Teofil Pančić

Avgustovski paradoksi

Plitak zdenac mudrosti

Politika je čudo koje sa merilima uobičajene ljudske pameti nema mnogo veze, delatnost sa primetnim učešćem namerne zaumnosti, područje koje ima svoje autonomne zakone.

Ko beše taj Milošević?

Reklo bi se da je gotovo ceo socijalistički vrh – uz retke izuzetke, mahom one koji su zaglavili u Hagu – veoma jeftino prošao.

Gromom u koprive

Prvi, a možda i poslednji rođendan

Taljiganje bez vizije

Smenjuju se vlasti, poretci i režimi u Beogradu već dvadesetak godina, ali za svaki, gotovo bez izuzetka, važi jedno te isto: ako je politika koju sprovodi prijateljska prema kosovskim Srbima, onda ovima neprijatelji nisu ni potrebni. Ovaj je užasan trend uvrhunio u doba Miloševića na jedan načn, a u vreme Koštunice na drugi; danas je, u poređenju s tim vremenima, svakako bolje, ali – koliko tačno bolje? To jest, pravi li današnje ponašanje zvaničnog Beograda ikakvu relevantnu razliku, sa stanovišta dostižnih interesa kosovskih Srba?

Tutorska posla

Valentin Incko iskoristio je, dakle, »bonska ovlašćenja«, i ukinuo zaključke Skupštine Republike Srpske o prelasku nadležnosti sa tela RS na zajedničke BH organe. Dobro, to je bilo očekivano. Onda je premijer RS Milorad Dodik iskoristio svoja »dejtonsko-banjalučka ovlašćenja« (bar onako kako ih on tumači) i rekao kako nije lepo od Incka da koristi »bonska ovlašćenja« za koja on, kaže Dodik, zapravo i nije ovlašćen, jer ta su ovlašćenja za Dodika i RS »aut«, i neka se zna da je ovo poslednji put da ih RS toleriše. Pa dobro, i to je bilo očekivano. Dodik, doduše, nije objasnio šta će učiniti ako Incko ipak još nekad posegne za »bonskim ovlašćenjima«: hoće li protestno uprtiti RS na leđa i preneti je, recimo, na Jamajku, ili šta?!

Voždovac-Šengen, bez presedanja

Od Voždovca preko Zemuna do Šengena – tako otprilike izgleda trenutni presek žarišta srpske politike. Sa jedne strane vrlo „lokalno“, sa druge vrlo „globalno“. Nevolja je u tome što se ono što su najveće brige i najurgentnije potrebe većine građana Srbije nalazi negde između. I nekako ispada da prolazi baš kroz njihov džep.

Đavola za rep

Bili su i prošli lokalni izbori u Zemunu i na Voždovcu, a bogme i u malom Kosjeriću, u zapadnoj Srbiji, i sada se svi pitaju: koliko su Voždovac i Zemun reprezentativni za Beograd, i koliko je Beograd reprezentativan za Srbiju? A to onda znači i ovo: da li je s mukom sklopljenoj vladajućoj koaliciji polako istekao rok trajanja, ili se radi samo o prolaznoj krizi, uobičajenoj na ovoj tački izbornog ciklusa?

Ili jeste, ili nije

Zahvaljujući novom zakonu koji to omogućava, Miloradu Ulemeku Legiji možda će (ako odluka suda postane pravosnažna) biti oduzet deo kuće u Beogradu, pošto ovaj „zaslužni patriota“ – čiji je gigantski patriotizam Srbija jedva preživela, a mnogi njeni građani ni toliko – iz nekih razloga nikako ne može da dokaže da je dotičnu stekao na pošten način.

Jalovo ujedinjenje

Čini se da, još od davnih dana vrhunaca Miloševićevog režima, kojem se nije video kraj, važe dve neupitne istine srpskog političkog, tj. stranačkog života: ako želi bilo šta da postigne, opozicija mora da se ujedini, i mora da iznudi prevremene izbore.

Koliko ima od pameti do hrabrosti?

Američki potpredsednik Džozef Bajden prohujao je «zapadnim Balkanom» kao nepogoda, a sada će svi oni koje je pohodio pokušati da se presaberu i da vide šta im je njegova poseta donela, a šta možda – odnela.

Srbija u tri klase

Globalna finansijska kriza, koja je svojom ogromnošću baš komforno i zgodno „poklopila“ ovu domaću, endemsku i hroničnu, kao da je došla da zapečati proces ponovne degradacije „motora društva“...

Preležati devedesete

Možda bi Srbija i pustila devedesete godine da idu s milim bogom, ali devedesete neće da (na)puste nju; taman joj se na trenutak učini da im je umakla, kad eto njih nazad, u još impresivnijem izdanju. Biće da je stvar u tome da ne možeš pobeći od devedesetih tako što ćeš se praviti da ih nikada nije ni bilo, nego upravo tako što ćeš im poći u susret, da se konačno plati što se potrošilo, pa da idemo dalje...

Respiratorni problemi

Bio Jocić dokazano kriv ili nedužan za ono za šta će možda ubrzo biti optužen, jasno je da mafijaške strukture diljem južnoslovenskih prostora gotovo pa idilično sarađuju, ni najmanje se ne opterećujući razlikama u nacionalnosti, veroispovesti i ostalim trivijalnostima koje su još pred ratove majstorski „utrapljene“ običnoj raji da se njome zabavlja na sopstvenu štetu i sramotu.

Money, money, money...

U vreme krize ljudi su, prirodno, preosetljivi na novac, i to naročito oni koji ga imaju malo, a sve ide ka tome da će ga imati još manje, i oni koji ga imaju mnogo, ali ih moguća «nervoza» onih koji ga imaju malo može onemogućiti da ga ubuduće imaju još više... Komplikovano? Manje nego što se čini.

Pometnja u tri čina

Borba za ćebe

Seća li se neko Statuta Vojvodine? Skupština ove pokrajine usvojila je, više nego solidnom većinom, predlog Statuta pre više meseci, a po stalno gromoglasno najavljivanom političkom redu vožnje njegova verifikacija u Skupštini Srbije trebalo je da bude manje-više formalnost, i da se obavi brzo i rutinski.

Sedeća drama

Poslanici Skupštine Srbije preselili su se u novu zgradu, koja je zapravo starija od „stare“. Tipično „srpski“ ili „balkanski“ paradoks? Možda. Kako god, radi se o zgradi koju svi bivši Jugosloveni znaju kao Saveznu skupštinu; zgrada je, nema sumnje, „ljepša i starija“, što bi rekao jedan nepravedno zaboravljeni trebinjski kamiondžija neronovskih manira.

Glavobolan problem