U desetom mesecu pregovora o NIS-u, rafinerija Pančevo pred gašenjem

Rafinerija nafte u Pančevu koja posluje u okviru Naftne industrije Srbije (NIS) iz tihog hoda prelazi u potpunu obustavu rada, usled nedostatka sirove nafte za preradu.

NIS, prema kojem Sjedinjene Američke Države (SAD) primenjuju sankcije zbog većinskog ruskog vlasništva od 9. oktobra, i dalje čeka odgovor američkih vlasti na zahtev da mu se omogući poslovanje dok traju pregovori oko otkupa ruskog udela u toj kompaniji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je novinarima u Mionici 1. decembra da "nema novih vesti", da ih "ne očekuje" i da je pred Srbijom "težak period".

Dan ranije za Infomer je izjavio da "ne razume logiku" Sjedinjenih Država.

"Ne mogu da razumem šta je to što Amerikanci sada rade - otvoreno vam to kažem - ne razumem njihovu logiku", rekao je Vučić.

Američki Stejt department do zaključenja teksta nije odgovorio na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) da li je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD donela odluku u vezi sa zahtevom NIS-a i kada bi se ona mogla očekivati.

Ekonomista Milan Kovačević smatra je odluka SAD o sankcijama - konačna.

"To stalno odlaganje da će ipak naknadno doći neka druga poruka, da će se dati neko dodatno vreme, ja lično u to više ne vjerujem", ocenjuje za RSE Kovačević.

Čitajte: Od utorka neće raditi rafinerija Naftne industrije Srbije, rekao Vučić

Vlada Srbije je na sednici 25. novembra, kojoj je prisustvovao i Vučić, usvojila odluku da se Rusiji da rok od 50 dana da nađe kupca za svoj udeo, nakon čega će država uvesti svoju upravu u NIS i ponuditi ruskoj strani "najveću moguću cenu" za tu kompaniju.

Ni američka ni ruska strana nisu javno izlazile sa informacijama o toku pregovora, a građanima su informacije o tome dolazile od zvaničnika Srbije, najvećim delom od predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Šta su mogući scenariji?

Ukoliko odgovor iz Vašingtona ne stigne, Srbija će, prema Vučićevim rečima, morati da se "snalazi na različite načine" kako bi obezbedila potrebne količine naftnih derivata.

Sa rokom koji je Vlada postavila pred ruske vlasnike u NIS-u, konačna sudbina najveće naftne kompanije biće poznata najkasnije sredinom januara.

U međuvremenu, mađarski MOL je izrazio interesovanje za otkup udela u NIS-u. To je 27. novembra izjavio Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana. On, međutim, nije precizirao o kolikom udelu je reč.

Naftna industrija Srbije na prekretnici: Kratak rok pred obustavu rada

Nacionalizacija, koju je Vučić odbacio još 10. januara, kada je NIS stavljen na listu sankcija SAD, i dalje, po njemu, nije opcija.

"Nismo ni komunisti ni fašisti da otimamo", izjavio je Vučić 30. novembra.

Sa potpunom obustavom rada rafinerije u Pančevu, ona će neminovno, kaže ekonomista Milan Kovačević, vrlo brzo početi da beleži velike gubitke.

U tom slučaju, kaže, poverioci bi mogli pokrenuti proceduru stečaja.

"To je po našem zakonu, i uobičajeno kada neko privredno društvo ne može da posluje i pravi gubitke, da se onda preduhitri da ti gubici ne budu preveliki da se zatraži od suda ulazak u stečaj", kaže Kovačević.

Pojašnjava da ukoliko sud donese odluku o ulasku u stečaj, imenuje se stečajni upravnik, a u tom slučaju ruski predstavnici ne bi imali pravo upravljanja.

Time bi se, dodaje, stvorile mogućnosti da se od SAD zatraži uklanjanje NIS-a sa liste sankcija.

Vlasti u Srbiji se o ovoj mogućnosti do sada nisu izjašnjavale.

Kako su tekli pregovori?

Od 10. januara, kada su SAD stavile NIS na listu sankcionisanih kompanija, sama kompanija, uz podršku Vlade Srbije, išla je na odlaganje primene. Primena sankcija je odložena osam puta.

Za to vreme, prema rečima zvaničnika, vođeni su razgovori sa obe strane – američkom i ruskom, sa ciljem nalaženja rešenja.

Ekonomista Milan Kovačević ukazuje za RSE na netransparentnost pregovora.

"Imamo potpuno netransparentno pregovaranje države o velikim ekonomskim poslovima sa drugim državama i onda se pokazalo u većini takvih slučajeva, da su sporazumi i ugovori zaključeni na štetu države Srbije, a u korist drugih država", ocenjuje Kovačević.

Čitajte: Da li gorivo mora da poskupi usled problema sa Naftnom industrijom Srbije?

Do ove situacije u kojoj su se našli Srbija i njeni građani, kaže - nije ni trebalo da dođe, jer se "odavno znalo" da SAD insistiraju na uklanjanju ruskog vlasništva iz NIS-a.

Cilj sankcija SAD usmerenih na ruski energetski sektor, pod kojima se našla najveća naftna kompanija u Srbiji je da onemogući Rusiji da dalje finansira invaziju na Ukrajinu. Za stav da se ne pridruže sankcijama Zapada protiv Rusije, vlasti u Beogradu koristile su kao argument, između ostalog, i zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Šta je sve pod rizikom?

Moguće nestašice i neminovno poskupljenje goriva, samo su neke od posledica prestanka rada rafinerije u Pančevu, na koje su ukazivali i zvaničnici i stručnjaci.

Upozorenje iz Vašingtona o mogućem stavljanju pod sekundarne sankcije stiglo je i Narodnoj banci Srbije (NBS) zbog poslovanja sa NIS-om, koji je pod sankcijama SAD.

Zato je centralna banka najavila prekid platnog prometa sa NIS-om, ukoliko kompanija ne dobije od Sjedinjenih Država licencu za rad. Ista najava stigla je i iz Udruženja poslovnih banaka.

Sekundarne sankcije podrazumevaju kažnjavanje pojedinaca ili firmi zbog poslovanja sa entitetima koji su pod primarnim američkim sankcijama.

Čitajte: Uz sankcionisani NIS, Srbiji prete i sekundarne sankcije

Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.

Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija. Srbija ima nešto manje od trećine udela (29,87 odsto), a ostatak je u rukama manjinskih akcionara.