Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Profesor američkog univerziteta Taft i direktor projekta Dejtonski sporazum smatra da međunarodna zajednica ne može da spreči održavanje referenduma u RS, ali ga svakako neće ni priznati
Prema informacijama kojima raspolažu eksperti, Rusija pregovara sa najmanje nekoliko zapadnoevropskih zemalja u nastojanju da nabavi najmodernije oružje. Najviše kontroverzi izaziva namera Moskve da kupi francuski brod iz klase „Mistral“.
Ministar odbrane Poljske Bogdan Klič najavio je da će američke rakete Patriot zemlja – vazduh, biti razmeštene na severu zemlje, na 60 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad. Reakcije Moskve za sada su uzdržane
Snažni rast kineske privrede može pomoći oporavku cele svetske eknomije. Analitičari navode da rast kineske tražnje za energentima, pre svega naftom, zatim robe široke potrošnje, može imati pozitivan uticaj i na ekonomije drugih zemalja.
Poslednja godina ove decenije može biti zapamćena i kao jedna od razočaravajućih u međunarodni liberalni poredak. Vizija sveta u kome vladaju pravila u defanzivi je. SAD i EU – nisu uspeli da realizuju obećano.
SAD i Evropska unija moraju da se mnogo odlučnije angažuju da bi sprečili raspad Bosne i Hercegovine, upozoravaju u tekstu u “Fajnenšel tajmsu” ministar spoljnih poslova britanske vlade u senci Wilijam Hejg i bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Pedi Ešdaun.
Nekoliko desetine hiljada ljudi okupilo se u u ponedeljak na sahrani velikog ajatolaha disidenta Hoseina ali Montazerija u svetom gradu Komu
Kontrola neba nad prostorom bivše Jugoslavije ne poklapa se sa državnim granicama. Tako Srbija kontroliše vazdušni prostor Crne Gore, a sa Hrvatskom i BiH
Rasprava u Međunarodnom sudu pravde u Hagu o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, završena je u petak izlaganjem delegacija Venecuele i Vijetnama koje smatraju da je time prekršeno međunarodno pravo.
Rasprava o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pred MSP, nastavljena je izlaganjem stavova Holandije čiji su predstavnici istakli da Kosovo ima pravo na eksterno na samoopredeljenje.
Nastavljena je rasprava pred MSP o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, izlaganjem delegacije Francuske koja smatra da to nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, jer ono ne reguliše pitanja secesije
Rasprava pred Međunarodnim sudom u Hagu o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova nastavljena je u utorak izlaganjem argumenata delegacija Španije i SAD koje imaju suprotne stavove
Rasprava u Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova nastavljena je u ponedeljak izlaganjem delegacije Kine, Kipra, Hrvatske i Danske
Vidite da se pitanje Republike Srpske povezuje s pitanjem Kosova. U nekim glavama je to način da se to kompenzuje, kaže Vojin Dimitrijević, stručnjak za međunarodno pravo
Brazil i Bolivija smatraju da je činom proglašenja nezavisnosti Kosova zanemaren autoritet UN, dok Bugraska smtra da je nezavisnost bitna za stabilnost Balkana
Trećeg dana usmene rasprave o zakonitosti proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, izlagale su delegacije Austrije, Azerbejdžana i Belorusije
Drugog dana rasprave pred Međunarodnim sudom pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, argumente su prezentirali delegacije Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine. I Srbija i Kosovo su zadovoljni jučerašnjim početkom procesa na kojem su izložili svoje argumente pred 15 sudija
Delegacija Srbije je izlažući svoje argumente rekla da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom i rezolucijom UN, dok je kosovska delegacija rekla da je nezavisnost nepovratna činjenica izazvana srpskim zločinima. Obe strane očekuju odluku u njihovu korist dok stručnjaci očekuju savetodavno i neodređeno mišljenje i smatraju da će Zapad iskoristiti proces za pritisak na Kosovo da poboljša položaj manjina i na Srbiju da osigura funkcionisanje pravne države
Visoki zvaničnik UN Ivo de Bor pozvao je sve zemlje na saradnju i kompromis uoči Samita u Kopenhagenu o klimatskim promenama. Pitanje je, međutim, koliko će to realno biti moguće.
Političari u BiH nisu spremni da se dogovore oko sprovođenja utvrđenih zadataka iz Dejtona i zbog toga su nužne ustavne promjene, kaže za RSE direktor projekta Dejtonski sporazum Brus Hičner
Učitajte više sadržaja...
