godine.

Istovremeno, Vučić se trudi da nas zamori. Ovo je igra iznurivanja, maltene kao rovovski rat u Prvom svetskom ratu - ko će prvi da poklekne. Ako on poklekne gubi vlast, ako građani pokleknu gube slobodu.

Čitajte: Skuplje gorivo i privreda 'na kočnici': Ako rafinerija nafte u Pančevu stane

Vanredno stanje?

Omer Karabeg: Bojite li se da bi Vučić, ako ga istraživanja javnog mnjenja konstantno budu uveravala da bi raspisivanjem izbora izgubio vlast, mogao iskoristiti neki incident i uvesti vanredno stanje da bi ugušio proteste? Jer njemu je pre svega važno da ostane na vlasti.

Saša Janković: U nekim drugim okolnostima Vučić bi možda to i uradio. Ali sada postoje dva velika razloga zbog kojih to neće uraditi. Prvi razlog je čuveni EXPO 2027 čije bi pripreme teško mogle da budu nastavljene pod vanrednim stanjem. A i ako bi bile nastavljene, teško bi se koja zemlja odlučila da učestvuje na toj izložbi.

Osim toga, EXPO je veliki finansijski resurs za ovu vlast. Drugi razlog je što državni organi već sada koriste sve instrumente prinude koje bi koristili u slučaju vanrednog stanja. Vlast suzbija slobodu okupljanja i razbija skupove građana što ne bi bilo mogućno ako se poštuje sloboda okupljanja.

Oni već vrše nezakonit uvid u privatnu komunikaciju građana. Rade stvari koje ni u vanrednom stanju nisu dozvoljene, pa opet ne uspevaju da suzbiju narodni bunt. Vučić nije neinteligentan čovek i vidi da s vanrednim stanjem ne bi puno dobio, a imao bi štošta da izgubi.

Saša Janković: To što nudi Vučić nije dijalog. To je trik i taj trik ljudi vide. Nije dijalog kad onaj ko sedi preko puta vas priča jedno, misli drugo, radi treće, a želi četvrto.

Vladimir Međak: Uvođenje vanrednog stanja bila bi neracionalna odluka jer ne bi dobio ništa što već sada nema, a ubrzao bi svoj pad jer ne bi mogao da opravda i objasni zašto je to uradio. Jer građani na ulicama traže izbore. Oni nisu prekršili ni zakone, ni Ustav, ne pale ambasade kao što su on i njegovi radili.

Građani na ulicama traže izbore, sprovođenje zakona i odgovornost za pogibiju 16 ljudi. To je osnovna razlika između sadašnjih demonstracija i svih demonstracija koje su oni pravili kada su branili haške optuženike - Ratka Mladića i Radovana Karadžića koji su prekršili zakone ove države.

Vučić bi najviše voleo kad bi mogao da uvede vanredno stanje i da mu evropski zvaničnici kažu - super si, štitiš zakon. Ali on zna da bi uvođenjem vanrednog stanja izgubio i ono malo međunarodnog legitimiteta što ga još uvek ima. Ursula von der Leyen, koja mu se prošle godine obraćala sa "Dragi Aleksandre", ove godine mu je objašnjavala razliku između demokratije i autokratije.

Omer Karabeg: Može li se kriza rešiti dijalogom koji Vučić povremeno nudi studentima?

Saša Janković: To što nudi Vučić nije dijalog. To je trik i taj trik ljudi vide. Nije dijalog kad onaj ko sedi preko puta vas priča jedno, misli drugo, radi treće, a želi četvrto. Ja sam ga na dijalog pozivao 2015. Tražili smo i prelaznu vladu 2017, pa 2018. To je glatko odbijeno. Njegov sadašnji poziv na dijalog već sutradan je poništen akcijama policije protiv građana.

Vladimir Međak: Svaki njegov poziv na dijalog je farsa. Vučić ne ume da vodi dijalog, za 13 godina, koliko je na vlasti, nije imao nijedan jedini dijalog. Osim toga ko god dođe da priča s njim okaljaće svoj kredibilitet, izgubiće rejting. Čovek koji dođe da priča s njima odmah bude označen kao Vučićev čovek.

Svako ko bi hteo da priča s njima zna da bi to bilo političko samoubistvo. Osim toga, oni su sve svoje kritičare proglasili stranim plaćeniciima, kriminalcima, dilerima droge, peračima novca, šta već sve nisu rekli. I sada treba da ti ljudi sednu za sto s njima, uhvate se za ruke i pevaju ringe ringe raja, puj pike ne važi što je do sada bilo, hajde da svi radimo u interesu Srbije. Ne. Interes je Srbije da prvo vi odete, pa onda možemo da pričamo o ostalim interesima Srbije.

Pritisak

Omer Karabeg: Studenti planiraju nove proteste kako bi Vučića naterali da raspiše vanredne izbore. Mogu li protesti naterati Vučića da raspiše izbore?

Saša Janković: Ja mislim da nema šta drugo sem pritiska javnosti. Mirni i uporni protesti. Kad ljudi izađu na ulice i ne odu, onda mora da ode Vučić, pre ili kasnije.

Omer Karabeg: Ali dosadašnji protesti nisu ga naterali da raspiše izbore, 15.og marta je izašlo 300.000 ljudi i posle toga ništa.

Saša Janković: Ne bih se složio da posle toga nije bilo ništa. Petnaestog marta je protiv građana upotrebljeno zvučno oružje, bili smo šokirani monstruoznošću takvog postupka. Ali kad odete kući i dođete sebi, kažete - idem dalje, ne mogu odustati od sebe, to je moja zemlja, to je moj grad, to je moja ulica.

Prvog novembra bio je veliki skup u Novom Sadu gde se takođe videla istrajnost. Ljudi su otišli tamo da bi odali počast poginulima, ali i da kažu - nećemo odustati. Tako da su - verovali ili ne - izbori za Vučića najbolja opcija.

Slučaj 'zvučnog oružja' u Srbiji: Verovati vlasti ili stručnjacima?

Vladimir Međak: Protesti mogu da nateraju Vučića da raspiše vanredne izbore. To je najbolji način. Sve drugo je mnogo teže i skuplje. Ali problem je što ne znate šta će se loše desiti iduće nedelje. Kad pogledate javne građevine koje su oni napravili, pitate se da li možete da nastradate ako tamo odete.

Ljudi su nedavno mogli da izginu na Ostružničkom mostu zato što su pukli metalni spojevi jer su ih pravili diletanti. Govori se o problemima sa konstrukcijom na Prokopu. Rekonstruiše se nadvožnjak na beogradskoj železničkoj stanici. To su mesta gde svaki dan prolazi hiljade ljudi. Ne dao bog da se nešto desi.

Kod Požege su zbog Vučićevog rejtinga pre roka pustili tunele u saobraćaj, pa su ih onda zatvarali. Ne znamo šta će se desiti sa NIS-om i EPS-om, ne znate da li će sutradan da vam zatvore Maksi prodavnicu u vašem naselju jer Maksi zatvara prodavnice po celoj Srbiji zbog zamrzavanja marži pošto su Vučić i ekipa rešili da za visoke cene i inflaciju okrive trgovce umesto sopstvenu ekonomsku politiku.

Zbog svega toga neophodno je nastaviti proteste. Vučić će na kraju morati da raspiše izbore, a poraz na izborima za njega će biti slamka spasa jer će nakon toga uslediti koliko-toliko uređena tranzicija vlasti umesto sloma moći.

Strah

Omer Karabeg: Šta još može naterati Vučića da raspiše vanredne izbore?

Saša Janković: Strah. On je čovek koji vlada strahom. Podsetiću da je moto moje predsedničke kampanje 2017. bio "Za Srbiju bez straha". I kao što vlada strahom tako i donosi odluke na osnovu sopstvenog straha.

Kad Vučić bude video da sila i propaganda više ne funkcionišu, izbori će mu izgledati kao spas. Kad bude video da su sve druge opcije za njega mnogo teže i gore, da nema nikakvog velikog međunarodnog sukoba koji bi poremetio ceo svet, onda će strah, koji je njegov glavni motivacioni faktor, dovesti do toga da raspiše izbore da bi se koliko-toliko spasio.

Vladimir Međak: Njemu je za izlaz iz ove situacije ostala, da tako kažem, jedna i po ulica. Ulica se zove Amerika, to jeste da pokuša da se nekako umili Trumpovoj administraciji, da dobije podršku kakvu je dobio Orban pre nekoliko dana. Orban je to što je dobio prikazao kao veliku podršku, međutim kad se malo pročeprka vidi se da je dobio godinu dana grace perioda i ništa više. Pola ulice mu je Evropska narodna partija koja mu je još uvek na neki način naklonjena i on će preko nje pokušati da obezbedi makar status quo.

Ako od toga ne bude ništa, ako Srpska napredna stranka bude izbačena ili njeno članstvo u Evropskoj narodnoj partiji suspendovano, moraće da ide na izbore. Jer Vučić je na silaznoj putanji i svako odlaganje će mu pogoršati situaciju.

Srbija iduće godine mora da pozajmi osam milijardi evra da bi servisirala dugove i popunila budžetsku rupu. To su neverovatne pare za zemlju koja je već godinu dana u dubokoj krizi. Niko normalan takvoj zemlji neće da pozajmi pare. Milošević je pao kad je država bankrotirala. To će Vučića naterati da raspiše izbore i nada se nekom čudu.

Saša Janković: Ne znamo u kom momentu će doći nova politička realnost, ali znamo da će doći. Pređena je tačka posle koje nema povratka. Ali nije dovoljno samo znati da nešto ne valja, treba imati alternativu. Ja sam uveren da će studentska lista za izbore, bez obzira koja imena budu na njoj, dobiti aklamativnu podršku građana.

Možda njen sastav neće odmah dati jasan odgovor o političkom pravcu posle Vučića, ali masovna podrška koju dobija studentski pokret, omogućiće smenu režima.

A nakon toga, uz malo pomoći prijatelja iz Evropske unije i Amerike, počećemo da iz pepela dižemo politički i institucionalni sistem i da vraćamo pravdu i poverenje. Verujem da Srbija ima snage i potencijala da bez nasilja, bez novih žrtava izađe iz ove agonije i uđe u svetliji period.