Urednik spoljne politike Balkanskog servisa Radija Slobodna Evropa.
Dosadašnje ekonomske reforme pokazuju da je Srbija na pravom putu, međutim ne treba očekivati poboljšanje standarda preko noći, kaže za Radio Slobodna Evropa Ričard Ims, ekspert londonskog 'Ekonomista' za Balkan. On smatra da će nedavna odluka Evropske unije da odobri početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom o stabilizaciji i pridruživanju podstaći strane investitore da masovnije ulažu, ali na tom putu ima još mnogo zamki.
Srbija je ostvarila izvestan napredak, ali mora još mnogo toga da uradi da bi dostigla međunarodne standarde, kaže za Radio Slobodna Evropa Rene Van Linden, predsednik Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope. On odbacuje tvrdnju da međunarodna zajednica insistiranjem na ispunjavanju opštevažećih standarda ide na ruku nacionalistima u Srbiji, ističući da se ne može biti deo Evrope bez prihvatanja njenih vrednosti. Kada je reč o aktuelnim prilikama, Linden smatra da će Srbija i Crna Gora ići brže ka Evropskoj uniji, ako očuvaju državnu zajednicu, a crnogorska nezavisnost bi izazvala dodatnu neizvesnost u regionu.
Ako NATO zaista želi da nađe Radovana Karadžića, to može sigurno da učini, kaže za Radio Slobodna Evropa William Stuebner, zamenik šefa misije OEBS-a u Bosni i Hercegovini neposredno nakon rata, a potom savetnik glavnog tužioca Haškog tribunala.
Veoma je neodgovorno povezivati rešavanje statusa Kosova i poziciju Republike Srpske, izjavio je za Radio Slobodna Evropa Džejms Dobins (James Dobbins), bivši američki izaslanik za Balkan a sada analitičar u RAND Corporation u Vašingotnu, povodom stava Vuka Draškovića, ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore.
Izjava Vuka Draškovića o povezanosti rešavanja kosovskog pitanja i pozicije Republike Srpske je za žaljenje i pripada vremenu vladavine Slobodana Miloševića, rekla je za Radio Slobodna Evropa Gergana Nočeva (Gergana Noutcheva), analitičar Centra za studije evropske politike u Briselu. Ona smatra da ne postoji univerzalno pravilo - ko ima pravo da glasa na referendumu, dali samo građani sa prebivalištem u zemlji ili njeni državljani ma gde žive.
Razgovor sa Tomom Walkerom, autorom članka u londonskom "Sunday Timesu", u kome se tvrdi da vlasti u Srbiji pregovaraju sa Mladićem o njegovoj predaji.
Možda je preuranjeno da pregovori o finalnom statusu Kosova počnu ove godine jer nisu rešena ključna pitanja, kaže za Radio Slobodna Evropa Jonathan Clark, analitičar i Cato instituta u Vašingtonu. On smatra da nezavisnost Kosova nije neminovnost već da bi njegov status trebalo rešavati u okviru širih evropskih integracija.
Rešenje za status Kosova treba tražiti u kompromisu između zahteva Albanaca za nezavisnošću i stava Srbije “više od autonomije manje od nezavisnosti”, kaže za Radio Slobodna Evropa Dimitrij Rupel, ministar inostranih poslova Slovenije i predsedavajući OEBS-a. Po njegovom mišljenju, zastoj u reformi policije Bosne i Hercegovine neće udaljiti ovu zemlju, niti Balkan u celini, od evropskih integracija. Povodom nesuglasica između Beograda i Zagreba zbog okupljanja pristalica četnika na Ravnoj Gori, Rupel smatra da su to prolazni nesporazumi i da će Mesic uskoro posetiti Srbiju, a njeni predstavnici Hrvatsku.
U serijalu Radija Slobodna Evropa o antifašističkoj tradiciji na prostoru bivše Jugoslavije povodom šezdesetogodišnjice pobede nad fašizmom, čujmo stav jednog istoričara. Problem Balkana nije u višku istorije, već zapravo u njenom manjku, tačnije u odsustvu kritičke istoriografije koja ne traži krivce, nije ničija služavka, nego ozbiljno istražuje i ne boji se onoga što će pronaći, kaže za Radio Slobodna Evropa Stevan Pavlović, profesor istorije na britanskom univerzitetu Southampton. Autor je, između ostalog, knjiga „Istorija Balkana“, „Srbija - Istorija iza imena“, kao i mnogih drugih dela o Balkanu. Mada je poreklom Beograđanin, već decenijama živi i stvara u inostranstvu. Najpre se pre rata obreo u Bukureštu, gde mu je otac službovao u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije. Za vreme rata, Pavlovićev otac postaje šef Kabineta predsednika Vlade u izbeglištvu Slobodana Jovanovića. Profesor Pavlović je studirao u Francuskoj, potom u Britaniji, gde je i doktorirao, a potom predavao istoriju Balkana na Univerzitetu Southampton i mnogim drugim prestižnim svetskim univerzitetima.
Ostavka i odlazak Ramuša Haradinaja u Hag je veoma važan korak jer je Međunarodni tribunal godinama bio doživljavan uglavnom kao jednostrani sud, tačnije da se pre svega fokusirao na ratne zločine koje su počinili Srbi a da je manje bio zainteresovan za zločine nad srpskim stanovništvom, kazao je za Radio Slobodna Evropa Nikolas Gvozdev, istraživač iz Niksonove fondacije u Vašingotnu i glavni urednik časopisa "Nešenel interest." On smatra da postoji mogućnost da ojačaju međetničke tenzije, zatim od odmazde prema Srbima u enklavama. Istovremeno, po njegovom mišljenju, možda je sazrelo uverenje, barem među liderima Albanaca da ponavljanje događaja od prošlog marta može samo da šteti procesu rešavanja finalnog statusa Kosova.
Crna Gora će na ovaj ili onaj način u dogledno vreme postati nezavisna država, kaže za Radio Slobodna Evropa Johanes Lin (Johannes Linn), analitičar iz Instituta Brukings (Brookings) u Vašingtonu. Po njegovom mišljenju, za Srbiju i Crnu Goru su mnogo važniji integracija u Evropsku Uniju nego karakter njihovih državnih veza.
Najveća pretnja globalizaciji preti zapravo sa bogatog Zapada zbog rastuće ponude jeftine radne snage i proizvoda iz zemalja u razvoju, kaže za Radio Slobodna Evropa Harold Džejms (Harold James), profesor prinstonskog Univerziteta i jedan od autora studije "Skiciranje globalne budućnosti do 2020." koju su sponzorisali američki Nacionalni obaveštajni savet i CIA. Prema ovom dokumentu, Kina će izbiti na drugo mesto po ekonomskoj snazi. Najveća opasnost svetu preti od nuklearnog konflikta. Profesor Džejms se ne slaže sa zaključkom iz studije da Bosna i Hercegovina, Srbija i Crna Gora i Albanija neće ni 2020. godine biti članice Evropske Unije. međutim, on smatra da je promena balkanskih granica u suprotnosti sa evropskim integracionaim procesima. Po njegovom mišljenju, Crna Gora i Kosovo ne moraju da prethodno postanu nezavisne države da bi kasnije ušle u Evropsku Uniju.
Međunarodna zajednica će učiniti sve da bi privela pravdi optužene za ratne zločine, i tom kontekstu ne treba isključiti čak i sankcije protiv Srbije, kaže za Radio Slobodna Evropa Džefri Gedmin (Jeffrey Gedmin), direktor ASPEN Instituta u Berlinu povodom Izveštaja glavne tužiteljice Haškog tribunala Karle Del Ponte Savetu bezbednosti. On smatra da slučaj Ante Gotovine može usporiti put Hrvatske ka Evropskoj Uniji. Povodom reakcija sa Kosova na kritike glavne tužiteljice, Gedmin kaže da Haški tribunal ima obavezu da privede pravdi sve otpužene za ratne zločine, bez obzira na nacionalnost.
Rešenje kosovskog pitanja nije nimalo jednostavno jer postoji opasnost od velikoalbanskog pokreta koji moži ugroziti ne samo stabilnost Srbije već i čitavog regiona, kaže za Radio Slobodna Evropa Albert TENTELI: iz Amerčkog saveta za spoljnu politiku (American foregin policy council) sa sedištem u Vasingtonu. On smatra da će Bušova administracija i u drugom mandatu biti zaokupljena situacijom u Iraku i pitanjem bezbednosti u Aziji, prepuštajući balkanske probleme Evropskoj Uniji.
Unija Srbije, Kosova i Crne Gore je možda najbolje rešenje, jer bi se na taj način sprečila dalja “balkanizacija” regiona i istovremeno omogućila brža integracija u Evropsku Uniju, kaže za Radio Slobodna Džon Sitilidis (John Sitilides), direktor vašingtonskog Centra za politiku Zapada. On smatra da bi se evenutalna namera međunarodne zajednice da izoluje Srbiju zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, loše odrazila na stabilnost čitavog regiona.
Devet godina nakon završetka rata međunaronda zajednica gubi strpljenje za političke igre pojedinih zvaničnika u Bosni, kaže za Radio Slobodna Evropa Volfgang Petrič (Wolfgang Petritsch), bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i austrijski ambasador u Beogradu povodom odluke Pedija Ešdauna da smeni 60 zvaničnika Republike Srpske * Međunarodna zajednica je odahnula nakon pobede Borisa Tadića, međutim veliki broj glasova njegovog oponenta pokazuje dubinu podela u Srbiji.
Prošlonedeljna odluka Haškog tribunala da je Tužilaštvo priložilo dovoljno dokaza za optužnicu protiv Slobodana Miloševića za genocid u Bosni i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i Kosovo, ne znači i da će automatski biti osuđen za ta dela, kaže za Radio Slobodna Evropa Andras Ridlmajer, stručnjak Harvardskog univerziteta za otomansko nasleđe na Balkanu. On je inače dva puta u svojstvu eksperta svedočio u procesu Miloševiću za uništenje kulturne baštine u Bosni i na Kosovu.
MEĐUNARODNA ZAJEDNICA NEMA REŠENJE ZA STATUS KOSOVA, A NI PREDSTAVNICI ALBANACA I SRBA NISU SPREMNI NA KOMPROMIS, KAŽE ZA RADIO SLOBODNA EVROPA KARL KASER, PROFESOR ISTORIJE NA UNIVERZITETU U GRACU U AUSTRIJI, POVODOM 5 GODIŠNJICE OD OKONČANJA VAZDUŠNIH UDARA NATO-A NA JUGOSLAVIJU
O SITUACIJI NA BALKANU ZA NAŠ RADIO GOVORI ALEKSANDAR PAVKOVIĆ, PROFESOR NA MAKVORI UNIVERZITETU U SIDNEJU, AUSTRALIJA
Tokom protesta zbog izborne krađe u Gruziji krajem novembra, predsednik države Eduard Ševarnadze bio je prinuđen da podnese ostavku. Jednu od ključnih uloga imao je i studentski pokret "Kmara", odnosno "Dosta", čiji je uzor u mnogo čemu bila organizacija "Otpor" iz Srbije
Učitajte više sadržaja...
