Kosovski ministar na dužnosti za zajednice i povratak Nenad Rašić navodi da je integracija srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem proces koji će morati da se dogodi, ali koji treba da se razvija kroz konsultacije i usaglašavanje stavova, kako ne bi bilo bolnih posledica za srpsku zajednicu.
On je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa takođe naveo da će u ovaj proces biti pozvana i Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu, koja se već izjasnila protiv integracije sektora zdravstva i obrazovanja u kosovski sistem.
"Oni će svakako u datom momentu biti pozvani, ako ja budem uključen u taj proces, verovatno hoću. Ako oni ne budu pristajali na saradnju i komunikaciju, verujem da je odgovornost na njima", kaže Rašić.
Prema njegovim rečima, "jedna forma Zajednice" je važno da postoji, jer bi Srbima ponudila početnu garanciju da ih integracija neće ostaviti bez posla i bez sigurnosti, obezbeđujući tako potrebnu stabilnost.
Govoreći o konstituisanju Skupštine Kosova, uoči isteka privremene mere Ustavnog suda, Rašić kaže: "Iskreno, ne bih želeo da se kandidujem (za potpredsednika)".
Vaš browser nepodržava HTML5
Kako Nenad Rašić vidi integraciju srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem
RSE: Razlog ovog razgovora je taj što se poslednjih nedelja aktualizovalo pitanje integracije obrazovnog i zdravstvenog sistema Srbije u onaj kosovski. O tome je nedavno govorila otpravnica poslova SAD-a na Kosovu, koja je istakla da se te institucije moraju integrisati u kosovski sistem, ali isključivo u konsultaciji sa srpskom zajednicom.
Prošle nedelje je o tome govorio i premijer Kosova na dužnosti, Aljbin Kurti, u jednoj video poruci koju je uputio srpskoj zajednici, u kojoj je naveo da dualizam zdravstvenog i obrazovnog sistema nije održiv i najavio da će se tokom sledećeg mandata, zajedno sa srpskom zajednicom, uključujući i buduće gradonačelnike, raditi na, kako je rekao, "uklapanju zdravstva i obrazovanja u jedan jedini sistem".
Verujem da ste, kao ministar u Vladi na dužnosti, donekle upoznati sa bilo kojim planom, ukoliko postoji plan o tome. Pa ako nam možete za početak reći – o čemu se radi?
Rašić: Pa pre svega, pre svih njih, uključujući gospođu (Anu, otpravnica poslova SAD-a) Pratipati ili g. Kurtija, ja o tome pričam već nekoliko puta, u zadnje dve godine, verovatno. Pogotovo od Ohridskog sporazuma koji je tada bio napravljen ili sačinjen u Ohridu.
Pričao sam o tome da mi Srbi iznad svega, pre svega, moramo da budemo spremni na različite vrste priprema koje bi trebale da budu u tom našem kapacitetu, u institucionalnom smislu, da u jednom momentu moramo razmišljati o tome kako da se inkorporiramo, a da to bude bezbolno, i slične stvari.
Prema tome, meni je to tema bila nekoliko puta i zadnje 2–3 godine, zbog toga što sam znao još tada da će u jednom momentu, kao što je i gospođa Pratipati rekla, taj sistem prestati da bude održiv, nego da u nekom momentu moramo to da uradimo.
Ja sam uvek potencirao da to mora biti proces, kao što sam i rekao zadnji put kad sam davao izjavu o tome – da je to proces, što znači da će trajati u smislu i komunikacije, i konsultacije i usaglašavanja, što je najbitnije, onoga što treba da se desi, da bi se i tada, što ste vi pomenuli malo pre, strane saglase na koji način bi to moglo biti.
Apropo toga, vi znate i sami, recimo, da imamo neke delove koje nismo ni implementirali još od Ahtisarijevog paketa.
Kad ste pomenuli, recimo, obrazovanje, tu je bitan onaj deo koji se tiče te komisije koju bi ministarstvo trebalo da napravi, a koja bi bila zadužena za kurikule, iliti bolje reći obrazovne programe, koji bi trebalo da na isti način budu usaglašeni...
Pročitajte i ovo: Kako na Kosovu deluju paralelne institucije Srbije?RSE: To znači da se onaj plan i program Srbije treba ustanoviti – da li je u skladu sa kosovskim ustavom ili ne...
Rašić: Jeste.
RSE: Ali znamo da bi na to verovatno odmah pao taj plan i program.
Rašić: Pa dobro, ali zato imate komisije. Komisija bi trebala da bude sačinjena od tri predstavnika Albanaca, tri predstavnika Srba i jednog iz međunarodne zajednice. Verovatno bi to bilo usklađeno preko Kvinte.
Pročitajte i ovo: Kosovo: Dvojezičnost, karika integracijeRSE: I ti predstavnici Srba u komisiji se biraju preko Skupštine Kosova, ako se ne varam, tako je bilo u planu...
Rašić: Iskreno, tog detalja se ne sećam. Verovatno bi do toga došlo, do dubine ili do tehničkih rešenja, onda kada bi to bilo započeto.
Ali, uglavnom, vratimo se na početak. Kao što sam rekao, to će biti proces, koji će u jednom momentu dovesti do toga da mi moramo da smislimo način kako da se inkorporiramo.
Apropo toga, ako govorimo i o onom zadnjem predlogu koji se može nazvati kao draft statuta Zajednice srpskih opština – tu je, mislim, potpuno prazan deo. Pročitao sam jednom da vidim šta ima baš o tim glavnim stubovima, kao što su zdravstvo i prosveta. I bukvalno u tom statutu ja nisam video ništa značajno. Čak sam video neke kontroverzne informacije.
RSE: Tu se više predviđa "privatizacija" zdravstva i obrazovanja. Znači, da institucije zdravstva i obrazovanja funkcionišu kao privatne institucije, ali u sklopu Zajednice opština sa srpskom većinom.
Rašić: Pa ne, dobro, hajde, vi ste dali to tumačenje. Meni je to bilo apsolutno nejasno. Sam sam pričao da bih verovatno imao puno pitanja oko toga, zato što se bukvalno ne kaže baš tako kao što vi kažete, ali su predviđena dva stuba – da to bude, pogotovo zdravstvo, gde se kaže da će biti primarno zdravstvo koje je sada u ingerenciji opština, i imate privatno zdravstvo.
Tu bih ja verovatno imao pitanja oko toga... Kako kažete privatno zdravstvo – šta u stvari to znači? Da li kažete da treba mi da formiramo neke privatne institucije zdravstva, ili vi? Ko bi tu trebao da radi?Ponavljam, taj proces koji bi podrazumevao i komunikaciju, i koordinaciju, i usaglašavanje, nije ni počeo. Tog procesa nema ni u planu još.
Pročitajte i ovo: Na Kosovu formiranje Zajednice opština u zamenu za šta?RSE: Da li možemo reći da se sada vrše neke pripreme za početak, ili je samo priprema javnosti?
Rašić: Ako nismo mogli do sada da naučimo od naših grešaka, kojih je, nažalost, bilo više, čak i stotine grešaka, ajde da probamo za ovako bitna pitanja da odmah planiramo šta bismo mogli da radimo u smislu zaštite naših interesa, zajedno sa tim predstavnicima koji bi bili tu, bilo da su predstavnici obrazovanja ili obrazovnih institucija, ili zdravstvenih. Svakako bi bilo mnogo dobro da imamo jedan bar osnovni plan, od nekoliko tačaka, koji su suštinski najbitniji.
Zato, evo i sada ću da iskoristim priliku, da kad bude bilo koja inicijativa napravljena, da to bude uz konsultacije. Da sami napravimo jedan takav zajednički sastanak, koji bi mogao dovesti do postavljanja nekih osnovnih načela koja bi morala kasnije da budu primenjena.
Prema tome, kažem, proces nije u planu, znamo da će doći, ali zašto ne bismo ušli u taj proces pripremljeniji nego što smo do sada bili.
Malo pre ste spomenuli Ahtisarijev plan, i pričaćemo o zdravstvu koje je verovatno od iste važnosti (i obrazovanje), ali ja bih dao malo prioritet zdravstvu.
Imate iz Ahtisarijevog paketa te dve bolnice koje su trebale biti napravljene. U Gračanici, verovatno kao centralnoj opštini na jugu Kosova, faktički je završena samo prva faza, prva od tri, postavljen je temelj, odnosno zgrade koje sada ružno izgledaju. Jedan od naših primarnih ciljeva za lokalne izbore je baš stvaranje kapaciteta te same bolnice. Pa daj bože da to postoji u smislu da napravite centralnu instituciju, gde znamo da se leči mnogo ljudi – čak često dolaze i Albanci iz drugih krajeva Kosova kod naših stručnjaka, Srba.
A zamislite šta bi moglo da se uradi ako se naprave kapaciteti za hiljadu i po radnika, koliko je predviđeno da bude tamo, za ogromne ili dobro opremljene operacione sale, da imate kapacitete da prihvatite ne samo radnike nego i pacijente.
Pročitajte i ovo: Šta za Srbe na severu Kosova znači obustava rada Fonda za zdravstveno i penzijsko osiguranje?RSE: Da li bi u tom slučaju kosovski Srbi imali šansu da, ako je potrebno, nastave lečenje dalje u Beogradu, kao što je to do sada bio slučaj? Znamo da su za svaku komplikaciju oni poslati na dalje lečenje. Kako bi to trebalo da izgleda u budućnosti?
Rašić: Pa u budućnosti bi trebalo da izgleda tako da imate bukvalno sve na jednom mestu. Ili da imate možda… Evo sad sam zatečen pitanjem, nisam baš toliko poznavalac u tom zdravstvu...
RSE: Ali verovatno to brine kosovske Srbe – da li će i dalje moći da se leče u Beogradu ili Nišu?
Rašić: Pa naravno. Ali da znate, sam proces da biste otišli na neku ozbiljnu operaciju u Beogradu podrazumeva mnogo toga pre toga, plus ste na listi čekanja. I, nažalost, ono što je tragično – ako nemate nekoga, to je poraz za naše društvo – onda vas niko bukvalno ne gleda.
Svi smo svesni da lokalne institucije, pogotovo zdravstvene, imaju vrlo limitirane kapacitete. Za sve što je ozbiljnije oni šalju uputima u neka druga mesta. A da bi vas poslali, treba da imate hitan slučaj da biste stigli pravovremeno. Obično se sve to se prolongira – bolesti odmaknu, i kad vam zakažu za šest meseci, često je već sve izgubljeno.
Prema tome, ovo bi verovatno predstavljalo jedan centar – ne samo primarnog zdravstva, koje smo rekli da je i Ahtisarijevim planom i zakonom zagarantovano – nego i šireg karaktera, koji bi mogao da predvidi posete stručnjaka koji bi mogli biti iz Beograda i iz drugih krajeva. Tu bi mogle da se rade uspešne operacije, a kvalitet osoblja koje bi tu radilo bio bi na visokom nivou.
RSE: Znači, trebala bi da postoji saradnja sa srpskim zdravstvenim institucijama?
Rašić: Pa ne samo sa srpskim, nego sa bilo kojim zdravstvenim institucijama. Ja sam siguran da ako bismo mi napravili takvu komunikaciju, pogotovo u opremljenoj bolnici, siguran sam da bismo mogli da pozovemo lekare iz Beograda, Turske, ili čak iz Londona, jer bi došli iz humanih ciljeva.
RSE: Što se tiče pristupa kosovskim zdravstvenim institucijama koje već postoje u Prištini i u drugim mestima – vidite li tu oklevanja?
Rašić: Pa stalno ima oklevanja. Ja sam mnogo puta do sada intervenisao, pozvao – ne da ja insistiram da Petar ili bilo ko treba da ode negde – ali postoji kod naših sugrađana jedno oklevanje. Kad kažem "nepoverenje" – teška je reč, a svakako to oklevanje postoji.
"Gde ću ja u Prištinu, šta ću tamo?" Ne samo poverenje u medicinskom smislu, nego je uvek barijera i jezik, komunikacija je teška.
Meni je drago da ovi iz doma zdravlja ili bolnice iz Gračanice, kada je hitan slučaj, hvala bogu, prvo pošalju u Prištinu, zato što je tamo bolja oprema i lekari su dosta spremniji.
Pročitajte i ovo: Neizvestan put integracije srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija na KosovuRSE: U poređenju sa...?
Rašić: U poređenju sa onim što imamo mi – kapacitetima, bilo u opremi, bilo u lekarima. I lekar, koliko god dobar bio, ako nema neophodne opreme za hitne slučajeve, to je bitna stvar ukoliko imate težak slučaj kada treba spasiti život. Institucije kao što su u Gračanici i Lapljem Selu, dajem primer na lokalnom nivou, apsolutno nemaju kapaciteta. Hvala bogu da usmeravaju ljude da odu do Prištine, jer u Prištini, u hitnoj ili u bolnici, ako ništa drugo, mogu da saniraju te povrede ili bolest bar na određeni vremenski period.
RSE: Ta bolnica, je li to vaš lični plan ili nešto o čemu ste razgovarali sa premijerom Kurtijem ili na nivou vlade?
Rašić: To je deo Ahtisarijevog paketa koji je usvojen tada još 2008. godine. Ako opet dajem primer Gračanice – to je osmišljeno kao projekat izuzetno dobro. Tu je trebalo da ima bar nekih 7–8 operacionih sala, bilo je predviđeno oko 250 ležajeva za pacijente.
RSE: A ko će finansirati tu bolnicu?
Rašić: Ako hoćete baš tačno – to je obaveza vlade.
RSE: Kosova?
Rašić: Da. Ja sam pokušavao i ranije da radim, ali nažalost u opštinama nema razumevanja. Oni moraju da rade po direktivama koje im daje jedan diktatorski režim, koji tvrdi da oni ne treba da sarađuju sa kosovskim institucijama.
RSE: Šta ako lekari, medicinsko osoblje, odbiju integraciju? Koji će biti vaš plan da ih ubedite da pristanu na integraciju?
Rašić: Ako se desi da mi napravimo prostor, moderne sale i bolnice, i ako u tom slučaju ti lekari odbiju bilo koju vrstu saradnje ili komunikacije da uđu u te objekte, onda stvarno treba da pocepaju Hipokratovu zakletvu i da sa tim završe i da se odreknu svog posla. Bar ja tako smatram.
RSE: Da li to znači da će se zatvoriti stari objekti koji sada funkcionišu u sklopu srpskog sistema?
Rašić: Pa verovatno – ako imate nove objekte, zašto biste sedeli u starima.
RSE: Šta će biti sa severom i Kliničko-bolničkim centrom na severu (Kosova)?
Rašić: To bi verovatno moglo lakše da se restaurira, odnosno da se obnovi, gde bi sa prostorijama koje imaju moglo biti funkcionalno. Pre svega, opremiti je (bolnicu), a ne na način kao što sada radi. Šta radi Klinički centar? Ako neko zna nešto drugačije neka me demantuje. Oni bukvalno nemaju osnovne potrepštine, uključujući gazu, injekcije, sve one najobičnije stvari koje su potrebne, a uporno ne žele da ih prime od kosovskih institucija.
E sada, ja sam čak i više puta i lično pokušavao da prodrem, da kažem: šta god vam bude trebalo imaćete na raspolaganju. Niko se nije usudio da napiše ni običan zahtev, a kamoli nešto drugo. To je zbog toga, opet kažem, što režim na jedan takav diktatorski način zabranjuje načelniku ili lekaru da se na bilo koji način obrati kosovskim institucijama, jer oni moraju da prođu kroz, kako je oni zovu, "golgotu nedostupnog zdravstva građanima na severu" i zbog toga posle imaju argumente da se na to žale.
Pročitajte i ovo: Zajednica opština sa srpskom većinom i Ahtisarijev plan – ima li razlike?RSE: Kako će onda uspeti integracija zdravstva na severu ako već vidimo početnu tačku?
Rašić: Kako rekoh, to je proces koji zahteva komunikaciju, koordinaciju i usavršavanje. Prema tome, ako mi sva ta tri elementa, koja sam pomenuo malo pre, uradimo sa pratećim – dao sam primer za Gračanicu jer to predviđa Ahtisarijev paket – stvaranjem uslova koji bi bili ne samo dobri, nego više nego dobri za jednu funkcionalnost jedne tako bitne institucije, onda ja mislim da je jasno da svako ko ne bude prihvatio tako nešto je, moram da kažem, mrzilac svog naroda. Ne mogu drugačije da zamislim: ako vi kao lekar dobijete uslove da možete praktično i bolje da tretirate svoje sugrađane, to vi jednostavno ne želite da prihvatite jer vam je to neko rekao.
RSE: Samo još ovo da razjasnimo. Do sada se o integraciji obrazovanja i zdravstva govorilo u sklopu Zajednice opština sa srpskom većinom. Da li je i dalje to plan, da li se kreće sa formiranjem Zajednice sada kada govorimo o integraciji zdravstva i obrazovanja ili se radi o odvojenom procesu o kome pričate vi i premijer na dužnosti – da će da se krene sa integracijom pre formiranja Zajednice?
Rašić: Malo pre sam pomenuo taj statut, koji je zvanično nezvaničan, odnosno nezvanično zvaničan, zbog toga što je dat (predstavljen) kao neki draft, koji je navodno procureo u javnost, niko ga nije demantovao, niko nije rekao ni da ni ne…
RSE: Ali je premijer odbio da ga pošalje Ustavnom sudu na razmatranje...
Rašić: To je druga stvar, to je druga stvar, ja pričam o autentičnosti izveštaja, da li je on takav predložen od strane Kvinte, pošto ga niko nije demantovao, niti da ima podršku, niti da nema. Možda je to ona takozvana prećutna podrška koja govori da je namera bila takva. Stvar je u tome što ja sam prvi vidim tu dosta vakuuma i nelogičnosti. Imate primarno zdravstvo i imate privatno zdravstvo, pa šta to znači, pobogu? Meni to uopšte nije jasno, kao prvo.
Prema tome, te priče o zdravstvu i prosveti, meni su apsolutno te stvari nejasne, ja bih baš voleo onog idejnog tvorca ili tvorce tog dokumenta da mi objasne šta to znači, pa tek onda da pričamo o tome. Kada mi objasne šta im to znači, konsultovao bih se, verujem, sa drugim ljudima koji su u zdravstvu ili prosveti i koji bi mogli da protumače to. Jer meni je to šturo napisano, da ja nisam razumeo o čemu se radi. Kao prvo to – što znači ostavlja mi sumnju u načela ili ideje tih tvoraca tog drafta statuta, šta je pisac hteo da kaže. Ja to nisam razumeo.
RSE: Ja ću samo da pročitam deo iz tog statuta: Statut predviđa da dosadašnje institucije postanu privatne pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom, a da Srbija pruža finansijski doprinos. Precizira se da bi obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu imale status stranih, privatnih ustanova.
Rašić: To je još više zastrašujuće.
Pročitajte i ovo: Srbi u Severnoj Mitrovici ponovo protestovali zbog zatvaranja paralelnih institucijaRSE: To je taj statut u koji smo mi imali uvid i koji je evropski zvaničnik potvrdio.
Rašić: Evo, ja sam zaboravio, vi ste to spremili pa čitate, a ja sam to zaboravio. To je još strašnije.
RSE: Uglavnom, ovde se izgleda priča o odvojenom procesu integracije, ne u sklopu Zajednice?
Rašić: Dobro, ja kažem da je to još strašnije. Evo kako ja tumačim to, kažite mi vi ako je drugačije. Dakle, imate ovo zdravstvo sada, koje je takvo, da mu ne dajem epitete, i imate privatno zdravstvo, je l’ da? U privatnom zdravstvu, koliko ja znam, ne postoji metoda da vi odete i dobijete usluge koje su besplatne, nego u privatnom zdravstvu ih plaćate kao svako drugi. Ako je privatno, onda svakako treba da ima, od registracije do profita koji bude ostvaren, što je po meni još užasavajuće, zbog toga što se mi stalno vraćamo na jedno te isto – da formiramo nove institucije koje će biti privatne, koje će još više koštati naše građane. Ja se prvi sa tim ne bih složio.
RSE: Kada smo kod Zajednice, kakav je vaš stav – da li treba da se formira ili ne?
Rašić: Svakako, rekao sam da. Ali ja to vidim kao jednu formu koja bi mogla ove naše sugrađane, povodom čega smo započeli ovu temu – da li će zdravstvo i prosveta biti integrisani, kako će biti i slično – da na neki način integrišemo. Bolje reći: da ljudi koji su u tim institucijama budu prihvaćeni u formi koja bi bila legalizovana ili legalna, u smislu Zajednice srpskih opština.
Zbog toga ja to uvek gledam kao ekonomski ili socijalni slučaj ili problem, izazov – a ne kao politički. Često pričam to i sa premijerom i sa mojim drugim kolegama, ne ispred kamera, ali ovako, da je broj Srba sve manji, da mi moramo da učinimo nešto da bismo ih zadržali.
Jedini način kako to možemo jeste da ponudimo paket koji bi značio da te koji sada rade (u srpskim institucijama) možemo da prebacimo na bezbolan način u naše (kosovske) institucije. To je jedini način.
Svaki gubitak porodice, koji se dešava prečesto, koji se dešava svake godine, katastrofalan je za nas. Tu se posle javlja "generalna panika", nazvaću to tako, kao masovna panika kod svih drugih građana koji ostaju tu – da će ostati bez ičega. Zbog toga nam treba snažan element koji bi mogao da im pruži bar tu početnu sigurnost i stabilnost da su dobrodošli u institucije. Naravno, posle toga ako neko ima drugačije planove vi ne možete silom da ga zadržite, ali je bitno da mu omogućite da može da se prilagodi novim okolnostima, bez obzira kako se to zvalo. Da li će da se zove Zajednica – nije bitna forma, bitno je da ljudi ostanu tu i da im napravimo prostor da se suštinski održe na svojim ognjištima, na svojim radnim mestima.
Jedna forma Zajednice ili kako god da se zove je vrlo bitna zato što bi dala mnogo veći stepen sigurnosti, bar da taj prvi impakt ili prvi udarac, prvi uticaj, ne bude negativno shvaćen.
Posle toga možemo mi da razrađujemo forme – da li će biti ono kako je malo pre rečeno, primarno plus privatno zdravstvo – iako mi to apsolutno zvuči toliko šturo rečeno, da bih baš voleo, zato sam i rekao, da mi neko objasni šta im to u stvari znači.
Ali, bez obzira da li je jedno ili drugo, mi moramo naći neki odgovor. Zato postoji ono što sam rekao na početku: to mora biti proces, gde mora biti koordinacije, gde mora biti usaglašenih stavova, da bismo mogli da znamo i mi – sada pričam kao jedan od mojih sugrađana, kao Srbin – da možemo da zaštitimo te svoje interese, osnovne u tom smislu, bilo u ljudstvu, bilo u uslugama koje treba da budu pružane. Zbog toga je meni suštinski bitno da to bude proces.
Pročitajte i ovo: Milioni uloženi u nikad otvorene bolnice u srpskim sredinama na KosovuRSE: U celom tom planu, procesu, izgleda da je neizbežna saradnja i komunikacija sa Srpskom listom, političkom partijom koja uglavnom dobija najveći broj glasova lokalnog stanovništva. I premijer je pomenuo da će u konsultacije uključiti i buduće gradonačelnike. Da li to znači da ćete sa Srpskom listom da razgovarate o tome?
Rašić: Naravno, priroda posla je takva da, ako oni budu gradonačelnici, da. Svakako to nikada nije bila prepreka. To što je njima prepreka, to je nešto drugo.
RSE: Dobro, ali bilo je od strane Samoopredeljenja poteza da se oni… nisu baš u najboljim odnosima od Banjske, bilo je poteza da se diskvalifikuju sa lokalnih izbora.
Rašić: Da razgraničimo. Ne pričam o politici moje stranke "Za slobodu, pravdu i opstanak", pričam o mojoj dužnosti kao ministra. Taj neko, ko god bio, ako jeste gradonačelnik Srpske liste, on treba da razmišlja očima gradonačelnika, ne očima šta mu je Srpska lista rekla. Prema tome, to su meni bitne stvari – da oni razumeju da samim tim kada ste gradonačelnik vi imate odgovornost prema građanima. Oni će svakako u datom momentu biti pozvani, ako ja budem uključen u taj proces, verovatno hoću. Ako oni ne budu pristajali na saradnju i komunikaciju, verujem da je odgovornost na njima.
Da ne bi došlo do toga da bude kao sa ovim statutom, koji je došao niotkuda – niko ne kaže da je njegov, a u stvari je svačiji – da ne bismo opet došli sa nekim dokumentom "uzmi ili ostavi", bolje da mi sami isplaniramo šta je nama najbitnije, pa da mi namećemo uslove, a ne da nama neko drugi nameće pod uslovom "uzmi ili ostavi". Prema tome, sve to se vrti oko koordinacije…
Meni je mnogo bitnije, da vam kažem, jer ti gradonačelnici koji su nominovani sa njihove strane u najmanju ruku nisu baš kompetentni da pričaju o obrazovanju i zdravstvu. Ja bih voleo da lekari ili profesori budu učesnici...
RSE: Čelnik Srpske liste je direktor Kliničko-bolničkog centra.
Rašić: Nešto ga nisam video da se kandidovao za gradonačelnika, ako niste primetili. Što se nije kandidovao ako je hteo da se bavi tim stvarima? Bez obzira na to, svako ko razmišlja politički i institucionalno treba da razdvoji ta dva. Ja jesam predsednik srpske partije, ali ja sam i ministar za zajednice, što znači da je moj portfolio takav da ja moram da se brinem i za druge zajednice, ne samo za srpsku.
Prema tome, nadam se da će i taj budući gradonačelnik shvatiti to da ima tu građana koji dugo vremena žive u otežanim, lošim uslovima, da imaju problema u zdravstvenom sistemu, gde, opet ponavljam, nemate špriceve ni gaze i slične stvari. Nego, kada odete na neku intervenciju, bez obzira koliko je mala ili bezazlena, vi morate prvo u apoteku da sve to kupite, pa onda kod lekara. To je stvarno nedopustivo.
Pročitajte i ovo: Čitavu deceniju bolnica u Gračanici u fazi izgradnjeRSE: Kakvu ulogu međunarodne zajednice očekujete u ovom procesu, jer su se prozivali i KFOR i Kvinta. Koja treba da bude uloga međunarodne zajednice u procesu integracije zdravstva i obrazovanja? Da li očekujete neku ulogu?
Rašić: Pa te aktere koje ste pomenuli, KFOR i slično, mislim da su malo drugačija vrsta organizacija, koja u ovom slučaju verovatno ne može da bude neki posrednik u tehničko-administrativnom smislu. Ali Kancelarija Evropske unije je neminovna, mislim – voleo bih da bude, u stvari.
Takođe, u nekim širim konsultacijama, verovatno u nekom momentu treba se konsultovati sa predstavnicima Kvinte, ovih pet najvećih zemalja, i mislim da je to sasvim dovoljno u smislu šireg političkog usavršavanja.
Što se tehnike tiče, na nižim nivoima, to je sasvim normalno – da bi u tim konsultacijama, ja bih to tražio naravno, postojalo više aktera koje bih konsultovao ili da ih pozovemo na sastanke, pogotovo one koji bi mogli da daju insight, iz prve ruke, da nam daju šta je najneophodnije, najbitnije.
RSE: Spomenuli ste da ste ministar, težite da postanete i potpredsednik Skupštine Kosova. Bliži se 30. septembar kada ističe privremena mera Ustavnog suda koja se tiče formiranja Vlade Kosova. Htela sam samo da vas pitam kakva su vaša očekivanja po pitanju procesa konstituisanja Skupštine? Očekujemo od Ustavnog suda da izađe sa odlukom...
Rašić: Mogu samo da vam kažem da će Ustavni sud verovatno osporiti ili vratiti na početak glasanje potpredsednika nevećinskih zajednica. To će verovatno biti to. Daće se još jedan određeni rok, po mom mišljenju opet od 30-ak dana, pošto je još jedna odluka.
Ako do tada ne budu izglasana ta dva potpredsednika, onda će verovatno biti povereno ili dato predsednici njeno diskreciono pravo da može da raspiše nove izbore, ukoliko ne dođe do potpunog formiranja Skupštine u tom periodu od 30 dana. Mislim da je to suština.
Pročitajte i ovo: Može li nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom da se poništi?RSE: Da li ćete se ponovo kandidovati, ili da li ćete imati prostora da se ponovo kandidujete? Sada sve zavisi kako Ustavni sud bude odredio ko je kandidat jedne i druge zajednice. Ali uopšte, vi šta očekujete?
Rašić: Iskreno, ne bih voleo da se kandidujem.
RSE: Ne bi? Zašto?
Rašić: Ne bih voleo, rekoh. Ne bih voleo.
RSE: Zašto?
Rašić: Pa zato što, to je neka lična, da tako nazovem, lična odluka.
RSE: A kada ste se prvi put kandidovali, da li ste to hteli?
Rašić: Da, da. Zato što – to vam je ono "nema ko drugi". To sam već bio rekao, ali ponoviću, ja njih vidim kao ljude koji su učinili sve loše za…
RSE: Njih? Srpsku listu?
Rašić: Da. Sve su loše uradili. U zadnja dva mandata ja potpredsednika Skupštine nikada nisam čuo – da li je mrtav ili živ. Da li je rekao jednu reč, ne samo u Skupštini, nego i van Skupštine. A Skupština vam je jedna najveća pozornica političkog delovanja.
I ako potpredsednik osam godina ne kaže ni jednu reč, možda ne zna ni da upali ono dugme za svojim mestom... Ako su oni takvi, bilo bi ispod moje časti da ne budem protivkandidat jednom takvom predstavniku.
RSE: Ali, da li ćete onda glasati za taj paket potpredsednika?
Rašić: To je jedan pokazatelj da se ne slažem sa njihovom politikom i da su oni, po mom mišljenju, prošlost. Zbog toga sam i hteo da se kandidujem, a zašto nisu glasali ovi drugi…
RSE: Ne, htela sam da vas pitam da li ćete podržati izbor, ako se stave na glasanje dva kandidata – na primer Emilija Redžepi i još neko iz Srpske liste – da li ćete glasati?
Rašić: Mogao bih podržati izbor Emilije Redžepi, izbor Slavka Simića ne.
RSE: Ali kako onda, ako se u jednom paketu stavi to glasanje, kao što je bilo ranijih godina?
Rašić: Rekao sam vam.