Trump želi trgovinski sporazum sa Sijem dok se nadvijaju pitanja Ukrajine i Tajvana

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) izjavio je da očekuje da će postići dogovor kada se sastane s kineskim liderom Si Đinpingom u Južnoj Koreji u jeku višemesečnog trgovinskog rata s Pekingom.

"Nadam se da ćemo postići dogovor. Mislim da ćemo imati dogovor. Mislim da će to biti dobar dogovor za obe strane", rekao je Tramp 29. oktobra, dan pre nego što će sesti sa Sijem na marginama samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC).

Centralna tema sastanka 30. oktobra – prvog između dva lidera od 2019. godine – jeste kako ublažiti iscrpljujući trgovinski rat, pri čemu su obe strane poslale slične pozitivne signale uoči razgovora s visokim ulozima.

Čitajte: Zelenski pozvao Trumpa da izvrši pritisak na Xija zbog kineske podrške Rusiji u ratu u Ukrajini

Ipak, dok deluje da su Tramp i Si spremni da postignu primirje u trgovinskom ratu, stručnjaci koji su govorili za RSE rekli su da je postizanje trajnog trgovinskog sporazuma malo verovatno i da su manje optimistični da će razgovori rezultirati smanjenjem tenzija između SAD i Kine oko Tajvana – ostrva sa svojom vladom koje Peking smatra svojom teritorijom – ili ubeđivanjem Kine da ograniči podršku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i ratu Moskve u Ukrajini.

Ministar finansija SAD Skot Besent (Scott Bessent) rekao je da su pripremni razgovori pre sastanka doveli do sporazuma o "okviru" koji uključuje pauzu u kineskim ograničenjima u vezi s retkim zemljanim elementima, konačna odobrenja sporazuma kojim se popularnoj kineskoj video aplikaciji TikTok dozvoljava da nastavi da radi u SAD i ublažavanje drugih trgovinskih trvenja.

"Iako bi sastanak mogao da projektuje utisak detanta između Kine i SAD, njihovo nadmetanje je daleko od završenog", rekao je za RSE Klaus Sung (Claus), analitičar tink-tenka MERICS iz Berlina. "Strukturni problemi i dalje postoje i nijedna strana nije spremna da odustane od svojih osnovnih interesa."

Može li Tramp da ubedi Sija da izvrši pritisak na Putina?

Kada je Tramp krenuo u Aziju na širu turneju koja takođe uključuje posete Maleziji i Japanu, novinarima je rekao da bi želeo da Peking pomogne Vašingtonu u naporima da posreduje u mirovnim pregovorima o okončanju rata u Ukrajini koji traje više od tri godine.

Napori američkog predsednika da posreduje u postizanju dogovora zasad nisu bili uspešni, mada je Tramp rekao da se nada da bi Si mogao da iskoristi svoj uticaj glavnog političkog i ekonomskog partner Putina kako bi se ruski lider doveo za pregovarački sto.

Vašington je, pokazujući Trampovu frustraciju, ovog meseca uveo sankcije velikim ruskim naftnim kompanijama. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova navelo da se "protivi" tom potezu, uz ocenu da "nema osnovu u međunarodnom pravu".

Čitajte: Rusija pomaže Kini u pripremi zauzimanja Tajvana, navodi procureli dokument

Tramp je u predsedničkom avionu (Air Force One) rekao da će se možda razmatrati kineska kupovina ruske nafte, ali je takođe dodao da Peking "veoma značajno" ograničava te isporuke, što izgleda upućuje na to da velike državne kineske naftne kompanije počinju da pauziraju uvoz ruske nafte.

Denis Vajlder (Dennis Wilder), koji je bio visoki savetnik Bele kuće za Kinu u vreme predsednika Džordža Buša mlađeg (George W. Bush), rekao je za RSE da bi Peking mogao da učini više kako bi smanjio uvoz nafte iz Rusije, ali da je pesimističan da će razgovori u Južnoj Koreji rezultirati slabljenjem Sijeve podrške Putinu.

"Tramp zaista nije vršio pritisak na Peking po tom pitanju zbog svojih drugih prioriteta sa Si Đinpingom", rekao je Vajlder. "Kina neće smanjiti svoju podršku ruskim ratnim naporima. Strateški, Si se svrstao uz Putina i to se neće promeniti."

Prekid vatre u trgovinskom ratu?

Besent je 26. oktobra izjavio da očekuje da će Kina nastaviti kupovinu američke soje, pošto su američki poljoprivrednici pretrpeli štetu, i da će odložiti nove kontrole retkih zemnih minerala, esencijalne grupe od 17 elemenata koji se nalaze u svemu, od baterija za električna vozila do pametnih telefona i vitalne odbrambene tehnologije.

List Volstrit žurnal (The Wall Street Journal) je izvestio da je Vašington na pregovarački sto stavio odlaganje nove carine od 100 odsto koja bi trebalo da stupi na snagu 1. novembra, kao i smanjenje nameta od 20 odsto Kini zbog njene uloge u krizi s fentanilom u SAD za 10 odsto.

Zauzvrat, od Kine bi se očekivalo da se obaveže na veću kontrolu izvoza takozvanih prekursorskih hemikalija koje se koriste za proizvodnju fentanila, za koji se smatra da je poslednjih godina izazvao stotine hiljada smrtnih slučajeva usled predoziranja drogom.

Čitajte: Uloga rijetkih minerala u trgovinskom ratu Kine i SAD

Peking i Vašington bi takođe mogli da međusobno smanje lučke takse za brodove.

Sari Arho Havren, saradnica u londonskom Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), rekla je za RSE da predloženi sporazum pred razgovore zvuči kao "sporazum o prekidu vatre" u trgovinskom ratu dve zemlje.

Takav potez bi verovatno ublažio tenzije između dve najveće svetske ekonomije koje potresaju tržište, dok bi Kinu imala američke carine od oko 45 odsto, što je bliže carinama koje imaju drugi vodeći trgovinski partneri SAD.

"I Vašington i Peking žele da kupe vreme", rekla je Arho Havren. "U širem smislu, trgovina predstavlja samo mali deo veće konfrontacije SAD i Kine."

Hoće li Tramp i Si razgovarati o Tajvanu?

Jedna od dugoročnih tačaka spoticanja između Pekinga i Vašingtona je Tajvan, koji ima demokratski izabranu vladu i prema kojem Kina ima pretenzije.

Tramp je rekao da će Tajvan biti među temama o kojima će razgovarati sa Sijem.

U skladu s dugogodišnjom politikom, Vašington sledi politiku "jedne Kine" koja priznaje vladu u Peking kao jedinu zakonitu u Kini i prihvata njegov stav da je Tajvan deo kineske teritorije, ali ne podržava tu tvrdnju. Ta politika predstavlja osnovu za takozvana "tri saopštenja" koja su pomogla uspostavljanju formalnih diplomatskih odnosa Pekinga i Vašingtona.

SAD takođe obezbeđuju oružje za samoodbranu ostrva prema Zakonu o odnosima s Tajvanom.

Gledajući na Ukrajinu, Tajvan se priprema za Trumpov drugi mandat

Tramp je tokom predizborne kampanje bio neodređen u pogledu svoje posvećenosti ostrvu i uveo je Tajpeju carine, pozivajući ga da više ulaže u sopstvenu odbranu i da u SAD premesti više proizvodnje svoje napredne industrije poluprovodnika.

Pre sastanka, američki državni sekretar Marko Rubio (Marco) nastojao je da predupredi svaku ideju o ustupcima po pitanju Tajvana odbacivši ideju o odustajanju od Tajvana u okviru trgovinskog sporazuma s Kinom.

"Ako su ljudi zabrinuti zbog toga da ćemo dobiti neki trgovinski sporazum ili da ćemo dobiti povoljan tretman u trgovini u zamenu za odustajanje od Tajvana, niko o tome ne razmišlja", rekao je novinarima u avionu na letu između Izraela i Katara.

Čitajte: Trumpova administracija se suočava s novim prijetnjama kinesko-ruskog partnerstva

Vajlder, koji je informisao predsednika Džordža Buša o politici prema Kini, kaže da očekuje da će Si iskoristiti činjenicu da će Tramp stići umoran na bilateralni sastanak i da će pokušati da ga navede da odstupi od pažljivo nijansirane diplomatske linije SAD prema Tajvanu i Pekingu.

"Obično sam davao predsedniku Bušu karticu koju bi mogao da izvadi tokom sastanaka kako bi imao savršeno formulaciju", rekao je Vajlder.

"Ako kažete da se pridržavamo 'tri saopštenja' pre nego što kažete da se pridržavamo 'Zakona o odnosima sa Tajvanom', naginjete Pekingu u očima Tajpeja i Pekinga".

Šta ako bude dogovora?

Mnogo toga će zavisiti od toga šta će zapravo u Južnoj Koreji dogovoriti Tramp i Si.

Dok su američki zvaničnici govorili o tome da Kina odloži svoja poslednja ograničenja u vezi sa retkim zemljanim elementima, nije jasno koliko će to trajati i da li bi to takođe uključivalo pauzu u vezi s drugim skupom ograničenja u vezi sa retkim zemljanim elementima koje je Peking najavio u aprilu.

Tramp je rekao da planira da ode u Peking početkom 2026. kako bi se sastao sa Sijem i dodao da će posle toga uslediti recipročna poseta SAD kasnije te godine.

Čitajte: SAD žele da pritisnu Putina. Da li je prodaja nafte Kini rešenje?

Većina stručnjaka kaže da bi bilo koji sporazum postignut u Južnoj Koreji trebalo da se posmatra kao privremeni prekid vatre koji bi mogao da postavi temelje za dijalog na visokom nivou između dva lidera, iako će velike geopolitičke tenzije između dve zemlje biti teže rešiti.

"Ovo je i dalje nadmetanje i dalje smo u nadmetanju s nultom sumom, barem na duži rok", rekao je Sung. "Kina verovatno neće popustiti ni u čemu što bi potkopalo njenu težnju ka statusu velike sile ili njene napore da stekne veći uticaj u međunarodnim odnosima."