Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Američka policija privela je 31 osobu u Fergusonu koje protestuju zbog ubistva afroameričkog mladića Majkla Brauna na koga je pucao beli policajac. Barak Obama kaže da razume ogorčenje građana, ali da napadi na policiju podižu tenzije i ne doprinose pravdi.
Pentagon je saopštio da je malo evakuacija jezidskih izbeglica blokiranih na planini Sindžar na severu Iraka, jer ih je mnogo manje i žive u boljim uslovima nego što se procenjivalo
Oko 280 kamiona sa humanitarnom pomoću krenulo je iz Moskve ka istočnoj Ukrajini. U Crvenom krstu ističu da uprkos načelnom sporazumu nemaju "informacije o sadržaju" koji prenose kamioni niti se zna kuda su tačno krenuli
Predsednik SAD je odobrio ciljane vazdušne udare u cilju podrške iračkim snagama i zaštite civila. Savet bezbednosti UN-a osudio je napade islamista i pozvalo međunarodnu zajednicu da podrži irački narod i vladu
Rusija je zabranila uvoz velikog broja prehrambenih proizvoda iz EU i SAD, kao odogovor na sankcije koje su joj uvele zapadne zemlje zbog ukrajinske krize. Evropska komisija je saopštila da je potez Moskve politički motivisan i da će reagovati
Putin ne pokušava da dobije Hladni rat – on ponovo vodi bitke iz Prvog svetskog rata. Dok kreatori zapadne politike nastoje da shvate poslednje poteze Kremlja, ponovno iščitivanje istorije Prvog svetskog rata može biti od presudne važnosti, piše Gal Luft za Foreign Policy
Izrael je povukao sve svoje snage iz pojasa Gaze, okončavši kopnenu operaciju pokrenutu 17. jula, nakon što je uspostavio trodnevno primirje sa Hamasom. UN i SAD pozdravljaju ovu odluku i pozivaju obe strane da otpočnu pregovore.
U saopštenju izdatom u Nju Delhiju, gdje se nalazi američki državni sekretar John Kerry, rečeno da će tokom primirja biti razgovarano o dugoročnijoj obustavi vatre. Broj mrtvih u Gazi se popeo na 1.400.
Najmanje 84 osobe su poginule u Gazi u novim izraelskim napadima, najžešćim od izbijanja sukoba Izraela i Hamasa. Među stradalima su i pripadnici UN
Putin smatra da zbog zapadne mlitavosti može da deluje nekažnjeno, pište “Tajms”. Još od pada Berlinskog zida, represija ruskih vlasti na domaćem planu i njihovo podsticanje globalnog nasija ignorisani su na Zapadu. Umesto toga, sirenski zov novca se pokazao neodoljivim.
Bez Sarajevskog atentata najverovatniji scenario bio bi neka vrsta trećeg balkanskog rata između Turske i Grčke u leto 1914, kaže za RSE istoričar Šon Mekmikin.
U Izraelu i palestinskim teritorijama rastu tenzije u iščekivanju sahrane palestinskog tinejdžera koji je juče ubijen u znak odmazde zbog prethodnog ubistva trojice izraelskih mladića
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko odlučio je da ne produži primirje koje je zvanično okončano 30. juna, te je poručio da će Kijev početi novu ofanzivu protiv pobunjenika na istoku zemlje
Profesor istorije na Univerzitetu u Saseksu Džon Rol u intervjuu za RSE kaže, između ostalog, da je Nemačka 1912. podržavala austrougarski pohod na Srbiju, ali je rat sprečen nakon intervencije Velike Britanije
Nema razloga da se Srbi danas stide čina Gavrila Principa – ne više od Iraca zbog aktivnosti Šin Fejna ili IRA-e, kaže Kristofer Klark, čiji je bestseler "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914." izazvao oprečne reakcije
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je rekao da će tokom primirja vladine snage pucati samo ako se nađu na udaru proruskih separatista. Najavljen je i mirovni plan u 14 tačaka u cilju okončanju sukoba na istoku zemlje
Odbijanje vlasti u Srbiji da idu na obeležavanje godišnjice Velikog rata u Sarajevo, još je jedan pokazatelj dva potpuno različita viđenja događaja od 28. juna 1914, kaže za RSE profesor Univerziteta u Frajburgu
Razumem reakciju vlasti u Srbiji, jer natpis na sarajevskoj Većnici politizuje tragediju. Cenim i pomirljive gestove vlasti u BiH, kaže za RSE Marija Todorova, profesorka istorije na američkom Univerzitetu Illinois Urbana-Champaign
Odluka vlasti u Srbiji da ne ide na obeležavanje stote godišnjice Prvog svetskog rata je tipičan primer instrumentalizacije istorije za političke potrebe, kaže za RSE Gerhard Hiršfeld, profesor na Univerzitetu u Štutgartu
Za Sarajevski atentat su odgovorne pojedine ličnosti u Beogradu kao i nacionalistička politika srpske vlade, kaže za RSE profesorka Anika Mombauer. Međutim, Srbija nije kriva za njegovo prerastanje u svetski rat u meri u kojoj su za to odgovorne Austro-Ugarska i Nemačka
Učitajte više sadržaja...
