Novinarka u beogradskom birou Radija Slobodna Evropa.
Da li pritisak javnosti može doprineti da institucije u Srbiji adekvatno reagiraju na pretnje ili napade na ličnosti koje misle i govore drugačije od većine? Direktan povod je nedeljni napad na direktoricu Fonda za humanitarno pravo Natašu Kandić, te tekst objavljen u beogradskom dnevnom tabloidu Kurir, u kom se tvrdi da su tri aktivististkinje nevladinih organizacija meta stranih obaveštajnih službi.
Bruno Langer, ikona rok grupe Atomsko sklonište, navikao je da se za njega i Sklonište uvek kaže da zaslužuju čistu desetku za izvedeni koncert ili snimljeni album, za njihovu muziku koja je bila, i ostala, po mnogo čemu jedinstvena na području bivše Jugoslavije. Langeru se može zavideti jer spada u retke muzičare kojima je pošlo za rukom da slavi četrdesetu godišnjicu sviranja i pevanja, a da nije osetio da ga slušaoci, obožavatelji, manje vole ili da se i sam zamorio od sopstvenog muzičkog, često napornog, trajanja, eksperimentisanja, ludovanja i lutanja. Bruno smatra da bi bio najsretniji kada bi mu pošlo za rukom da svoj kraj doživi svirajući i pevajući na bini. Publika luduje za njegovom posvešćenošću na sceni, a muzički kritičari kažu da je svaki Langerov nastup upravo i obojen kao da je poslednji.
Motovunski filmski festival prestižan je hrvatski događaj. Mnogi autori, reditelji, glumci, posebno publika, smatraju ga bitnijim i od tradicionalnog i etabliranog Filmskog festivala u Puli. U žiriju ove godine bili su glumci Vili Matula, Milena Dravić i Jasna Žalica. Matula je osmislio i predstavu ovogodišnjeg festivala. U njoj je pokazao koje sve frustracije doživljava glumac kada gleda svoje lice na filmskom platnu. Publika je bila oduševljena predstavom, a ona je postala zaštitni znak za motovunsku ideju o zemlji partneru. Ove godine to su bili glumci.
Nemački pisac Ginter Gras, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1999. godine, priznao je da je u Drugom svetskom ratu bio dobrovoljac u elitnim SS trupama. Rekao je u intervjuu, objavljenom u «Frankfuter Algemajne cajtungu», da se pred kraj rata prijavio u podmorničke jedinice, ali da je pozvan u SS trupe. «Moje ćutanje tokom svih ovih godina jedan je od razloga pisanja knjige. Konačno sam morao da kažem istinu», rekao je 78-godišnji Gras najavljujući knjigu memoara, koja bi trebalo da bude izdata sledećeg meseca.
Milorad Pupovac, političar, naučnik i pisac, ipak je najširoj javnosti poznat kao žestok i beskompromisni zagovornik ljudskih, manjinskih i građanskih prava, naravno, ne samo kada je reč o položaju Srba u Hrvatskoj. Od nedavno, Pupovac je i savetnik misije OEPS-a na Kosovu za pitanje obnove poverenja i pitanje Srba. Politička biografija Milorada Pupovca bogata je brojnim funkcijama. On je predsednik Srpskog narodnog vijeća, potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke, saborski zastupnik, član Parlamentarne skupštine veća Evrope. Vredno, dosledno i marljivo polazi mu za rukom da se bavi i naučnom karijerom. Šef je katedre za primenjenu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Zagrebu. Napisao je i više knjiga iz ove oblasti. Kolege i prijatelji Milorada Pupovca mišljenja su da je naučna karijera i svet znanosti prava vokacija Pupovca i da je on postao političar silom prilika. Njegov politički angažman bio je uslovljen dramatičnim i surovim rashodima u Jugoslaviji. Pupovac je spadao u mnogobrojne Srbe u Hrvatskoj koji je zagovarao i tražio od Srba da svoja prava ostvaruju u Hrvatskoj i da ne slušaju diktat iz matice Srbije. Znao je da prepozna pogubnost i Miloševićeve i Tuđmanove politike. Hrvatske vlasti u to doba nisu ga volele. Naprotiv. Pupovac vrlo dobro zna šta su pretnje, šta je strah i šta je progon zbog izgovorenih stavova, šta znači pripadati drugom, omraženom, nacionu. Tako mu se htelo i suditi zbog istinitih i hrabro izrečenih dokaza šta se sve neljudski događalo Srbima u Hrvatskoj. Na sreću, nikada nije osuđen, iako mu je nad glavom visio zatvor. Ovih dana opet je uznemirio javnost. Rekao je da Srbi ne mogu da učestvuju u proslavi i obeležavanju 11. godišnjice Oluje jer to je najcrnji poraz Srba u Hrvatskoj. Oni, Srbi, odneće cveće jer ono pripada svakoj žrtvi.
Ejub Štitkovac, novinar i publicista iz Beograda, preminuo je 26. jula 2006. godine i ove subote sahranjen je u Beogradu. Štitkovac je rođen 1947. godine u Žepi, u Bosni i Hercegovini. Završio je Medresu u Sarajevu i Filozofski fakultet u Beogradu. Iza podataka o redakcijama u kojima je radio (Radio Jugoslavija, dnevni listovi Borba, Naša Borba, Dojče Vele, saradnik Helsinške povelje, a bio je i čest gost našeg radija), krije se jedna sasvim netipična novinarska ličnost, pogotovo za devedesete godine. Ostao je veran ideji verske tolerancije i ekumenizma, pa i u vremenima kada su one bile skrajnute u neke male enklave jedva održive Druge Srbije. Stradanje svoje Bosne u devedesetim teško je podnosio, o čemu govore i njegovi stihovi iz zbirke poezije "Slovo o Žepi" iz 1994. godine, te osam godina kasnije i roman "Zlovrh", koji govori o Žepi i Žepljanima u poslednjem ratu. Autor je knjiga "Različiti putevi do Boga" i "Duhovna strana Amerike".
Ivan Marović srpskoj javnosti svakako je najpoznatiji kao osnivač, jedan od najprisutnijih aktivista, studentskog pokreta Otpor. Nastao je 1999. godine u vreme snažnih pokušaja da se sruši režim Slobodana Miloševića. Bio je i studentski pregovarač u tadašnjoj koaliciji DOS-a. Marović je spadao u one studente koji nisu hteli da ratuju za Miloševićevu pogubnu politiku. Izbegavao je vojnu obavezu na razne načine. Danas kaže da je na kraju ipak otišao u vojsku, u septembru 2000. godine, i bio jedan od poslednjih kojima je Slobo bio vrhovni komandant i koga je neuspešno branio jer je Milošević oboren sa vlasti samo dve nedelje posle njegovog odlaska u vojsku.
Sergej Trifunović u proteklih 10 godina bio je jedan od najčešće angažovanih glumaca, kako na filmu, tako i u pozorištu. Njegov talent potpuno je fascinirajući. Vrhunsko znanje engleskog jezika omogućilo mu je da se isproba i u međunarodnoj karijeri. Može i sa njom da bude zadovoljan. Glumio je u Francuskoj i u Americi. Američko iskustvo, ili pre svega želja da ostvaruje drugačije uloge, ponovo su ga odvukle preko bare u zemlju najmoćnije i istovremeno najsurovije filmske produkcije.
Film o tajnoj ljubavi Josipa Broza Tita, o četiri fatalne žene u njegovom životu, izazovni je novi projekt na kojem radi poznati reditelj i scenarista Lordan Zafranović. Ovu snažnu provokaciju za najširu javnost EX YU prostora najbolje je opisao sam reditelj rekavši da se radi o TV seriji u trajanju od deset sati, koja će Tita prikazati kao čoveka od krvi i mesa, sličnog svakom od nas s običnim životima.
U Srbiji i Hrvatskoj trenutno se pripremaju tri dokumenatrna projekta o Josipu Brozu Titu. Autori, Lordan Zafranović, Mića Milošević i Antun Vrdoljak odlučili su se na svoj način baviti svojim savremenikom, prema kojem su imali i zadržali različit odnos. Interes ne čudi jer su se za moguću ekranizaciju nekih epizoda Titovog života interesovali Robert de Niro i Silvester Stallone.
Jugoslav Ćosić dobitnik je ovogodišnje prestižne nagrade Stanislav Staša Marinković za novinarstvo, koju dodeluje dnevni list Danas. Najtačniji izraz koji bi opisao nagrađenog bio bi - zasluženo jer Jugoslavova televizijska emisija Poligraf imponuje po provokativnosti političkih tema, znanju, hrabrosti i upornosti. Uostalom, sam autor kaže da je za njega upornost zapravo borbenost koju je naučio baveći se sportom, odbojkom, u mladalačkim danima.
Da li znaš da te volim, Bajka o ljubavi, Princeza, Za koji život treba da se rodim, Istina-mašina, samo su neke od pesama legende roka, Dade Topića, koje danas snažno i emotivno prelaze sve granice i barijere nekadašnjeg jugoslovenskog prostora. Beograđani su u kultnoj rok grupi Time strasno uživali početkom ove godine, posle punih 30 godina. Neosporno ali zasluženo bili su i jesu, jednostavno rečeno, zvezde.
Driton Plana, poznat kao DJ Toton iz Prištine, zajedno sa svojim kolegama učestvovao je u Novom Sadu, u klubu Jelisavetin bastion na Petrovaradinskoj tvrđavi u zajedničkoj svirci DJ-ova sa Kosova i Srbije. Beogradski list Danas izvestio je o ovom događaju o kojem se konstatovalo da je nastup Dritona Plane bio fantastičan. Organizator ove akcije, Toni Bilinčić, smatra da se tragično pokidane veze na prostorima nekadašnje Jugoslavije, kao i između Srbij i Kosova, mogu obnavljati uz pomoć mladih, muzike i umetnosti. Projekt Music Link pomogli su Centar za regionalizaciju, Društvo Majka Tereza i Urban FM radio.
Aleksandra Milenov trenutačno boravi u Hagu. Izabrana je da bude portparol Suda u Hagu dok se ne nađe zamena za Jim Landale-a. I dalje je službenik za vezu između Tribunala i kancelarije u Beogradu. Ona je predstavnik Sekretarijata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Od 1998. godine radi u Tribunalu, a u Beograd je došla krajem 2003. godine.
Povodom smrti predsednika Kosova, Ibrahima Rugove, naši gosti su dve ličnosti sa Kosova - predsednik PEN-a i dugo godina bliski saradnik i prijatelj pokojnog predsednika, Basri Ćaprići, i dugogodišnji poznati političar, sada predsednik Srpskog pokreta otpora Kosova, Momčilo Trajković.
Povod da se u javnosti otvoreno raspravlja o Udruženju građana Gej strejt alijanse bilo je pismo koje su članovi ovog udruženja uputili na sva zvanična mesta u Srbiji: Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici, Zoranu Stojkoviću, Draganu Jočiću i Predragu Markoviću. U pismo se, između ostalog, postavlja pitanje da im se odgovori na koji način homoseksualne osobe ugrožavaju bilo koju društvenu grupu u Srbiji. Prethodno je neimenovani izvor iz novosadske policije rekao Građanskom listu da imaju spisak skinhedsa u Novom Sadu, kao što imaju spiskove narkomana, razbojnika, prostitutki ili homoseksualaca. Do današnjeg dana niko im nije odgovorio.
Večeras se u nekim gradovima u Srbiji dočekuje Nova godina po starom kalendaru. Po principu 'sve je politika', u dva grada u Srbiji uoči noćašnje proslave uznemirili su se duhovi različitim povodima, ali tipičnim za godinu iz koje smo izašli.
Vraća li se Hrvatska ponovno u razdoblje kada se o nekim temama nije smjelo progovoriti, kada su se neki događaji komentarisali samo onako kako je to odgovaralo vladajućoj strukturi? Latinica, autora Denisa Latina, koja se ovoga ponedeljka bavila ostavštinom prvog hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana, naišla je na burne reakcije.
Sasvim skromno medijski je propraćen, gotovo prećutan jedan nedavni događaj u prištinskom pozorištu. Reč je o predstavi na srpskom jeziku „Policijska stanica“, prvoj koja je odigrana od 1999. godine. Predstava koju su zajedno gledali i Srbi i Albanci. Taj iskorak je napravio glumac rođen u Prištini, koji je završio akademiju u klasi profesora Vlade Jevtovića 1987. godine i koji od 1997. godine živi u Beogradu. Saša Pantić, inače jedan od 200 Srba angažovanih u kosovskom Ministarstvu za povratak, ministra Slaviše Petkovića.
