Odbegli oligarh, kriptovaluta i šema za izbegavanje sankcija s blagoslovom Kremlja

Kakve veze moldavski tajkun u bekstvu i kriptovaluta sa sedištem u Kirgistanu imaju s naporima Rusije da izbegne zapadne sankcije uvedene zbog rata u Ukrajini i napravi potpuno novi finansijski sistem odvojen od Zapada?

Ruski predsednik Vladimir Putin dao je nagoveštaj početkom septembra kada je prisustvovao virtuelnoj ceremoniji otvaranja nove filijale kompanije za finansijske usluge u pacifičkom lučkom gradu Vladivostoku.

To nije vrsta događaja kojoj Putin obično prisustvuje. Novoporinuti vojni brodovi? Da. Ceremonije dodele medalja u Kremlju? Da. Otvaranje filijala? Ne baš.

Međutim, kompanija A7 LLC, nije obična firma za finansijske usluge.

Među njenim najvišim šefovima je Ilan Šor, odbegli oligarh umešan u takozvanu "krađu veka" – skandal u kome je ukradeno više od milijardu dolara iz Moldavije, jedne od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Drugi direktor firme je na čelu osme po veličini ruske banke, usko povezane s ruskim vojno-industrijskim kompleksom – i sin je bivšeg ruskog premijera i bivšeg direktora obaveštajne službe.

U kratkim govorima Putinu putem video-linka, njih dvojica su se hvalili koliko je novca njihova kompanija obradila u 11 meseci od osnivanja A7: više od sedam hiljada milijardi rubalja (12,4 milijarde dolara).

Ako je istina, to je mnogo novca: to, prema jednom proračunu, predstavlja čak 12 odsto spoljne trgovine svih ruskih preduzeća zajedno.

A tu je i kriptovaluta A7 pokrenuta u januaru.

Valuta nazvana A7A5 do jula je zabeležila transfere ukupne vrednosti 41,2 milijarde dolara; do avgusta je to poraslo na 51,2 milijarde dolara. Prema podacima kompanije Čejnanaliasis (Chainalysis) iz Njujorka, koja je sprovela opsežna istraživanja o A7, do novembra je A7A5 – prvi stejblkoin vezan za rusku rublju – zabeležio obim transakcija od oko 79 milijardi dolara.

"To je fenomenalna količina novca. To je ogromno za organizaciju koja nije postojala pre godinu dana", rekla je Eliz Tomas (Elize Thomas), australijska istraživačica i autorka više izveštaja Centra za informacionu otpornost (Center for Information Resilience), nevladine organizacije iz Londonu koja se fokusira na kršenje prava i ratne zločine. "To je divlje. Razmere su zaista značajne."

"Lično učešće Putina u otvaranju njihove kancelarije u Vladivostoku, to me je takođe šokiralo, da je bio spreman da lično stavi svoje lice u vezu s otvaranjem A7“, rekla je u intervjuu.

S mrežom koja se proteže od Moldavije do blistavih nebodera moskovske Kule federacije i Kirgistana, čiji lideri žele da ta mala centralnoazijska zemlja bude Meka za kripto inovacije, A7A5, kažu zapadni i moldavski zvaničnici, ključan je za napore Kremlja da ublaži zapadne sankcije uvedene posle početka opšte invazije Moskve na Ukrajinu 2022.

"Token A7A5... je jedinstveno sredstvo za izbegavanje sankcija", rekao je Endru Firman (Andrew Fierman), šef obaveštajne službe nacionalne bezbednosti u Čejnanalisis.

I ne samo za izbegavanje sankcija. Širi cilj Kremlja je stvaranje paralelnog finansijskog sistema, kako kažu stručnjaci, izvan postojećih mreža u kojima dominiraju zapadne banke i američki dolar.

"To je velika stvar zbog toga ko je Ilan Šor i činjenice da je ovo osmišljeno... da se pokuša da se funkcioniše van domašaja i uticaja tradicionalnih finansijskih sistema denominiranih u američkim dolarima", rekla je Kerol Haus (Carole House), koja je bila savetnica Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće za politiku sajber bezbednosti.

"Neverovatno je videti takvu podršku koja dolazi direktno od vlade, ali i nije iznenađujuće s obzirom na ciljeve koje žele da postignu, da nadomeste uticaj sankcija", rekla je ona.

Ti napori nisu prošli potpuno nezapaženo na Zapadu.

Evropska unija je 23. oktobra objavila sankcije protiv A7A5, A7 i povezanih kompanija, nazivajući tu kriptovalutu "istaknutim alatom za finansiranje aktivnosti koje podržavaju agresivni rat (Rusije)".

Ni A7 ni A7A5 nisu odgovorili na imejlove RSE s upitom za komentar. Šor nije odgovorio na upit za intervju.

Centralnoazijska kripto Meka

Od makar 2021. godine, vlada u Biškeku pokušava da pretvori Kirgistan u međunarodni kripto centar, težeći da privuče investitore, rudare i berze. Do 2025. prijavljeno je najmanje 13 registrovanih kripto berzi i postavljeni su temelji za nacionalnu kriptovalutu pod nazivom USDKG.

Dokumenti iz registra preduzeća koje je RSE dobio od Ministarstva pravde Kirgistana pokazuju da je izdavalac stejblkoina A7A5 kirgistanska kompanija pod nazivom Old vektor (Old Vector), koja je prvi put registrovana u decembru 2024. Dokumenti takođe pokazuju da Olc vektoru koine obezbeđuje kompanija A7-Kirgizstan DOO.

Između januara i jula, registrovano sedište Old Vektora bila je mala, trošna kuća okružena novijim, luksuznijim zgradama i porodičnim kućama.

U julu, kada su reporteri RSE posetili kuću, koja s nalazu kod zemljanog puta iza zarđale plave metalne ograde i betonskih blokova, dva mlađa dečaka koja su otvorila vrata rekla su da ne znaju ni za kakvu kompaniju koja je registrovana na njihovoj adresi. Komšija iz susedne kuće rekao je da na toj adresi nema kompanije s tim imenom.

Skrinšot reklame za A7A5, prvog stejblkoina vezanog za rublju.

Oko mesec dana kasnije, sedište kompanije Old vektor premešteno je na drugu adresu na periferiji Biškeka, u višespratnicu pod nazivom South Park u kojoj se uglavnom nalaze stanovi.

Sama kompanija A7 je registrovala više međusobno povezanih kompanija u Biškeku, pokazuju dokumenta Ministarstva pravde koje je dobio RSE.

A7-Kirgizstan, koja je registrovana 17. januara, nalazi se na gornjim spratovima kompleksa koji je nekada bio veliki tržni centar. Novinari RSE pokušali su da pristupe spratu gde se, kako je navedeno, nalaze kancelarije, ali im je obezbeđenje sprečilo ulazak.

Kompanija Old vektor, kirgistanskog izdavaoca kriptovalute A7A5 do jula je bila registrovana na adresu trošne kuće u mirnom delu Biškeka.

Još jedan entitet povezan sa Šorom, pod nazivom Evrazia, takođe je registrovao zaštitne znakove za nekoliko sličnih kompanija u Biškeku. Osnovana u Moskvi kao neprofitna organizacija, Evrazija je uključena u niz aktivnosti usmerenih na destabilizaciju izbora u Moldaviji. Evropska unija je uvela sankcije protiv Evrazije u oktobru 2024.

Iako je A7A5 pokrenuta u januaru, javno trgovanje tom valutom nije počelo do februara, kada se pojavila na moskovskoj berzi kriptovaluta Garanteks (Garantex).

Garanteks je godinama bio pod pažnjom zapadnih organa za sprovođenje zakona, koji su tvrdili da služi kao kanal za sredstva koja se koriste za pranje novca, ransomver, hakovanje računara i kršenje sankcija. Berza je bila popularna jer je, između ostalog, omogućavala jednostavan način zamene kriptovaluta za popularnije stejblkoine poput USDT-a, koji je vezan za dolar, što olakšalo isplatu u manje nestabilne valute.

Ministarstvo finansija SAD je 2022. uvelo finansijske sankcije protiv Garanteksa. Međutim, tek tri godine kasnije, berza je obustavila rad pošto su dvojica glavnih operatera Garanteksa pred američkom velikom porotom optužena za pranje novca. Američke vlasti su zaplenile nekoliko sajtova Garanteksa. Nemačke i finske agencije su konfiskovale servere na kojima su se odvijale Garanteksove operacije. Više od 26 miliona dolara u kriptovalutama za koje su zvaničnici rekli da su korišćene za pranje novca takođe je zaplenila američka Tajna služba.

Skrinšot ekrana sa sajtom Garanteksa koji je američka Tajna služba zaplenila u martu

U nedeljama neposredno pre i posle zaplene u martu 2025. godine, prema rečima analitičara, milijarde A7A5 tokena prebačene su s Garanteks na novu berzu pod nazivom Grineks (Grinex), koja je prvi put registrovana u Kirgistanu prethodnog decembra. Velika većina transakcija A7A5 sada ide preko Grineksa i manje berze pod nazivom Meer.kg.

Veza između Grineksa i A7 nije jasna. Kirgistanac, naveden u dokumentima Ministarstva pravde kao osnivač Grineksa, odbio je da komentariše za RSE da li je njegova kompanija povezana s kripto berzom istog imena.

Američki finansijski istražitelji, međutim, kažu da je Grineks napravljen upravo da pomogne trgovcima čija su sredstva zamrznuta kada je Garanteks zatvoren da povrate svoj novac – koristeći A7A5.

Natezanje u Kišinjevu

Moldavija je godinama u centru natezanja između Evrope i Rusije.

Pobeda Maje Sandu (Maia), ekonomistkinje obrazovane na Zapadu koja je radila u Svetskoj banci, na izbori 2020. nagnula je odnos ka Zapadu. Šor želi da taj odnos ponovo nagne ka Rusiji.

Moldaviju je 2014. potresla ogromna bankarska prevara koja je rezultirala izvlačenjem više od milijardu dolara iz zemlje, što je skoro osmina njenog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Vlasti su optužile Šora da je organizator "krađe veka" i on je pobegao iz zemlje 2019, prvo u Izrael, a zatim Moskvu. Sud u Kišinjevu ga je 2023. u odsustvu osudio na 15 godina zatvora, dok je njegova partija zabranjena.

Moldavski i zapadni zvaničnici kažu da je Šor tokom makar tri izborne kampanje pokušavao da kupi glasove i širi dezinformacije, pa čak i da je regrutovao i obučavao mlade Moldavce da podstaknu nemire i provociraju policiju. Među šemama koje su zvaničnici otkrili, bili su transferi novca Moldavcima preko bankovnih kartica koje je izdala Promsvjazbanka, ruska državna banka s kojom je Šor sarađivao.

Šor je sarađivao s "ruskim individuama kako bi stvorio politički savez za kontrolu moldavskog parlamenta, koji bi potom podržao nekoliko zakonskih propisa u interesu Ruske Federacije", saopštilo je Ministarstvo finansija SAD u oktobru 2022, kada su protiv njega prvi put uvedene sankcije.

Uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora, moldavske vlasti su optužile Šora da je organizovao šemu koja je usmerila više od 15 miliona dolara iz ruskih banaka na račune više od 130.000 moldavskih građana.

Šema je uključivala slanje unapred napunjenih bankovnih kartica, koristeći ruski sistem Mir za plaćanja karticama, ljudima koji su mogli da odu u otcepljeni region Pridnjestrovlje da bi podigli gotovinu. Zvanično deo Moldavije, Pridnjestrovlje posluje u pravnoj sivoj zoni s bliskim ekonomskim vezama s Moskvom.

Šorova neprofitna grupa Evrazija sa sedištem u Moskvi takođe je regrutovala stotine mladih Moldavaca da učestvuju u promotivnom programu, nudeći besplatna putovanja u Rusiju, luksuzne večere i šansu da dobiju milione rubalja u grantovima.

Moldavski premijer je kasnije rekao da su ruski agenti potrošili ukupno skoro 220 miliona dolara pokušavajući da utiču na izbore 2024. godine, na kojima je Sandu pobedila s osvojenih oko 55 odsto glasova. Istovremeni referendum na kojem su Moldavci pitani o pridruživanju Evropskoj uniji prošao je, ali s mnogo tesnijim rezultatom nego što se predviđalo.

Nekoliko dana uoči parlamentarnih izbora u septembru, moldavske vlasti su saopštile da su otkrile još jednu kampanju za destabilizaciju i sprovele pretrese na mnogim lokacijama širom zemlje, uhapsivši više od 70 ljudi. Neki od uhapšenih su navodno putovali u kampove u Bosni i Hercegovini i Srbiji na obuku za provociranje policije i suočavanje s njom. Kampanja je, navele su moldavske vlasti, koristila "mrežu Šor grupe i spoljne resurse".

"Izbegavanje sankcija i političko mešanje (u Moldaviji), ne mislim da su direktno povezani“, rekla je Tomas. "Mislim da je izbegavanje sankcija trenutno glavna stvar. Ipak, očigledno je da Šor ima značajne lične interese u Moldaviji i verovatno mu je mnogo stalo do toga na ličnom nivou."

"Ono što Šor radi nije samo moldavski problem", rekao je jedan moldavski zvaničnik koji je govorio pod uslovom da ne bude imenovan. "On pruža Rusiji uslugu da izbegne sankcije i zarađuje na tome."

Promsvjazbank nije odgovorila na poruke s upitom za komentar.

'Infrastruktura otporna na sve spoljne uticaje'

Otprilike od 2022. godine, veliki deo ruskog bankarskog sistema je izolovan od zapadnih finansijskih mreža, kao odgovor na rat u Ukrajini. Bankarski sektor je odsečen od SWIFT-a, sistema za razmenu poruka koji je neophodan za globalne bankarske operacije, dok su Viza (Visa) i (Mastercard) isključili Rusiju iz svojih platnih sistema, a zapadne banke su zamrznule račune ruske vlade.

Kao rezultat toga, ruske vlasti su pokušale da naprave paralelni finansijski sistem. Podršku tom pokušaju su naznačile druge zemlje, među kojima Kina, Brazil, Indija i druge velike ekonomije.

"Razvoj tokena A7A5 izgleda kao sledeći logičan korak u naporima Rusije da razvije alternativne sisteme plaćanja kako bi zaobišla sankcije", rekao je Firman.

Dok je Putin posmatrao događaj 4. septembra u Vladivostoku, Šor je delovao nervozno, prebacujući se s noge na nogu dok je opisivao ciljeve "finansijskog centra" pod nazivom Dalekoistočni međunarodni finansijski i obračunski centar.

"Dosad, za 10 meseci rada, imali smo transakcije u vrednosti od više 7,5 biliona rubalja", rekao je on. "Danas, s obzirom na to da se više od 50 odsto svih naših obračuna vrši ka azijskim zemljama, odlučili smo da ovde otvorimo finansijski centar."

Pored Šora stajao je drugi izvršni direktor firme: Pjotr Fradkov, koji je na čelu moskovske Promsvjazbanke od 2018. Njegov otac je Mihail Fradkov, Putinov premijer od 2004. do 2007. godine i direktor Spoljne obaveštajne službe devet godina posle toga.

Promsvjazbanku, poznata kao PSB, nacionalizovala je ruska vlada 2108. usred bankarske krize i preorijentisala ju je da služi sve većem ruskom vojnoindustrijskom sektoru. Američko Ministarstvo finansija je 2022. uvelo sankcije PSB-u, kao i Pjotru Fradkovu.

Skrinšot otvaranja filijale kompanije A7 u Vladivostoku na kojem su bili moldavski oligarh Ilan Šor (levo) i ko-izvršni direktor Pjotr Fradkov.

Promsvjazbanka drži 49 odsto A7. Rublje za koje je A7A5 vezan, čime je to stejblkoin, zapravo su depoziti koje drži ta banka.

A7 se nalazi u blistavim novim modernim neboderima Kule Federacije – na istoj lokaciji na kojoj je registrovan Garanteks, zajedno s nekoliko kompanija za koje se tvrdi da su povezane s ozloglašenim shemama ransomvera.

A7 takođe nastoji da postane kompanija s fizičkim poslovanjem otvarajući filijale za klijente kako bi mogli da uplaćuju depozite, podižu gotovinu, trguju kriptovalutama i obavljaju prekogranična plaćanja. Kompanija navodi da pored Moskve i Vladivostoka, osniva filijale u gradovima u inostranstvu kao što su Harare u Zimbabveu i Lagos u Nigeriji.

Putin je prisustvovao virtuelnoj ceremoniji otvaranja filijale A7 u Vladivostoku, za omogućavanje platnih usluga.

A7 je u julu objavio da će klijenti PSB-a moći da kupuju tokene A7A5 koristeći bankovne kartice te banke.

Istog meseca, Evropska unija je prvi put targetirala A7, navodeći da je "povezan s naporima da se utiče na predsedničke izbore i ustavni referendum o pristupanju EU 2024. godine".

Otprilike u isto vreme, broj A7A5 tokena u opticaju porastao je za više od 240 odsto, pokazuju podaci analitičke firme Eliptik (Elliptic), s više od milijardu dolara vrednih dnevnih transfera A7A5.

Kompanije i ljudi iz Kine su, prema korporativnim marketinškim dokumentima objavljenim na internetu i koje je istakao Centar za informacionu otpornost, zasad najveći korisnici A7 platnih platformi.

Zapadne vlasti se muče da održe korak.

Sredinom avgusta, oko tri nedelje pre nego što su se Šor i Fradkov pojavili na video konferenciji s Putinom, američke i britanske vlasti su uvele dodatne sankcije prema A7 i više od pola tuceta međusobno povezanih kompanija, uključujući Grineks i Old vektor.

Mesec dana kasnije, međutim, ukupna tržišna kapitalizacija A7A5 – u suštini, vrednost svih tokena u opticaju – skočila je za skoro 250 odsto, čime je postao najveći stejblkoin koji nije vezan za američki dolar.

"Već smo dokazali da nacionalna digitalna valuta može biti ne samo alternativa dolaru, već i pokretač globalnih promena", naveo je A7A5 u trijumfalnoj objavi na Telegramu.

Evropska unija je 23. oktobra odgovorila dodatnim sankcijama usmerenim na kripto aktive povezane s Rusijom i drugom rundom sankcija usmerenom na A7.

U objavi na Telegramu, A7A5 je ismejao objavu.

"Šta će to promeniti? Ništa!", navela je kompanija. "Zato što smo od samog početka podizali infrastrukturu otpornu na sve spoljne uticaje i ograničenja."