Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Ruski vojnici dopustili su grupi posmatrača EU da uđu u tampon-zonu na rubu separatističke gruzijske pokrajine Južne Osetije uprkos ranijim upozorenjima da im neće dozvoliti pristup u to područje. Prema sporazumu, kojem je posredovala EU, ruske snage bi trebalo da se povuku iz bezbednosne zone do 10. oktobra.
Rusija je ostvarila svoj cilj intervencijom u Gruziji, predočavajući Zapadu da se ne meša u njenu sferu uticaja. Evropa zbog svoje podeljenosti i zavisnosti od ruske energije nije u stanju da efikasno reaguje, kaže za Radio Slobodna Evropa Džon Holsman (John Hulsman) iz nemačkog Saveta za spoljne poslove. Po njegovom mišljenju, inicijativa Srbije pred Međunarodnim sudom pravde neće imati nikakvog uticaja na stav zemalja o priznavanju nezavisnosti Kosova. Holsman smatra da su izjave Ričarda Holbruka o nužnosti povezivanja evropskih integracija Srbije sa njenim priznavanjem nezavisnosti Kosova neodgovorne.
Džon Mekejn i Barak Obama i zvanično su postali kandidati republikanaca i demokrata za predstojeće predsedničke izbore u SAD 4. novembra. Osim u samoj Americi, izbor prvog čoveka Bele kuće pobuđuje veliku pažnju i u celom svetu, imajući u vidu izazove pred kojima se nalazi kako najmoćnija zemlja na planeti tako i čovečanstvo u celini. Kako se na Balkanu gleda na ishod predsedničkih izbora u SAD?
Barak Obama je prihvatio sinoć nominaciju za predsedničkog kandidata Demokratske stranke. Govoreći pred oko 80.000 ljudi u Denveru on je obećao obnovu "američke nade" da svako može ispuniti svoje snove ukoliko dovoljno radi.
Rusko priznavanja Abhazije i Južne Osetije nije toliko usmereno ka Gruziji već je poruka Zapadu da želi da dovede u pitanje međunarodni poredak uspostavljen nakon završetka Hladnog rata, koji Moskva smatra nepravedenim, kaže za Radio Slobodna Evropa Aleksandros (Alexandros) Petersen, analitičar vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). On smatra da je Rusija ovim potezom podrila poziciju Srbije oko Kosova, što još jednom pokazuje da se rukovodi isključivo svojim interesima a ne principima. Po njegovom mišljenju, sada će inicijativa Srbije da Međunarodni sud pravde oceni legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova biti u drugom planu.
Dvojica eksperata za Rusiju, Evroaziju i Balkan, jedan iz SAD, a drugi iz Rusije, slažu se u oceni da rusko priznanje Abhazije i Južne Osetije može samo doprineti da i ostale zemlje, koje do sada nisu, priznaju nezavisnost Kosova. Moskva je takvim potezom, ocenjuje se, na neki način okrenula leđa Srbiji.
Prvog dana nacionalne konvencije u Denveru, Demokrate su pokušale da ublaže ogorčenje pristalica Hilari Klinton i prikazale su svog predsedničkog kandidata Baraka Obamu kao američkog patriotu koji čvrsto stoji na zemlji.
Stanje je veoma komplikovano i ceo međunarodni sistem je uzdrman nakon sukoba u Gruziji, kaže za Radio Slobodna Evropa Tom de Val (Waal), ekspert za Kavkaz pri londonskom Institutu za rat i mir. Val procenjuje da će mnoge zemlje sada smatrati da se prebrzo išlo u rešavanju statusa Kosova, odnosno priznavanju njegove nezavisnosti i da je i to doprinelo krizi na Kavkazu.
Dok se nastavljaju tenzije između Rusije i Zapada oko povlačenja ruskih trupa iz Gruzije, u međuvremenu sve je više detalja koji ukazuju da je Moskva pripremala akciju unapred a da nije reč samo o iznuđenoj intervenciji u cilju zaštite civila u Južnoj Osetiji.
Parlament druge gruzijske separatističke oblasti Abhazije zatražio je od Rusije da prizna njenu nezavisnost. Istovremeno, američki ambasador pri NATO-u Kurt Voker kazao je Radiju Slobodna Evropa da Rusija mora da povuče svoje trupe iz zone razdvajanja čim budu razmešteni posmatrači OEBS-a.
Pakistanski predsednik Pervez Mušaraf izjavio je danas da podnosi ostavku na mesto šefa države. Odlazak Mušarafa koji je na vlast došao vojnim udarom i u međuvremenu postao važan američki saveznik u borbi protiv terorizma, u zemlji je dočekan sa olakšanjem. Međutim, Pakistanu tek predstoji suočavanje sa izazovima, a jedan od njih je i jačanje ekstremnih snaga u jedinoj islamskoj zemlji sa nuklearnim oružjem.
Da li će sukobi u Gruziji oko separatističke oblasti Južna Osetija imati posledice po Balkan? Naime, po nekim procenama sada će mnoge zemlje u svetu biti još uzdržanije da priznaju nezavisnosti Kosova. Tenzije između Rusije i Zapada dostigle su vrhunac pa ima čak i mišljenja da su zbivanja u Gruziji uvod u novi hladni rat.
Ruske trupe su se povukle iz strateški važnog gruzijskog grada Gori, ali se prema nezvaničnim informacijama i dalje čuju eksplozije. Dok sa terena stižu protivrečne informacije o kršenju primirja, Rusija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju sa međusobnim optužbama oko vlastite uloge u krizi u Gruziji.
Nastavljeni su sukobi u Južnoj Osetiji. Ruska i gruzijska strana se međusobno optužuju za kršenje mirovnog sporazuma, odnosno agresiju. SAD i EU pozivaju obe strane da se vrate na pozicije pre sukoba.
Tokom prvog pojavljivanja u četvrtak u Haškoj sudnici Radovan Karadžić je tvrdio da je sa Ričardom Holbrukom postigao sporazum da se povuče iz javnog života, a da će zauzvrat SAD obezbediti da se optužnica protiv njega povuče.
Bivši lider Republike Srpske Radovan Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom odložio izjašnjavanje o optužnici, najavljući da će se sam braniti tokom celog procesa, "bez obzira na to šta misli o ovoj ustanovi".
Izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu i relativno mali broj demonstranata u Beogradu, pokazuje da demokratska opcija postaje sve dominantnija u Srbiji, ali i da je nacionalistička struja, iako u opadanju, i dalje jaka, što može usporiti proevropski put zemlje, ocenjuje svetska štampa.
Postavlja se i pitanje koja od ovih teritorija ima najveće šanse da stekne nezavisnost, a koja od njih bi se mogla ponovo reintegrisati u postojeće države?
Zbog potpuno oprečnih stavova i interesa separatističkih regija, s jedne, i Moldavije, Gruzije i Azerbejdžana, sa druge strane, kao i Rusije i Zapada, mnogi smatraju da će se nastaviti stanje ni rata niti mira i da će ovi sukobi i dalje ostati “zamrznuti” i da je u ovom trenutku maksimalno moguće izdejstvovati nastavak upravljanja krizom a ne i njeno rešenje.
Nedavni požar u jednoj pančevačkoj zgradi, u kome je troje ljudi izgubilo život, ponovo je aktuelizovao pitanje – ko je nadležan, ali i odgovoran za održavanje kolektivnih stambenih jedinica i koliko se kvalitetne instalacije u stambenim zgradama, koje se poslednjih godina masovno grade na prostoru bivše Jugoslavije.
Učitajte više sadržaja...
