Stejt department u svom najnovijem izveštaju o slobodi religije u svetu, ocenjuje da Ustav Srbije garantuje slobodu vere, ali da Zakon koji tu oblast reguliše diskriminiše neke verske grupe, čime se samo potvrđuje povlašćen status tradicionalnih verskih zajednica, a pre svih Srpske pravoslavne crkve.
Američka administracija, istovremeno, upozorava da je odnos srpskih vlasti prema poštovanju verskih sloboda problematičan.
Kako u Srbiji izgleda biti pripadnik jedne verske zajednice, koja zakonski nije svrstana među sedam "tradicionalnih"?
“Nije u svakom trenutku prijatno svude reći ko ste. Zato što to mnogo puta zatvara, ne samo vrata za možda posao ili slično, već nekada zatvara vrata i za neku bolju komunikaciju ili upoznavanje, odnosno neko međusobno poštovanje”, kaže Igor Bosnić, sekretar glavnog odbora hrišćanske Adventističke crkve, jedne od crkava koja zbog svog statusa ne može da računa na bilo kakvu vrstu privilegija koje uživaju tradicionalne verske zajednice.
To je međutim, samo deo problema sa kojima se suočavaju njihovi vernici u Srbiji. Bosnić kaže da su osim te vrste diskriminacije, njihovi pripadnici izloženi čak i fizičkim pretnjama.
“Imamo povremeno problema i sa ispisivanje grafita, lomljenjem prozora u pojedinim gradovima i slične stvari. Pre nekog vremena smo imali problem da su, ovde u našem dvorištu u Beogradu, maskirani ljudi polupali troje, četvoro kola, pa smo morali da postavljamo video - nadzor”, priča Bosnić.
Najviše zamerki Stejt department ima na aktuelni Zakon o crkvama i verskim zajednicama, na šta već godinama ukazuju i pripadnici manjih verskih grupa.
U Ministarstvu vera nam je rečeno da su pročitali izveštaj, ali da će konačan stav zauzeti kada detaljno prouče iznete kritike. Za sada, savetnik u kabinetu ministra Aleksandar Ranković, kaže da se sa nekim od tvrdnji ne slažu.
“Neke tvrdnje koje su iznešene u ovom izveštaju, nisu sasvim utemeljene i mi ćemo svoje mišljenje o ovom izveštaju izneti u narednim danima i nekim tvrdnjama ćemo se više pozabaviti, kako bi smo dali pravu informaciju javnosti. U izveštaju Stejt departmenta, pored već poznatih tvrdnji, koje se mogu sa njihove strane tumačiti neafirmativno po Zakon o crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije, takođe smo primetili i neke pozitivne pomake u njihovoj recepciji verskih prilika u našoj zemlji“, kaže Ranković.
Neki ravnopravniji od drugih
Kritike na taj akt ne stižu međutim samo sa strane. Prošlog meseca, podneta su četiri predloga i jedna inicijativa za ocenu njegove ustavnosti, kako bi se suspendovale odredbe ovog Zakona koje su ocenjene kao diskriminatorske.
Naš sagovornik Igor Bosnić kaže da, iako Ustav svima daje ravnopravnost, iz Zakona proizilazi da su “neki ravnopravniji od drugih”.
Kao ilustraciju, navodi problem verske nastave ili pokušaj da od neke institucije iznajme prostor za svoja predavanja.
“Nemamo mogućnost da pored tradicionalnih verskih zajednica omogućimo svojoj deci da u školama imaju veronauku. Oni sa te strane imaju mogućnost. Sa druge strane, nailazimo na situaciju kada hoćemo da iznajmimo neku dvoranu, školsku ili slično, van radnog vremena, koju bi smo platili i držali predavanja, onda naiđemo na problem da nam kažu - Vi ne spadate u grupu tih nekoliko tradicionalnih verskih zajednica, koje su ravnopravnije od svih ostalih ravnopravnih, i mi vama ne možemo da izdamo dvoranu”, objašnjava Bosnić.
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Neveni Petrušić, koja bi trebalo da reaguje na sve slučajeve diskriminacije do sada se nije požalila ni jedna verska zajednica. Ipak, ona za naš program kaže da je potrebno još mnogo raditi, kako bi se dosegao zadovoljavajući nivo verskih sloboda.
“Ono što je važno jeste da se dalje radi na stvaranju uslova da sve verske zajednice, a ne samo one tradicionalne, mogu da ostavruju svoju ulogu, što će reći da se i verske slobode ostvaruju i na tom se jako mnogo još mora raditi. Sigurno je da ima mesta unapređenju i normativnog okvira, ali, ono što je takođe važno jeste da i kada je reč o implementacije Zakona, naročito kada je reč o pružanju podrške ovim zajednicama, i finansijske podrške, svi budu ravnopravni”, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti
Stejt department ocenjuje da u odnosu na druge verske zajednice Srpska pravoslavna crkva ima poseban tretman. To se na primer vidi u tome što Vlada Srbije subvencioniše plate sveštenika u inostranstvu, mada je to samo jedna od stvari koja stavlja SPC u povlašćen položaj.
Inače, aktuelni Zakon priznaje sedam tradicionalnih verskih zajednica. Pored SPC, tu su Rimokatolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica, zatim Slovačka evangelistička crkva, kao i Reformatorska i Evangelištička hrišćanska crkva.
Američka administracija, istovremeno, upozorava da je odnos srpskih vlasti prema poštovanju verskih sloboda problematičan.
Kako u Srbiji izgleda biti pripadnik jedne verske zajednice, koja zakonski nije svrstana među sedam "tradicionalnih"?
“Nije u svakom trenutku prijatno svude reći ko ste. Zato što to mnogo puta zatvara, ne samo vrata za možda posao ili slično, već nekada zatvara vrata i za neku bolju komunikaciju ili upoznavanje, odnosno neko međusobno poštovanje”, kaže Igor Bosnić, sekretar glavnog odbora hrišćanske Adventističke crkve, jedne od crkava koja zbog svog statusa ne može da računa na bilo kakvu vrstu privilegija koje uživaju tradicionalne verske zajednice.
To je međutim, samo deo problema sa kojima se suočavaju njihovi vernici u Srbiji. Bosnić kaže da su osim te vrste diskriminacije, njihovi pripadnici izloženi čak i fizičkim pretnjama.
“Imamo povremeno problema i sa ispisivanje grafita, lomljenjem prozora u pojedinim gradovima i slične stvari. Pre nekog vremena smo imali problem da su, ovde u našem dvorištu u Beogradu, maskirani ljudi polupali troje, četvoro kola, pa smo morali da postavljamo video - nadzor”, priča Bosnić.
Najviše zamerki Stejt department ima na aktuelni Zakon o crkvama i verskim zajednicama, na šta već godinama ukazuju i pripadnici manjih verskih grupa.
U Ministarstvu vera nam je rečeno da su pročitali izveštaj, ali da će konačan stav zauzeti kada detaljno prouče iznete kritike. Za sada, savetnik u kabinetu ministra Aleksandar Ranković, kaže da se sa nekim od tvrdnji ne slažu.
“Neke tvrdnje koje su iznešene u ovom izveštaju, nisu sasvim utemeljene i mi ćemo svoje mišljenje o ovom izveštaju izneti u narednim danima i nekim tvrdnjama ćemo se više pozabaviti, kako bi smo dali pravu informaciju javnosti. U izveštaju Stejt departmenta, pored već poznatih tvrdnji, koje se mogu sa njihove strane tumačiti neafirmativno po Zakon o crkvama i verskim zajednicama Republike Srbije, takođe smo primetili i neke pozitivne pomake u njihovoj recepciji verskih prilika u našoj zemlji“, kaže Ranković.
Neki ravnopravniji od drugih
Kritike na taj akt ne stižu međutim samo sa strane. Prošlog meseca, podneta su četiri predloga i jedna inicijativa za ocenu njegove ustavnosti, kako bi se suspendovale odredbe ovog Zakona koje su ocenjene kao diskriminatorske.
Naš sagovornik Igor Bosnić kaže da, iako Ustav svima daje ravnopravnost, iz Zakona proizilazi da su “neki ravnopravniji od drugih”.
Kao ilustraciju, navodi problem verske nastave ili pokušaj da od neke institucije iznajme prostor za svoja predavanja.
“Nemamo mogućnost da pored tradicionalnih verskih zajednica omogućimo svojoj deci da u školama imaju veronauku. Oni sa te strane imaju mogućnost. Sa druge strane, nailazimo na situaciju kada hoćemo da iznajmimo neku dvoranu, školsku ili slično, van radnog vremena, koju bi smo platili i držali predavanja, onda naiđemo na problem da nam kažu - Vi ne spadate u grupu tih nekoliko tradicionalnih verskih zajednica, koje su ravnopravnije od svih ostalih ravnopravnih, i mi vama ne možemo da izdamo dvoranu”, objašnjava Bosnić.
Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Neveni Petrušić, koja bi trebalo da reaguje na sve slučajeve diskriminacije do sada se nije požalila ni jedna verska zajednica. Ipak, ona za naš program kaže da je potrebno još mnogo raditi, kako bi se dosegao zadovoljavajući nivo verskih sloboda.
“Ono što je važno jeste da se dalje radi na stvaranju uslova da sve verske zajednice, a ne samo one tradicionalne, mogu da ostavruju svoju ulogu, što će reći da se i verske slobode ostvaruju i na tom se jako mnogo još mora raditi. Sigurno je da ima mesta unapređenju i normativnog okvira, ali, ono što je takođe važno jeste da i kada je reč o implementacije Zakona, naročito kada je reč o pružanju podrške ovim zajednicama, i finansijske podrške, svi budu ravnopravni”, kaže poverenica za zaštitu ravnopravnosti
Stejt department ocenjuje da u odnosu na druge verske zajednice Srpska pravoslavna crkva ima poseban tretman. To se na primer vidi u tome što Vlada Srbije subvencioniše plate sveštenika u inostranstvu, mada je to samo jedna od stvari koja stavlja SPC u povlašćen položaj.
Inače, aktuelni Zakon priznaje sedam tradicionalnih verskih zajednica. Pored SPC, tu su Rimokatolička crkva, Islamska i Jevrejska zajednica, zatim Slovačka evangelistička crkva, kao i Reformatorska i Evangelištička hrišćanska crkva.