Novinarka biroa Radija Slobodna Evropa u Beogradu.
Tri stotine najboljih studenata završnih godina fakulteta iz Srbije, u akciji “Putujemo u Evropu 2007” Evropskog pokreta u Srbiji i Austrijske ambasade, krenuli su iz Beča, svoje prve destinacije, po evropskim zemljama, potpisnicama Šengenskog sporazuma. Za većinu ovo je bio prvi prelazak granice u životu. Studentima iz Srbije ove godine su se u projektu, po licenci Evropskog pokreta u Srbiji, pridružili i studenti iz regiona – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Albanije.
Velika koncentracija amonijaka dovela je do pomora 20 tona ribe u reci Timok kod Knjaževca, a za samo mesec dana to je treći pomor ribe u tom delu Timoka. Dok inspekcije utvrđuju razlog pojave amonijaka u reci, prve procene govore da će za otklanjanje štete biti potreban duži vremenski period.
Tri stotine najboljih studenata univerziteta u Srbiji dobiće inter-rail karte i šengenske vize za leto 2007., za putovanje po Evropi prema sopstvenom izboru. Time se posredno vrši uticaj na zemlje članice Šengenskog sporazuma da ublaze vizni režim prema gradjanima Srbije, naročito prema mladima i studentima. Projekat “Putujemo u Evropu 2007” organizuju Evropski pokret u Srbiji i Austrijska ambasada u Beogradu.
Može li se od nove Vlade Srbije, sa starim premijerom i delom ministara iz prethodnog kabineta, očekivati nova politika? Pre svega pomeranje sa mrtve tačke na kojoj se već godinu dana nalaze pregovori sa EU o pridruživanju zbog izostanka saradnje sa Haškim tribunalom, odnosno neizručenja Ratka Mladića?
U nedelju građani Srbije izlaze na parlamentarne izbore. Poslednja istraživanja, uoči tih izbora pokazuju da je jedna trećina mladih birača neopredeljena, odnosno da nije odlučila iskoristiti svoje biračko pravo. Istraživanja dalje pokazuju da su uzroci apstinencije nezadovoljstvo tokom i brzinom političkih i ekonomskih promena nakon rušenja Miloševićevog režima 2000. godine.
U Srbiji je u jeku predizborna kampanja uoči parlamentarnih izbora. Da li partije uspevaju da odgovore na suštinska pitanja i koliko su realne i uverljive njihove poruke?
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je juče obustavio štrajk glađu u pritvoru Haškog tribunala, prebačen je sinoć na lekarske preglede u hašku bolnicu Bronovo, potvrđeno je u haškom sudu. Obraćanje Vojislava Šešelja žalbenom veću Haskog tribunala, posle 27 dana štrajka i dan nakon što je sudsko veće najavilo medicinsku intervenciju ukoliko Šešeljev život bude ugrožen, tumači se i na način da se Šešelj vratio u pravnu proceduru Tribunala.
Sudsko veće Haškog tribunala večeras je do daljeg odložilo nastavak suđenja lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, a Šešelj je istovremeno pristao da u ponedeljak primi tri lekara iz Srbije, Rusije i Francuske. Šešelj i nakon tri nedelje nastavlja štrajk glađu u Haškom tribunalu. I dok Tribunal tvrdi da je većina Šešeljevih zahteva ispunjena i da on stalno postavlja nove, Radikali odbacuju takve navode i kažu da Šešelj neće prekinuti štrajk glađu dok ne bude ispunjeno sve što je tražio.
Bliži se referendum o novom Ustavu. U javnosti traje polemika oko teksta Ustava. Jedan od najvećih povoda je da li se time gubi, ili zaokružuje, autonomija Vojvodine. Na temu ZA i PROTIV Ustava razgovaramo u Beogradu sa Milanom Markovićem, potpredsednikom Skupštine Srbije i funkcionerom Demokratske stranke, i u Novom Sadu sa Aleksandrom Kravićem, savetnikom predsednika Skupštine Vojvodine i funkcionerom Lige socijaldemokrata Vojvodine.
U danu kada Skupština Srbije odlučuje o rebalansu budžeta, što između ostalog, podrazumeva izdvajanje 586 miliona dinara za referendum o novom ustavu Srbije, koji predviđa da je Kosovo sastavni deo Srbije, Vlada Srbije saopštila je da su usaglašene sve važne tačke ustava sa predsednikom Srbije, Srpskom radikalnom strankom i Socijalističkom partijom Srbije. Međutim, radikali ne potvrđuju ovu informaciju i navode da neće biti njihovog pristanka za ustav i referendum, ukoliko se najvišim zakonskim aktom Vojvodini daju atributi države.
U Srbiji nijedna nacionalna zajednica nije zanemarena, pa ni crnogorska, kažu u Vladi Srbije uz objašnjenje da je Zakon o zaštiti sloboda i prava nacionalnih manjina vrlo precizno regulisan.
Na grčkom poluostrvu Halkidiki, koje je sinoć delimično zahvatio požar, ima prema nezvaničnim procenama do 12.000 turista iz Srbije. Petoro njih zadobilo je lakše povrede, a dvoje je u bolnici. Nakon panike koja je vladala sinoć iz turističkih agencija, ali i diplomatskih predstavništava, uveravaju da se situacija danas smiruje. Prema istim izvorima neznatan je broj turista koji prekidaju odmor i vraćaju se u zemlju.
Porodična ubistva od početka godine, samo u Beogradu, odnela su devet žrtava. Poslednji slučaj, koji se u ova dva dana našao u svim elektronskim i štampanim medijima, je među brutalnijima – dvostruko ubistvo i samoubistvo. Istražujemo šta je uzrok ove pojave.
Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da u državnom sistemu Srbije postoje političke organizacije koje su inspirisale zločine protiv neistomišljenika i da očekuje da tužilaštva i sudovi sagledaju da li postoji neophodnost postupaka prema njima. Socijalisti su u tome videli poziv za zabranu njihove partije, dok protivnici njihove politike smatraju da bi to bilo makar malo pravde za porodice ubijenih.
Da li je inicijativa za zabranu Srpske radikalne stranke pravi način borbe protiv govora mržnje ili može da poveća ili smanji popularnost radikala koji sada imaju najviše poslanika u parlamentu?
Polemika započeta između Srpske radikalne stranke i G17 plus zbog navoda poslanika radikala o porodici ministarke poljoprivrede, po nacionalnosti Hrvatice, kao ustaškoj, prenela se i na ulice, i u dva slučaja je bila na ivici fizičkog obračuna. Deo javnosti upozorava na kontinuitet govora mržnje i destruktivne politike radikala. Stoga se postavlja pitanje da li to ukazuje na Srbiju kao političku sredinu nesposobnu za demokratiju.
Vrhovni sud Srbije danas je potvrdio prvostepenu presudu kojom su četvorica pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" proglašeni krivim za ratni zločin u Sjeverinu i osuđeni na kazne od 15 do 20 godina zatvora, odbacivši time žalbe branilaca optuženih Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragičevića i Đorđa Ševića. Istovremeno, iako je od otmice putnika iz voza bošnjačke nacionalnosti u Štrpcima i njihovog ubistva proteklo više od deset godina, porodice otetih ne uspevaju dobiti obeštećenje.
Juče je iz Prištine poručeno da Srbi s Kosova nameravaju ući u institucije tamošnje vlasti, ne čekajući eventualnu odluku Beograda. Oliver Ivanović ocenjuje da je Beogradu sada teško javno povući odluku o bojkotu, ali da su omekšali stavove. Politički establišment u glavnom gradu Srbije nije, međutim, promenio stav oko ulaska Srba u kosovske institucije. Analitičari čak procenjuju da bi tako nešto u toku pregovora o statusu bilo kontraproduktivno.
Nakon ponude predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića da će demokrate podržati Vladu Srbije ukoliko joj podrška zatreba zbog saradnje sa Haškim tribunalom iznenađeni su i oni kojima je ponuda upućena, premijerova Demokratska stranka Srbije. Više je onih na političkoj sceni Srbije kojima je zajednički stav da Demokratska stranka na ovaj način pokušava da se vrati u parlament u čijem radu ne učestvuje od oktobra zbog oduzimanja dva poslanička mandata.
I dok pojedini zvaničnici u Beogradu poslednje stavove Evropske unije o saradnji Srbije i Crne Gore sa Haškim tribunalom tumače kao ublažavanje i očekuju da će biti dovoljno i pružanje opipljivih dokaza da se za Ratkom Mladićem ozbiljno traga iz međunarodne zajednice stižu nova upozorenja da Mladić mora biti isporučen tribunalu.
Učitajte više sadržaja...
