Praksa novih kredita za plate i otplatu starih dugove nastavlja se u Severnoj Makedoniji

Javni dug Severne Makedonije kontinuirano raste od 2008. i trenutno iznosi 9,7 milijardi evra, dok državni dug, odnosno zaduženje centralne vlade, iznosi 8,5 milijardi evra, što predstavlja 50,3 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), pokazuju podaci makedonskog Ministarstva finansija.

U skupštinskom Odboru za finansije i budžet nastavlja se rasprava o amandmanima na Predlog budžeta za 2026. teškom oko šest milijardi evra i s projektovanim budžetskim deficitom od 3,5 odsto (210 miliona evra), što država planira da pokrije novim zaduživanjem.

Predloženi novi zajmovi izazvali su žestoku debatu između vlade i opozicije. Dok opozicija upozorava da će budžet dovesti do istorijski rekordnog zaduživanja, vlada ga brani i ocenjuje kao "razvojni", napominjući da se sledeće godine očekuje smanjenje javnog duga.

Dugovi rastu, a kako će se otplaćivati?

Ekonomski analitičar Arben Halili kaže da će se dugovi otplaćivati kao i dosad – država će se zaduživati novim kreditima da bi otplatila stare, u uslovima hronične nerealizacije kapitalnih investicija.

"Sasvim je simptomatično da zemlja beleži izuzetno nisku realizaciju kapitalnih investicija, a istovremeno se stalno zadužuje u ime povećanja produktivnosti domaće privrede. Takva produktivnost, pod normalnim uslovima, trebalo bi, između ostalog, da bude direktno podržana upravo kroz blagovremenu i potpunu realizaciju kapitalnih projekata", rekao je Halili za RSE.

Vlada je usvajanjem Nacrta budžeta za 2026. najavila "visok nivo kapitalnih investicija" od 40,5 milijardi denara (oko 660 miliona evra), ali dosadašnja praksa pokazuje da realizacija kapitalnih investicija ne prelazi prag od 50 odsto.

Čitajte: 'Bankarske tajne' u Severnoj Makedoniji za imena firmi koje su uzele mađarski kredit

Blagica Petreski, izvršna direktorka u Fajnans Tinku, objašnjava da iako javni dug raste, niska realizacija kapitalnih investicija pokazuje da su sredstva od zaduživanja visoko fiksna i da se uglavnom koriste za finansiranje tekućih rashoda: plata, socijalne zaštite i transfera, umesto za razvojne projekte.

"Kapitalni projekti koji bi trebalo da generišu ekonomske prinose ostaju u drugom planu. U takvim uslovima, javni dug ne stvara dovoljno nove vrednosti, što pojačava potrebu da se sredstava iz zaduživanja usmere u produktivne investicije i da se sprovedu reforme na rashodnoj strani kako bi se smanjio strukturalni deficit i obezbedio održivi rast", kaže Petreski.

Fikalna konsolidacija ili rekordno zaduživanje

U predlogu budžeta za 2026. godinu, ekonomski rast za narednu godinu projektovan je na 3,8 odsto, a inflacija na 2,5 odsto.

Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska kaže da se kroz mere fiskalne konsolidacije i pojačanu kontrolu budžetskih rashoda očekuje postepeno smanjenje javnog duga.

Ona kaže da će Vlada sledeće godine obezbediti sredstva na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu za otplatu dugova koje je napravila prethodna Vlada: evroobveznice iz 2020. i drugih kredita.

Prema njenim rečima, biće novog zaduživanja samo za finansiranje budžetskog deficita, a očekuje da će javni dug početi da se smanjuje brže nego što je planirano i da će pasti ispod 60 odsto BDP-a pre 2028. godine.

S druge strane, poslanik opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i bivši zamenik premijera za ekonomska pitanja Fatmir Bitići, optužio je da predloženi budžet za 2026. donosi rekordno zaduživanje i najviše troškove za kamate u istoriji. On je istakao je da će javni dug sledeće godine porasti iznad 62 odsto BDP-a.

Državni dug uključuje kredite koje je centralna vlada uzela na domaćim i međunarodnim finansijskim tržištima, dok javni dug takođe uključuje kredite javnih preduzeća i opština.

Podaci Ministarstva finansija do trećeg kvartala 2025. godine pokazuju da je javni dug iznosio 57,6 odsto BDP-a, a državni dug 50,3 odsto.

Dugovi rastu bez zaustavljanja

Poslednja godina kada je zabeleženo smanjenje javnog i državnog duga bila je 2008. godina, kada je državni dug iznosio skoro 1,4 milijarde evra.

Zatim je usledio kontinuirani rast: 2012. državni dug je dostigao 2,5 milijardi evra, 2016. je porastao na skoro četiri milijarde, 2020. je premašio 5,5 milijardi evra, a do 2025. će se povećati na 8,4 milijarde evra, pokazuju podaci Ministarstva finansija.

Aktuelna vlada je, po dolasku na vlast 2024. godine, nasledila dugove od prethodne, ali je istovremeno odobrila nova zaduživanja, uključujući zajam od milijardu evra od Mađarske, od čega je polovina (500 miliona evra) raspodeljena opštinama i privatnom sektoru.

Preostala polovina mađarskog zajma iskorišćena je za otplatu obaveza iz evroobveznice izdate 2018. godine, ali je dodatno vlada najavila novi zajam od šest milijardi evra Iz Velike Britanije.

Upozorenja na oprez s novim zajmovima

Halili ocenjuje da su efekti mađarskog zajma za opštine i privredu ograničeni, navodeći da osim nekih projekata koje sprovode opštine, gotovo da nema vidljivih rezultata u privatnom sektoru.

"Dodatni problem je što se spisak kompanija koje imaju koristi od zajma drži kao 'državna tajna', što je suprotno principima tržišne ekonomije i transparentnosti", kaže Halili.

Čitajte: Nova željeznica u Sjevernoj Makedoniji, ambicija od 1,9 milijardi eura

U vezi sa najavljenim zajmom od šest milijardi evra od Velike Britanije, Halili upozorava da sredstva moraju biti usmerena ka infrastrukturi, pre svega ka završetku Koridora 8 i 10, kao i zdravstvu, energetici, transportu, tehnologiji i obrazovanju.

Velika zaduživanja zahtevaju pažljivo planiranje i svaki evrocent mora stvoriti dodatu vrednost, a se nastavi neefikasno trošenje sredstva, kao što je to bilo dosad, upozorava Halili, ekonomija će ostati zavisna od novih zaduživanja bez mogućnosti stabilnog razvoja.

Petreski takođe ističe da sredstva iz britanskog kredita moraju biti uložena isključivo u kapitalne projekte s jasnim ekonomskim i društvenim povraćajem, posebno u infrastrukturne projekte koji stvaraju dugoročni multiplikativni efekat.

Za maksimalnu korist, dodaje ona, potrebni su rigorozan izbor projekata, analiza troškova i koristi, jasni indikatori učinka i visoka transparentnost, jer bi kredit trebalo da se pretvori u pravi instrument razvoja, a ne u dodatno fiskalno opterećenje.