Sažetak
- Brisel traži načine da zaobiđe veto u pokušaju da deblokira evropski put Ukrajine i drugih zemalja.
- Ideja o ukidanju konsenzusa tokom pregovora sa zemljama kandidatima mogla bi biti korak ka njegovom potpunom ukidanju u EU.
- U Severnoj Makedoniji postoje naznake da će biti pomaka u evropskim integracijama posle lokalnih izbora.
Dok se u Briselu traže načini za zaobilaženje veta u pokušaju da se deblokira evropski put Ukrajine i drugih zemalja kandidata, u Severnoj Makedoniji se najavljuju politička pomeranja posle izbora. Ideja o ukidanju konsenzusa tokom pregovora sa zemljama kandidatima mogla bi biti korak ka njegovom potpunom ukidanju u EU.
Ukidanje jednoglasnog odlučivanja u Evropskoj uniji za pregovore sa zemljama kandidatima je daleka šansa za deblokiranje zaustavljenih evropskih integracija Severne Makedonije, ocenjuju pojedini makedonski stručnjaci koji prate to pitanje.
Predvodnik ideje o ukidanju jednoglasnog odlučivanja u EU je predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta (Costa), a o ovom pitanju se glasnije raspravlja posle protivljenja Mađarske članstvu Ukrajine u EU. Kijev je prošlog meseca završio skrininga proces s Briselom.
Na stolu je, međutim, "blaža" verzija Kostine ideje – saglasnost svih članica za početak i kraj pregovora, ali da se o tehničkim koracima tokom pregovora o kandidaturi odlučuje kvalifikovanom većinom. Među zemljama koje promovišu tu inicijativu su Austrija, Slovenija, Nemačka i Italija.
Čitajte: Među mladima sve manje nade da će Sjeverna Makedonija ući u EUSeverna Makedonija treba pažljivo da prati sve te diskusije i da aktivno doprinese, smatra direktorka Instituta za evropsku politiku – Skoplje, Simonida Kacarska. Činjenica da se takvi predlozi iznose, prema njenim rečima, daje veći značaj problemu "zloupotrebe principa konsenzusa".
"S druge strane, treba naglasiti da je izuzetno teško da ti predlozi postanu stvarnost u bliskoj budućnosti i ne bi trebalo da ih vidimo kao opciju u kojoj je članstvo u EU moguće uz aktivno protivljenje jedne zemlje članice", rekla je Kacarska za RSE.
Severna Makedonija još nije otvorila klastere pregovora jer je uslov da se to desi uključivanje bugarske zajednice u Preambulu Ustava, na šta vlada ne pristaje bez garancija da neće biti drugih uslova i veta Bugarske.
Korak ka ukidanju jednoglasnog odlučivanja
Izvršni direktor Centra za evropske strategije Evrotink Dimitar Nikolovski ima slične stavove o tome koliko su realni predlozi za ukidanje konsenzusa u odlučivanju. Međutim, ako se usvoji inicijativa za kvalifikovanu većinu o tehničkim pitanjima, to bi mogao biti korak ka potpunom ukidanju jednoglasnosti.
"Ne očekujem da će se u dogledno vreme promeniti pravila o jednoglasnosti pri odlučivanju o početku i kraju pregovora, ali inicijativa koja se odnosi na tehnička pitanja je interesantna i može biti korak ka potpunom ukidanju jednoglasnosti. Mislim da postoje šanse da inicijativa Austrije, Slovenije, Nemačke i Italije bude uspešna", rekao je Nikolovski za RSE.
On, međutim, naglašava da, pošto se očekuje stvarni početak pregovora za Severnu Makedoniju, "zavisićemo od konsenzusa svih država članicama".
Čitajte: EU zabrinuta za stanje vladavine prava u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji i Severnoj MakedonijiProtivljenje Mađarske
Koština ideja, kako su objavili neki mediji, bila je razmatrana i na samitu evropskih lidera u Kopenhagenu početkom oktobra, čemu se Mađarska usprotivila. Ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Peter Szijjarto) je u intervjuu za RTS 1. oktobra rekao da je Evropska unija "formirana na takav način da se mora postići jednoglasnost i to su ključne vrednosti EU".
U intervjuu je optužio za dvostruke standarde i otvoreno se izjasnio protiv guranja Ukrajine u EU, rekavši da je to "pravi skandal".
Međutim, kada je reč o ukidanju jednoglasnosti o tehničkim pitanjima tokom pregovora, predstavnici evropskih zemalja tvrde da do sada postoji podrška 16 članica EU.
Čitajte: Evroposlanici usvojili izveštaj o Severnoj Makedoniji bez spominjanja jezika i identitetaNa to su ukazale i austrijska državna sekretarka za Evropu, integracije i porodicu Klaudija Plakolm (Claudia Plakolm) i slovenačka državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Neva Grašič koje su 6. oktobra bile u zvaničnoj poseti Skoplju. Njihove zemlje su, kako su pojasnile, zajedno s Nemačkom i Italijom, poslale pismo Košti radi pokretanja te inicijative.
"Austrija će se zalagati za glasanje kvalifikovanom većinom u procesu pristupanja EU kako bi se smanjila birokratija. To znači da jednoglasnost neće biti potrebna za svaki tehnički korak za svaku zemlju kandidata... Jednoglasnost će biti potrebna za konačni proces pristupanja, ali u međuvremenu će se smanjiti napeti bilateralni odnosi i odluke će se moći donositi neutralnije", rekla je Plakolm u Skoplju 6. oktobra.
Grašič je dodala da je proširenje prioritet za Sloveniju zbog geopolitičke dinamike.
"Insistiramo i da Severna Makedonija postane deo EU do 2030. godine i razumemo razočaranje", rekla je državna sekretarka u slovenačkom Ministarstvu spoljnih poslova.
Vlada očekuje 'povećane napore', ali ne otkriva detalje
A koliko u celoj atmosferi kada se pokreće pitanje jednoglasnog donošenja odluka u EU, Vlada u Skoplju vidi šansu za Severnu Makedoniju?
Ona ne ulazi u detalje, ali ističe da je u "stalnoj koordinaciji s nadležnim institucijama kako bi se unapredio put ka EU", kao i da ostaje posvećena sprovođenju reformske agende kako bi se ubrzao proces.
"Naš stav je jasan, verujemo da se proces mora graditi uz međusobni dijalog, saradnju i poštovanje, a ne uz jednostrana ograničenja", navela je Vlada Severne Makedonije za RSE.
Premijer Hristijan Mickoski je na brifingu za novinare 19. septembra takođe naznačio da očekuje napredak posle novogodišnjih praznika u smislu pružanja garancija da će ustavni amandmani biti poslednji zahtev Bugarske. Za to je, rekao je, potreban pritisak jače strane.
Međutim, ni Mickoski tada ni Vlada danas ne otkrivaju nikakve detalje. U odgovoru koji je dobio RSE, ponavlja da očekuje "pojačane obaveze za sve konkretne korake".
Pomaci posle lokalnih izbora?
Kacarska iz Instituta za evropsku politiku ističe da su čak i posle prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora i promene vlasti, procene bile da su pomeranja u vezi s evropskim integracijama malo verovatne pre predstojećih lokalnih izbora.
"Kraj lokalnih izbora je period u kome je više nego neophodno vratiti proces evropskih integracija u fokus svih državnih institucija, kako na političkom, tako i na tehničkom nivou", kaže Kacarska.
Lokalni izbori treba da se održe 19. oktobra – prvi krug, i 2. novembra – drugi krug. A, usred kampanje za lokalne izbore, opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je takođe predstavio rezoluciju s "crvenim linijama" u vezi s pristupanjem EU, koja predviđa da država mora da ispuni svoje obaveze za ustavne amandmane, ali bez prihvatanja novih zahteva ili pitanja bilateralne i identitetske prirode.
Vlast za sada negoduje, ali ipak, Nikolovski iz Evrotinka očekuje pomake u tom pravcu.
"Iako sam očekivao da će to biti dobra osnova za pronalaženje nacionalnog konsenzusa, dnevna politika je učinila svoje i mislim da će se sve izjaloviti. Što se tiče ostalih inicijativa, očekujem da će Vlada podneti novi predlog za deblokiranje procesa, neku novu kreativnost, ali ostaje pitanje da li će to prihvatiti EU i Bugarska", dodao je Nikolovski.
Najave o pomacima u vezi s evrointegracijama posle lokalnih izbora izneli su i predstavnici vlasti. Ministar za evropska pitanja Orhan Murtezani izjavio je da "postoji ozbiljna odlučnost kod premijera i Vlade da se odmah posle izbora preduzmu konkretni koraci za prevazilaženje spora sa Bugarskom".
Čitajte: Visoki zvaničnici EU u Skoplju, makedonska vlada na istim pozicijama oko evropskih uslovaNekoliko dana pre lokalnih izbora, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (fon der Layen) će, u okviru svoje turneje po regionu, posetiti i Skoplje.
Severna Makedonija i Bugarska imaju međusobni Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji od 2017. godine. Međutim, u novembru 2020. godine, Sofija je stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine.
Uz posredovanje evropskih partnera, pronađen je kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije, prema kojem je zemlja prihvatila da se u Preambulu Ustava, pored već postojećih, doda i bugarska zajednica. S druge strane, zadržana je čista formulacija za makedonski jezik, pri čemu je Bugarska dala jednostranu izjavu u kojoj je iznela svoj stav o tom pitanju.
Posle sporazuma, Severna Makedonija je 19. jula 2022. održala Prvu međuvladinu konferenciju s EU u okviru procesa pristupanja. Da bi se održala druga i da bi poglavlja počela da se otvaraju, makedonski parlament mora da usvoji ustavne amandmane koji bi uključili Bugare u Preambulu.