Ruski dronovi u poljskom vazdušnom prostoru stavljaju NATO na test

• Ruski dronovi su ušli u poljski vazdušni prostor 10. septembra, što je izazvalo prvi odgovor NATO-a na rusko oružje na teritoriji članice alijanse.
• Poljska je incident nazvala "činom agresije" i pozvao se na Član 4 NATO-a, što je dovelo do obaveznog sastanka alijanse.
• Stručnjaci ovo vide kao test jedinstva NATO-a, s potencijalnim implikacijama na evropske mirovne operacije u Ukrajini i politiku SAD prema Rusiji.

Od ovoga se strahovalo.

Od februara 2022. godine, kada je Rusija odlučila da napadne Ukrajinu i pokrene najveći kopneni rat u Evropi u skoro osam decenija, strahovalo se da će susedi Ukrajine biti kolateralna šteta.

Štaviše, ne bilo koji susedi.

Ukrajina ima kopnene granice s četiri članice NATO-a – Poljskom, Rumunijom, Slovačkom i Mađarskom – plus pomorske granice s Rumunijom i Turskom.

Kako bi NATO reagovao ako bi se rat koji je pokrenula Rsuija proširio na članicu alijanse? Ako bi rusko oružje pogodilo ili palo u članicu alijanse, da li bi ta članica aktivirala Član 5 sporazuma "jedan za sve, svi za jednog"? Da li bi NATO zaratio s Rusijom?

Taj Rubikon je pređen 10. septembra, kada je oko 19 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor, od kojih su neke oborili borbeni avioni drugih članica NATO-a.

Šta se dalje dešava zavisi od nekoliko stvari: pre svega, kakve su tačno bile namere Rusije, da li su dronovi namerno ispaljeni ili su ometeni i skrenuli s kursa. Poljski zvaničnici su to nazvali "činom agresije" i "provokacijom velikih razmera", ali nisu to direktno nazvali napadom.

Godinama su stručnjaci upozoravali da bi ohrabreni Kremlj mogao pokušati da testira odlučnost NATO-a, nezavisno od invazije na Ukrajinu.

Ako je poljski incident bio test – šefica spoljne politike EU Kaja Kalas (Kallas) optužila je ruskog predsednika Vladimira Putina da je aktivirao "test jedinstva" – biće ključno kako će reagovati alijansa.

Varšava se pozvala na Član 4 sporazuma NATO-a – kojim se članice pozivaju na obavezan sastanak. To je drugi put da se to dešava od februara 2022. To je i manje ozbiljno od Člana 5.

Pročitajte i ovo: Poljska saopštila da je oborila ruske dronove u zračnom prostoru NATO-a

Treba pratiti i kako alijansa reaguje na pitanje da li da šalje evropske mirovne snage u Ukrajinu, nešto o čemu se aktivno raspravlja. Moskva kaže da bi evropske trupe na terenu u Ukrajini bile crvena linija.

"Rekao bih da je ruski cilj da ulije strah evropskim liderima", rekao je Oskar Džonson (Oscar Johnson), vojni analitičar na Švedskom univerzitetu odbrane u Stokholmu. "Strah od eskalacije je njihovo glavno sredstvo za sprečavanje značajnijeg i odlučnog prisustva evropskih trupa u Ukrajini".

Bliski susreti

I ranije je bilo situacija kada se ruski rat proširio preko granica Ukrajine.

U novembru 2022. godine, raketa ruske proizvodnje pogodila je poljsko selo, ubivši dve osobe. Varšava je bila ogorčena. Začula su se zvona za uzbunu NATO-a. Ispostavilo se da je to bila protivvazdušna raketa ruske proizvodnje koju je ispalila Ukrajina i koja je skrenula s kursa. Alijansa nije reagovala.

Ruski dronovi, a da se ne pominju borbeni avioni i avioni za izviđanje, rutinski zalaze z vazdušni prostor članica NATO-a, koje i same rade isto to, posebno iznad Baltičkog, Crnog i Beringovog mora. Ruski dronovi su u prošlosti ulazili u vazdušni prostor Letonije i Estonije.

Rumunija je desetine puta podizala uzbunu zbog dronova koji su ulazili u njen vazdušni prostor i u nekoliko navrata je podigla borbene avione članica NATO-a. Ostaci ruskog drona su nekoliko puta pali na rumunsku teritoriju, uključujući i u julu 2024. godine.

Ipak, Rumunija nikada nije eskalirala svoju zabrinutost, niti pozvala na hitnu akciju alijanse.

Pročitajte i ovo: Rumunija pronašla nove delove dronova u blizini granice sa Ukrajinom

Incident u Poljskoj je prvi takav za NATO: prvi put su avioni alijanse direktno odgovorili, u savezničkom vazdušnom prostoru, na rusko oružje.

"Nemam razloga da tvrdim da smo na ivici rata, ali je pređena linija i neuporedivo je opasnije nego ranije", rekao je poljski premijer Donald Tusk u parlamentu, nazivajući situaciju nečim "najbližim otvorenom sukobu od Drugog svetskog rata".

Džonson je predvideo da će zemlje odlučne da zaštite granice NATO-a ili podrže Ukrajinu – treba imati u vidu Poljsku, baltičke zemlje, Češku, Holandiju – biti dodatno podstaknute tim incidentom. Zemlje koje su manje sklone riziku će oklevati.

"Možemo videti odlučniju većinu, ali i manjinu koja okleva. Najvažnija posledica će biti da li će ovo promeniti oklevanje SAD da nametnu značajne posledice Rusiji, bilo da su to sankcije ili vojna podrška", rekao je za RSE.

Pogled na Zapad

Vatru dodatno raspiruje Zapad 2025, velika vojna vežba koja počinje 12. septembra s hiljadama ruskih i beloruskih vojnika. Poljska je naredila zatvaranje granica s Belorusijom kao odgovor, a sajtovi za praćenje letova su izvestili o porastu zapadnih osmatračkih letova.

"To je veoma vojno napeta situacija koju Rusija sada koristi da pokaže u osnovi svoju snagu i sposobnost da se meša i u teritoriju NATO-a", rekla je Marta Prohvič-Jazovska (Prochwicz-Jazowska), saradnica iz Varšave u Evropskom savetu za spoljne odnose.

Oštećena farma zbog ruskih dronova u Poljskoj

Nik Rejnolds (Nick Reynolds), koji radi na istraživanjima kopnenog ratovanja na Kraljevskom univerzitetu u Londonu, umanjio je značaj obaranja dronova u Poljskoj.

"Izgleda kao da Rusija testira NATO. Oni svakako testiraju Poljsku, a odgovor je prilično predvidljiv, Poljaci se mesecima pripremaju za to", rekao je on. "To je upravo ona vrsta testiranja granica koju bismo očekivali."

"To nije nešto što treba ignorisati", rekao je Rejnolds za RSE. Ipak dodaje: "Mislim da je poljski odgovor potpuno predvidljiv, potpuno srazmeran i jednostavno ne vidim to kao prekretnicu".

*Saradnja na tekstu Rikard Jozwiak