Donosi li novi Zakon o Vojsci, snažniju ulogu predsednika Srbije u komandovanju?

"Legalizacija već postojeće prakse".

Tako sagovornici Radija Slobodna Evropa vide izmene člana Zakona o Vojsci Srbije koje, između ostalog, kažu da će ubuduće načelnik Generalštaba Vojske Srbije komandovati vojskom "u skladu sa odlukama predsednika Srbije".

"Sada će imati jaču vezu, odnosno direktan upliv predsednika u odlučivanje načelnika Generalštaba", kazao je za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Dodaje da to suštinski ne menja mnogo, jer "već dugi niz godina" u Srbiji "neformalno postoji takav sistem upravljanja".

"Takav sistem su Srpska napredna stranka i predsednik republike (Aleksandar Vučić) uveli ne samo sa vojskom, već i policijom i službama bezbednosti, a je on sada u ovom slučaju i formalizovan", smatra.

Aleksandar Vučić, čija je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti od 2012. godine, služi drugi mandat kao predsednik države.

Slično misli i vojni analitičar Aleksandar Radića. Kaže da pomenute zakonske izmene "imaju neku svoju težinu", ali ne donose "ništa radikalno novo".

"Zato što mi već imamo vojni vrh koji bi svakako postupio po odlukama predsednika pisalo to u zakonu ili ne. Oni su svakako u poslednje vreme postupali po njegovim odlukama", smatra Radić.

Čitajte: Vučić najavljuje 'ogromne promene' u Vojsci: Veliki deo opreme nabavljen u tajnosti

Prema Ustavu Srbije, predsednik države postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.

"Vojni vrh su ljudi sa visokim činovima. Znači da je ime svake osobe koja čini vojni vrh moralo da prođe kroz analizu predsednika republike. Od tih ljudi se očekuje da se ponašaju lojalno. Pisalo to u zakonu ili ne", smatra Radić.

Istovremeno, predstavnici vlasti kažu da je reč o zlonamernim kritikama i uveravaju da se prеdložеnim izmеnama zakona nе povеćavaju nadlеžnost prеdsеdnika nad vojskom.

"Važno jе i istaći, da nadlеžnost prеdsеdnika Rеpublikе Srbijе u dеlu odlučivanja u upotrеbi Vojskе Srbijе i komandovanja Vojskom Srbijе u miru i ratu, od 2006. godinе (kada je usvojen Ustav Srbije), ni sadašnjim prеdlogom nisu izmеnjеnе ni proširеnе u bilo kom vidu", kazao jе ministar odbrane Bratislav Gašić 24. novembra.

Kako je do sada bilo?

Do sada je u članu 19, koji je predmet promena, pisalo da Vojskom Srbije komanduju načelnik Generalštaba i starešine u skladu sa zakonom i aktima komandovanja pretpostavljenih.

Novi zakon kaže: "Načelnik Generalštaba Vojske Srbije komanduje Vojskom u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike Srbije i aktima komandovanja".

Iako je zakonom i Ustavom i do sada bilo propisano da i predsednik države komanduje vojskom, Predrag Petrović objašnjava da postoje različiti nivoi komandovanja.

"Nije isti nivo komandovanja predsednika republike i načelnika Generalštaba od kojeg se očekuje operativno komandovanje koje se odnosi na rad i funkcionisanje vojske. Predsednik nije stručan da bi mogao tako nešto da radi", kazao je Petrović.

"Plastično da objasnim, predsednik republike je, na primer, nadležan da donosi osnove razvoja Vojske Srbije, a šta će konkretno taj razvoj da podrazumeva to je na profesionalcima – načelniku Generalštaba i ljudima koji su za to stručni", dodao je.

Čitajte: Vojna parada u Beogradu za jedinstvo koga nema

Petrović veruje da je glavni cilj izmena Zakona o Vojsci "uvođenje čvršće discipline i lojalnosti ka predsedniku države, kako bi on mogao što brže i odlučnije o svojoj volji da upotrebljava sve bezbednosne aktere".

Objašnjava i da takva praksa nije uobičajena za parlamentarne demokrati je.

"A nigde nije svojstveno da se predsednik republike meša u operativni rad vojske, jer to je jednostavno stvar struke, to nije stvar političara", zaključuje.

Šta kaže vlast?

U obrazloženju predloženih izmena ne pojašnjava se na koji način će to izmeniti komandni lanac, samo se, pored ostalog, navodi da je cilj donošenja ovog zakona "obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije".

Na pitanja RSE o tome nisu odgovorili iz Ministarstva odbrane, Vlade Srbije, kao ni iz kabineta predsednika Srbije.

Obrazlažući predloženi zakon na sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove 24. novembra, ministar odbrane Bratislav Gašić kazao je da je reč o "tendencioznim kritikama" koje su pokušaj skretanja pažnje sa drugih izmena, a koje donose povoljniji položaj profesionalnih vojnika.

Gašić jе ocenio da jе suština zakona "unaprеđеnjе položaja pripadnika Vojskе Srbijе, što opozicija pokušava da opstruišе".

"Zašto? Zato što vam nе odgovara da kažеtе građanima i profеsionalnim pripadnicima po ugovoru Vojskе Srbijе da jе zakonom iz 2007. godinе donеto da nikad nе imaju pravo da stеknu stalni radni odnos, ako nе dobijaju podoficirskе činovе. To jе suština ovе našе promеnе zakona u vojsci", smatra Gašić.

Čitajte: Srbija najviše izdvaja za vojsku u regionu, Vučić opravdava 'novim pretnjama iz susedstva'

Regulisanje statusa profesionalnih vojnika

Iako su privukle najveću pažnju javnosti, promene člana 19. nisu jedine predložene izmene Zakona o Vojsci.

Definisan je i niz odredbi koje regulišu položaj profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, između ostalog i u pogledu mogućnosti za prijem na neodređeno vreme.

Vojni analitičar Aleksandar Radić, ukazuje na to su to zahtevi koje ima veću "političku težinu" i značaj.

"Odjednom je vlast jako zaintersovana za ono što je do juče ignorisala kada je Vojni sindikat Srbije postavljao pitanja šta ćemo sa ovim temama", kazao je.

"Definiše se status profesionalnih vojnika koji je godinama nerešen. Nijednog momenta od 2012. godine vladajućoj SNS nije palo na pamet da pomene tu temu i sada se na prečac donose izmene i dopune zakona", dodao je Radić.

Smatra da to "dolazi iz potrebe" vladajuće SNS "stvori mehanizam u kojem nagrađuje ljude" kako bi "konsolidovala svoju podršku" unutar vojske.

Čitajte: Srbija ostaje vojno neutralna, otvorena za saradnju sa NATO, saopšteno na sastanku sa komandantom alijanse

Pre 14 godine Srbija je prešla na profesionalnu vojsku i ukinula obavezni vojni rok.

Iako je bilo najava da će ove godine biti ponovo uveden obavezni vojni rok, to se nije našlo među predloženim zakonskim izmenama.

Srbija se deklariše kao vojno neutralna, a vojnu neutralnost unela je i u Strategiju odbrane i Strategiju nacionalne bezbednosti, koje su usvojene u Skupštini 2019. godine. Srbija je retka država Zapadnog Balkana koja ne želi da se pridruži NATO-u.