Srbija – zemlja šampiona, najčešći je naslov u srpskim medijima nakon osvajanja četiri zlatne medalje na velikim sportskim takmičenjima u poslednjih nekoliko dana.
Dok se svetska javnost pita u čemu je tajna uspeha srpskog sporta, ako se na primer zna da plivači teško treniraju jer u celoj zemlji ima samo nekoliko pravih bazena, domaći političari se utrkuju ko će prvi da čestita i prigrabi deo uspeha.
"Sada pojačava Nađa Higl koja se nalazi tu negde na četvrtoj, petoj poziciji. Rebeka Soni sigurno ide ka svetskom rekordu, Nađa Higl je ispred Anamej Pirs. Da li ćemo prisustvovati fenomenalnom trenutku? Ide Nađa Higl u stazi broj dva, Nađa Higl ide ka medalji! Bože da li je moguće, staza broj dva, Nađa Higl osvaja zlato! Čudo nad čudima se dogodilo! Nađa Higl 2:21:69! Ljudi moji da li je ovo moguće!"
Ovako je reporter nacionalne televizije ispratio senzacionalnu pobedu Nađe Higl na 200 metara prsno na Svetskom prvenstvu u Rimu.
Dvadesetdvogodišnja Pančevka popela se na tron uprkos tome što u svom gradu nije mogla da trenira, pa je putovala od grada do grada ne bi li se pripremila za takmičenje, uz brojna odricanja i jedino uz podršku njene porodice.
Naravno, odmah su usledile čestitke političara, pa smo zato pitali Snežanu Marković Samardžić, ministarku sporta Srbije, koliko je uloženo u pripreme Nađe Higl, na šta je ona odgovorila da se ne oseća odgovornom ako mlada šampionka nije dobila dovoljno novca i da je država koja, kako je ustvrdila, pomaže sve sportove, Plivačkom savezu na godišnjem nivou dala 260.000 evra:
"I onda su oni dužni da svoje plivače, shodno tome, dalje paze. Reći ću vam da sam ja bila u Rimu, da sam gledala vaterpoliste, da sam gledala gospodina Čavića, a Nađa je baš tada kad sam ja došla, u petak, osvojila tu izvanrednu medalju. Moram da kažem da to nije za nas iznenađenje, mi u ministarstvu za Nađu znamo još od ranije."
Na svetskom prvenstvu u Rimu i plivač Milorad Čavić osvojio je dve medalje, zlato uz svetski rekord na 50 metara delfin i srebro na 100 metara u spektakularnom finalu sa fantastičnim Amerikancem Majklom Felpsom, dok su vaterpolisti takođe osvojili zlato, i to kao najmlađa reprezentacija i bez sedmorice dosadašnjih reprezentativaca.
Žarko Paspalj, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i legenda jugoslovenske košarke, rekao je za naš program da se radi o fenomenalnim uspesima koji se graniče sa čudom:
"Za mnoge su ovo neobjašnjive stvari. Tužno je što naši sportisti stvarno nemaju uslove kakve zaslužuju, odnosno za nivo na kojem se takmiče. Što se tiče Čavića i ove male, tu sam potpuno siguran da država mora konačno da otvori oči i da napravi plan i program da se ljudima obezbede uslovi. Jer, ovo kako se oni snalaze i kako treniraju i gde rade, mislim da je to loše za zemlju jer, na kraju krajeva, ti sportisti treba da budu ovde kod nas i da se pripremaju na pravi način."
Pre istorijskog duela Čavića i Felpsa štampa je bila prepuna informacija da se srpski plivač priprema u inostranstvu, jer se na malobrojnim bazenima u Beogradu ruše plafoni ili je hladna voda, dok Nađa Higl u Pančevu nije mogla da pliva jer nema adekvatnog bazena. Dragan Koković, sociolog sporta, kaže za naš program da su za uspehe srpskih sportista prvenstveno zaslužne njihove porodice, i da država mora mnogo više da uloži:
"U čitavoj toj situaciji država sada sa konta tih uspeha želi samo da skine, da to bude u funkciji nekakvih interesa, naravno, čisto političkih i ja mislim da ona uvek sa konta mnogo više skida sportu, nego što sport skida sa konta države. Naravno, nikad se ne pojavljuju na pripremama ni ministri ni ostali, ali zato svi trče da od sporta uzmu."
Jer, kaže Koković, nadležni bi konačno trebalo da shvate koliki je značaj promocije kroz sport, kao što se to Srbiji dogodilo u Rimu:
"Dvesta sedamdeset zemalja je tri puta slušalo himnu Srbije. Neki verovatno nisu znali gde se ta zemlja nalazi, jer nas znaju samo po bombardovanju a ne po šampionima."
Dok neki političari gledaju interes, Beograđani koje smo anketirali bezrezervno podržavaju srpske plivače i vaterpoliste:
"Mnogo se radujem. Divni su stvarno. Sad svi slavimo i svi smo oduševljeni, ali kad treba da im se nešto pruži od toga obično nema ništa. To je uvek bilo tako u Srbiji."
"Znači jednu veliku afirmaciju Srbije, uopšte kao nacije."
"Mislim da je uvek ljubav u pitanju. Čovek nešto voli i na kraju rezultat uvek bude dobar."
"Srpski inat, samo to."
"Oduševljena sam. Nemam reči."
"Mi smo kao narod inatljivi, i kad nešto rešimo mi i uspemo. Čestitam im."
Pored svega, i juniorska košarkaska reprezentacija Srbije osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Žarko Paspalj veruje da zna u čemu je tajna uspeha srpskih sportista:
"Prvo, to su vanserijski talenti i vole to što rade, i mislim da poseduju nešto čemu ih mi nismo baš naučili, a to je odnos prema državi i odnos prema reprezentaciji."
Da ipak nije sve u novcu, govori i izjava vaterpoliste Srbije Andrije Prlainovića, nakon osvajanja prvog mesta u Rimu:
"Meni je bila čast da predstavljam svoju zemlju na ovako velikom takmičenju. Možete samo da zamislite kakva je čast slušati himnu Bože pravde na pobedničkom postolju."
Zato su vaterpolisti Srbije po dolasku u Beograd imali samo jednu želju, koju je izrekao selektor Dejan Udovičić:
"Mislim da su ovi momci, Čavić i Nađa zaslužili da na aerodromu u Beogradu i na graničnom prelazu stoji natpis "Dobrodošli u zemlju šampiona"."
* * * * *
Pogledajte fotogaleriju sa svečanog dočeka vaterpolista ispred Gradske skupštine u Beogradu, održanog u ponedeljak uveče (Fotografije: Vesna Anđić)
Dok se svetska javnost pita u čemu je tajna uspeha srpskog sporta, ako se na primer zna da plivači teško treniraju jer u celoj zemlji ima samo nekoliko pravih bazena, domaći političari se utrkuju ko će prvi da čestita i prigrabi deo uspeha.
"Sada pojačava Nađa Higl koja se nalazi tu negde na četvrtoj, petoj poziciji. Rebeka Soni sigurno ide ka svetskom rekordu, Nađa Higl je ispred Anamej Pirs. Da li ćemo prisustvovati fenomenalnom trenutku? Ide Nađa Higl u stazi broj dva, Nađa Higl ide ka medalji! Bože da li je moguće, staza broj dva, Nađa Higl osvaja zlato! Čudo nad čudima se dogodilo! Nađa Higl 2:21:69! Ljudi moji da li je ovo moguće!"
Ovako je reporter nacionalne televizije ispratio senzacionalnu pobedu Nađe Higl na 200 metara prsno na Svetskom prvenstvu u Rimu.
Dvadesetdvogodišnja Pančevka popela se na tron uprkos tome što u svom gradu nije mogla da trenira, pa je putovala od grada do grada ne bi li se pripremila za takmičenje, uz brojna odricanja i jedino uz podršku njene porodice.
Naravno, odmah su usledile čestitke političara, pa smo zato pitali Snežanu Marković Samardžić, ministarku sporta Srbije, koliko je uloženo u pripreme Nađe Higl, na šta je ona odgovorila da se ne oseća odgovornom ako mlada šampionka nije dobila dovoljno novca i da je država koja, kako je ustvrdila, pomaže sve sportove, Plivačkom savezu na godišnjem nivou dala 260.000 evra:
"I onda su oni dužni da svoje plivače, shodno tome, dalje paze. Reći ću vam da sam ja bila u Rimu, da sam gledala vaterpoliste, da sam gledala gospodina Čavića, a Nađa je baš tada kad sam ja došla, u petak, osvojila tu izvanrednu medalju. Moram da kažem da to nije za nas iznenađenje, mi u ministarstvu za Nađu znamo još od ranije."
Država mora otvoriti oči
Na svetskom prvenstvu u Rimu i plivač Milorad Čavić osvojio je dve medalje, zlato uz svetski rekord na 50 metara delfin i srebro na 100 metara u spektakularnom finalu sa fantastičnim Amerikancem Majklom Felpsom, dok su vaterpolisti takođe osvojili zlato, i to kao najmlađa reprezentacija i bez sedmorice dosadašnjih reprezentativaca.
Žarko Paspalj, potpredsednik Olimpijskog komiteta Srbije i legenda jugoslovenske košarke, rekao je za naš program da se radi o fenomenalnim uspesima koji se graniče sa čudom:
"Za mnoge su ovo neobjašnjive stvari. Tužno je što naši sportisti stvarno nemaju uslove kakve zaslužuju, odnosno za nivo na kojem se takmiče. Što se tiče Čavića i ove male, tu sam potpuno siguran da država mora konačno da otvori oči i da napravi plan i program da se ljudima obezbede uslovi. Jer, ovo kako se oni snalaze i kako treniraju i gde rade, mislim da je to loše za zemlju jer, na kraju krajeva, ti sportisti treba da budu ovde kod nas i da se pripremaju na pravi način."
Politika skida sa konta sportu
Pre istorijskog duela Čavića i Felpsa štampa je bila prepuna informacija da se srpski plivač priprema u inostranstvu, jer se na malobrojnim bazenima u Beogradu ruše plafoni ili je hladna voda, dok Nađa Higl u Pančevu nije mogla da pliva jer nema adekvatnog bazena. Dragan Koković, sociolog sporta, kaže za naš program da su za uspehe srpskih sportista prvenstveno zaslužne njihove porodice, i da država mora mnogo više da uloži:
Nikad se ne pojavljuju na pripremama ni ministri ni ostali, ali zato svi trče da od sporta uzmu.
"U čitavoj toj situaciji država sada sa konta tih uspeha želi samo da skine, da to bude u funkciji nekakvih interesa, naravno, čisto političkih i ja mislim da ona uvek sa konta mnogo više skida sportu, nego što sport skida sa konta države. Naravno, nikad se ne pojavljuju na pripremama ni ministri ni ostali, ali zato svi trče da od sporta uzmu."
Jer, kaže Koković, nadležni bi konačno trebalo da shvate koliki je značaj promocije kroz sport, kao što se to Srbiji dogodilo u Rimu:
"Dvesta sedamdeset zemalja je tri puta slušalo himnu Srbije. Neki verovatno nisu znali gde se ta zemlja nalazi, jer nas znaju samo po bombardovanju a ne po šampionima."
Dok neki političari gledaju interes, Beograđani koje smo anketirali bezrezervno podržavaju srpske plivače i vaterpoliste:
"Mnogo se radujem. Divni su stvarno. Sad svi slavimo i svi smo oduševljeni, ali kad treba da im se nešto pruži od toga obično nema ništa. To je uvek bilo tako u Srbiji."
"Znači jednu veliku afirmaciju Srbije, uopšte kao nacije."
"Mislim da je uvek ljubav u pitanju. Čovek nešto voli i na kraju rezultat uvek bude dobar."
"Srpski inat, samo to."
"Oduševljena sam. Nemam reči."
"Mi smo kao narod inatljivi, i kad nešto rešimo mi i uspemo. Čestitam im."
Dobrodošli u zemlju šampiona
Pored svega, i juniorska košarkaska reprezentacija Srbije osvojila je zlato na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Žarko Paspalj veruje da zna u čemu je tajna uspeha srpskih sportista:
To su vanserijski talenti i vole to što rade, i mislim da poseduju nešto čemu ih mi nismo baš naučili, a to je odnos prema državi i odnos prema reprezentaciji
"Prvo, to su vanserijski talenti i vole to što rade, i mislim da poseduju nešto čemu ih mi nismo baš naučili, a to je odnos prema državi i odnos prema reprezentaciji."
Da ipak nije sve u novcu, govori i izjava vaterpoliste Srbije Andrije Prlainovića, nakon osvajanja prvog mesta u Rimu:
"Meni je bila čast da predstavljam svoju zemlju na ovako velikom takmičenju. Možete samo da zamislite kakva je čast slušati himnu Bože pravde na pobedničkom postolju."
Zato su vaterpolisti Srbije po dolasku u Beograd imali samo jednu želju, koju je izrekao selektor Dejan Udovičić:
"Mislim da su ovi momci, Čavić i Nađa zaslužili da na aerodromu u Beogradu i na graničnom prelazu stoji natpis "Dobrodošli u zemlju šampiona"."
* * * * *
Pogledajte fotogaleriju sa svečanog dočeka vaterpolista ispred Gradske skupštine u Beogradu, održanog u ponedeljak uveče (Fotografije: Vesna Anđić)