Profesor Univerziteta u Gracu: Vučić više nema blanko podršku EU

Mišljenje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje legitiman partner Evropske unije zarad stabilnosti regiona se ubrzano menja, ocenjuje Marko Kmezić, profesor na Univerzitetu u Gracu.

"Ne bih rekao da više ima blanko podršku, daleko od toga", naveo je Kmezić u intervjuu za RSE.

Kako objašnjava, da bi se došlo do tačke preokreta, Evropska komisija mora da inicira mnogo oštriji kurs prema Vučiću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci.

Kao razlog što se i dalje opaža značajna podrška Brisela Vučićevom režimu navodi to što strancima nije jasno do kraja sa kim bi trebalo da razgovaraju o temama koje ih zanimaju.

"S kim će oni razgovarati i kakvo je mišljenje o Kosovu, šta će biti sa eventualnom podrškom Rusiji, pa i rudarenjem u Srbiji", naveo je Kmezić koji se bavi, između ostalog, vladavinom prava, demokratizacijom i EU integracijama.

Primećuje da mu nije do kraja jasna politička ideologija studentskog protesta i da je teško davati ocene dok se ne čuju ideje kako će se studentska lista suočavati sa političkim problemima.

"Iako su studenti često optuživani za koketiranje sa desnicom, oni su doveli do nacionalnog pomirenja i to smo videli u Novom Pazaru više puta i uključivanju nacionalnih manjina u studentski protest", smatra on.

Studenti u blokadi, koji predvode antivladine proteste insistiraju na odgovornosti vlasti za stradanje 16 osoba u padu betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i zahtevaju vanredne parlamentarne izbore.

'Energija protesta nije potrošena'

RSE: Masovni antivladini protesti u Srbiji približavaju se godišnjici, čime objašnjavate njihovo trajanje?

Marko Kmezić: Najpre time što nijedan od originalnih zahteva nije ispunjen, međutim, to ne bi bilo dovoljno.

Ja bih rekao, pre svega iz solidarnosti te nove grupe koja nosi proteste, tog studentskog tela. To je dosta drugačije od građanskih protesta koje smo gledali proteklih godina.

A sa druge strane, ono što je i povod protesta, ogoljena korupcija vladajućih elita, netransparentnost u radu Vlade i nepoštovanje vladavine prava, a onda konsekventno slobode govora i okupljanja.

Građani i studenti koji protestuju su shvatili da ukoliko sada odustanu, situacija neće biti bolja nego mnogo gora.

I u tom smislu godišnjica (pada nadstrešnice) će biti pravi lakmus test svega što je urađeno u proteklih godinu dana. I mislim da definitivno energija nije potrošena već će biti akumulirana za taj datum.

RSE: Šta vlast pokazuje odbijanjem da raspiše izbore, tim pre što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u protekloj deceniji više puta išao na vanredne izbore?

Marko Kmezić

Kmezić: Aleksandar Vučić je više puta išao na vanredne nego na redovne izbore i njegov način vladavine duže od decenije jeste bio neko permanentno predizborno stanje u kome je on dosta dobro plivao.

Ali svaki put kada je išao na izbore on je bio siguran da će te izbore da dobije, da li pošteno ili kroz neku vrstu manipulacije izbornog procesa. Ovog puta to nije tako.

Prema nekim anketama, koje smo imali prilike da vidimo tokom proteklih nekoliko meseci, studentska lista zajedno sa listom opozicije bi pobedila na izborima.

Samim tim što ne pristaje na raspisivanje izbora, već poteže za nekim drugim sredstvima borbe protiv građana u protestu kroz neselektivnu primenu sile i brutalnost policije, pokazuje slabost i nesigurnost u šanse da pobedi.

Čak i u trenutnim okolnostima, sa svim izbornim manipulacijama, on nije siguran da će izbore dobiti.

'Studentska lista jak oponent'

RSE: Da li to znači da je studentska lista, iako još ne znamo ko su imena na njoj, jaka opcija vlasti i Vučiću i može li taj studentski pokret dati alternativu vlasti?

Kmezić: Svakako da jesu jak oponent i izazivač broj jedan trenutno. Tome naravno doprinosi negativan imidž opozicionih stranaka u poslednjoj deceniji i njihova fragmentiranost i interni sukobi.

Studentska lista nije objavljena, ali je legitiman izazivač vladajućoj koaliciji. To što nije objavljena ne vidim kao problem, to može biti prednost.

Videli smo to nekoliko puta, na primer u Sloveniji pre nekoliko godina pobedila je lista koja je bila objavljena ili sastavljena mesec dana pred izbore, pa čak i 2000. u Srbiji je izborna kampanja koalicije DOS (Demokatska opozicija Srbije) krenula dva meseca pred izbore.

'Neophodna saradnja sa opozicijom'

RSE: Kako vidite to što studenti ne žele zajedničko delovanje sa opozicijom i šta je po vama najbolje rešenje, jedna lista koju formiraju studenti u blokadi ili studentska i lista opozicije?

Kmezić: To je stvar matematike, ali ono što je jasno je da će i na jednoj i na drugoj listi biti nekih imena koja bi potencijalno odbila jedan deo glasača, pa je onda ideja da dve liste sarađuju.

Razlog zašto studenti odbijaju bilo kakvu vrstu institucionalne saradnje sa opozicijom, oni su dosta glasno rekli. Oni se ograđuju ne od politike Aleksandra Vučića i Vlade, nego od načina na koji je do sada politika i politička scena u Srbiji funkcionisala.

Oni smatraju da je potrebno izgraditi sistem, da je potrebno ojačati institucije i nemaju poverenja u bilo koga od političkih aktera koji su u proteklih dve, dve i po decenije već bili na vlasti u Srbiji.

Suzavac i pendreci u Novom Sadu, u sukobu policije sa demonstrantima

Svakako u bilo kom scenariju, da li dve ili jedna lista, smatram da je neophodna saradnja između oba politička bloka, barem na nivou zajedničkog promatranja izbornih procesa.

Studenti možda imaju ljudstvo, ali nemaju iskustvo u nadzoru izbornih procesa i predizbornih radnji gde je potencijal za manipulaciju i mahinaciju dosta veći.

RSE: A koliko se opozicija snalazi u ovim okolnostima? Sem nedavnog nastupa u Evropskom parlamentu izgleda kao da su potpuno prepustili teren studentima, mada poslednjih dana vidimo inicijative i pozive na zajedničko delovanje.

Kmezić: Opozicija jeste u početku prepustila glavni deo političkog delovanja studentima. Ali, naravno i oni su zainteresovani da ostanu politički faktor i to njihovo obraćanje, što evropskim institucijama što drugim geopolitičkim akterima, jeste nešto što smatram pozitivnim.

Razlog zašto mi i dalje opažamo značajnu podršku Vučićevom režimu iz Brisela jeste što strancima nije jasno do kraja sa kim bi oni trebalo da sednu i razgovaraju. Kao i koji bi bili odgovori na teme koje njih zanimaju, a koje ostaju kao neka vrsta balasta državi Srbiji bez obzira ko će biti na vlasti.

Dakle, s kim će oni razgovarati i kakvo je mišljenje po pitanju statusa Kosova, zanima ih šta će biti sa eventualnom podrškom Rusiji koja je pogođena sankcijama EU, pa i pitanje rudarenja u Srbiji.

'Politika EU prema režimu u Srbiji ubrzano se menja'

RSE: Da li to znači da se EU i Zapad možda plaše nekog skretanja više u desno jer je studentski protest prilično raznorodan i da neke ideje i akcije odbijaju deo ljudi, kao što je bio slučaj sa protestom na Vidovdan?

Kmezić: To jeste bio slučaj sa vidovdanskim protestom, ali pre toga to nije bio toliko izražen slučaj. Pitanje je koliko je to slučaj sam po sebi, a koliko je proizvod i narativ samih vladajućih struktura.

Ja ne mislim da je to glavni problem Zapada, već to što oni mogu sebi da dozvole strategiju wait and see - čekaj pa da vidimo šta će da bude.

Dakle, njima se ne žuri toliko i dalje je dominantan, barem do skoro, taj narativ stabilokratije gde je važno da region ostane stabilan, da se ne dešavaju novi konflikti ili nepredviđene situacije. Geopolitička situacija je takva da su i EU i druge geopolitičke sile okrenuti drugim gorućim svetskim problemima.

Međutim, u poslednje vreme odgovor Aleksandra Vučića jeste bio eskalacija nasilja. I sada postaje dosta nezgodno EU da ostane nema na najnovije događaje i zbog narativa koji je kreiran u medijima u Nemačkoj, Austriji i drugim zemljama. I sada se nalazimo na nekoj tački koja može biti prekretnica.

Čuli smo skoro i da će Evropska narodna partija razmatrati eventualno isključivanje iz pridruženog članstva Srpske napredne stranke (SNS). I u tom smislu moguće je da će Evropski parlament biti koherentan po pitanju osude kršenja vladavine prava u Srbiji.

Međutim, Evropska komisija (EK) i dalje ostaje dosta nema, čak i uprkos nekim skorašnjim izjavama evropske komesarke Marte Kos.

Potencijalno da bi došli do neke tačke preokreta mislim da EK mora da inicira mnogo oštriji kurs prema SNS i Vučiću.

'Vučićeve akcije nisu bile dobrodošle u Briselu i Berlinu'

RSE: Da li to znači da Aleksadar Vučić u ovom trenutku i dalje ima podršku EU?

Kmezić: Ne bih rekao da više ima blanko podršku, daleko od toga. Ponavljam, radi se o tom pitanju stabilnosti gde je on i dalje možda percipiran kao legitiman partner.

Međutim, koliko ja opažam, i to mišljenje se vrlo ubrzano menja. Mnogo je bilo pogrešnih koraka koje je njegova vlada preduzela u proteklih deset meseci. On je navikao da vlada kada on vodi igru, a u ovoj situaciji kada se u zemlji nalazi pod pritiskom, imao je dosta iznuđenih akcija i pokreta koji nisu bili sasvim dobrodošli ili jasni u Briselu ili Berlinu.

Vidimo da su sve glasnije izjave koje govore o tome da se, recimo, projekat Jadar, koji je nedavno uvršten na listu energetskih prioriteta EU, smatra faktički mrtvim u smislu da Vučić više nema politički kredibilitet u zemlji da bi mogao da ga izvede.

Takođe, njegova konstantna toplo-hladna politika sa Moskvom sve više biva osuđivana i kao šlag na tortu dolazi ta represija prema građanima koji protestuju u Srbiji i sve to zajedno meni se čini da dovodi do toga da se politika EU prema režimu u Srbiji ubrzano menja.

RSE: Koliki je prostor za uticaj Moskve u Srbiji u ovom trenutku?

Kmezić: Dosta je ograničen i rekao bih da je onoliki koliki mu režim u Srbiji dozvoljava da budu. Mislim da se selektivno prenose informacije koje dolaze iz Moskve, nije svaka bila sasvim pozitivna po režim Aleksandra Vučića.

Međutim, ono u čemu je Rusija dobra i moćna jeste širenje lažnih vesti i dezinformacija. I vidim da to režim u Beogradu dosta selektivno preuzima i prenosi u meri u kojoj je to njima u korist. Ja to vidim prvenstveno kroz inicijativu vlasti u Srbiji, kao što smo imali sa analizom zvučnog topa, da li je bio ili nije bio.

'Vučić se obraća svom biračkom telu'

RSE: Vučić već neko vreme tvrdi za proteste da je reč o "obojenoj revoluciji", čak pominje akte terorizma. Imali smo i nedavne smene u bezbednosnom sektoru. Da li time pokazuje svoju snagu ili slabost?

Kmezić: On se kao i uvek, pre svega, obraća svom biračkom telu. Tome je trebalo da posluži i vojna parada u Beogradu. On pokušava da pokazuje da je itekako konsolidovao redove stranke i da tu problema nema.

Vojska defilovala Beogradom, demonstranti sprečeni da uđu na paradu

Ali iz svega ostalog proizilazi da je njegov režim interno potpuno delegitimisan i njegov vrlo vidljiv beg od poziva na izbore ukazuje na to da on više ne veruje u institucionalne načine da se sa političkim izazovom, koji mu predstavljaju studenti, nosi već pribegava upotrebi državne sile.

I sam taj čin gde veliki broj učesnika protesta biva optužen za veoma teška krivična dela koja uključuju ugrožavanje ustavnog uređenja ili terorizam, govori koliko su domaće institucije, pre svega sud i tužilaštvo, pod kontrolom vladajućih elita.

A tome u prilog ide i teza o nedavnoj smeni pojedinih generala koji su u određenim policijskim strukturama viđeni kao nepotpuno lojalni Aleksandru Vučiću.

RSE: Da li postoji opasnost da Srbija skrene u desno?

Kmezić: Ta opasnost je uvek prisutna u Srbiji i meni do kraja nije jasna politička ideologija studentskog protesta i naravno da takva vrsta opasnosti postoji.

Dok ne budemo videli studentsku listu, dok ne budemo čuli jasne ideje o tome kako će se ona suočavati sa političkim problemima teško je davati bilo kakvu ocenu. I moguće da je baš zbog toga prisutna ideja o dve liste, listi koju bi formirale političke stranke i listi koju bi formirao studentski protest.

To je društvo u kome će Aleksandar Vučić ostaviti zemlju i to je posledica politike, ne samo njegove već u poslednjih 25 godina, politika nesuočavanja sa prošlošću.

Smatram da ćemo morati da prođemo kroz taj neki proces, ali ne mislim da će to biti bilo kakav radikalan zaokret koji bi vodio daljim problemima, kako po pitanju evropskih integracija, tako i odnosa sa komšijama.

Iako su studenti često optuživani za koketiranje sa desnicom, oni su doveli do nacionalnog pomirenja i to smo videli u Novom Pazaru više puta i uključivanju nacionalnih manjina u studentski protest.

RSE: Da li se Srbija udaljava od EU ako uzmemo u obzir da skoro četiri godine nije otvoreno nijedno poglavlje i da Srbiju pretiču zemlje iz susedstva, kao na primer Albanija?

Kmezić: Ja ne bih rekao da se udaljava, ali se u svakom slučaju ne približava. Mi već evo već deceniju imamo "istu metu, isto odstojanje".

I taj proces je potpuno zamrznut u poslednjih deset godina bez obzira na različite inicijative koje su dolazile iz Brisela a trebalo je da pomognu ekonomsku stabilnost i napredak reformi.

Ne smatram da se Srbija udaljava zato što je, meni barem, jasno da bi sutra ili naredne godine neka nova vlada ukoliko bude zauzela proevropski kurs mogla vrlo brzo da pokrene stvari sa mrtve tačke.

Ne mislim da se udaljavamo, ali se i ne približavamo i to se najbolje vidi po tome što Srbija više nije viđena kao lider u procesu evropskih integracija već su to sada Crna Gora i Albanija.

A možda čak i Moldavija koja je od relativno skoro u procesu evropskih integracija, ali se sve glasnije čuje da bi i ta zemlja mogla da prestigne Srbiju.