Uspon na vlasti započeo je kampanjom protiv korupcije, a danas smatra da je tema korupcije "lak" način za iskazivanje nezadovoljstva kritičara vlasti.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočen je sa desetomesečnim antivladinim protestima, čiji učesnici krive korupciju za pad nadstrešnice u Novom Sadu.
Iako je sada ne vidi tamo gde je vide demonstranti, proteklih meseci je u dva navrata najavljivao "žestoke" akcije protiv korupcije, nastavljajući decenijsku praksu.
Od samog dolaska na vlast najavljivao je borbu protiv korupcije, a prvih godina njegove vlasti uhapšen je jedan od najbogatijih biznismena, kao i više ministara iz prethodne vlasti.
U međuvremenu, Srbija nastavlja trend pada u međunarodnim izveštajima na svetskim listama po stepenu korupcije.
Tako je prema Transparency Internationalu (TI), Srbija u 2024. bila na 105. mestu od 180 zemalja.
Takođe je u izveštajima Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u proteklih pet godina učinak u borbi protiv korupcije ocenjen kao "ograničen".
Božo Drašković, univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, smatra da suzbijanje korupcije nije rezultat sistematičnog rada na osposobljavanju institucija u sprečavanju korupcije.
"Sve borbe protiv korupcije su marketinškog karaktera i najčešće su pitanje kampanje", ocenio je za RSE Drašković.
Na antivladinim protestima, koji su počeli pod sloganom "Korupcija ubija", traži se krivična i politička odgovornost zbog stradanja 16 osoba u obrušavanje nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu.
Demonstranti smatraju da su do tragedije doveli traljava rekonstrukcija Železničke stanice i korupcija, što vlast odbacuje.
Šta sada za korupciju kaže predsednik Srbije?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u intervjuu Juronjuzu 25. avgusta rekao da korupcija postoji u svakoj zemlji i da je "najlakša tema".
"Ali morate znati da je uvek lako grditi i rugati se kada je reč o problemima koji su laka meta, poput ovog", naveo je.
On je tako odgovorio na pitanje da li u Srbiji ima korupcije pošto demonstranti krive korpumpirani sistem za deo svojih akcija.
A samo dva meseca posle tragedije u Novom Sadu, upravo je Vučić najavio "silovitu" akciju protiv korupcije.
Gostujući 31. dembara na TV Prava ocenio je da se "ljudi danas raduju" kada vide razmere borbe protiv korupcije.
Čak je u gostovanju na TV Hepi sredinom januara rekao da će se mnogi tužioci iznenaditi kada budu videli kako izgleda prava borba protiv korupcije.
U hapšenjima koja su usledila tokom februara i marta uhapšeno je preko 150 osoba.
Među njima su bili bivša gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, predsednik beogradske opštine Obrenovac i bivši direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić, kao i bivši zvaničnik Sekretarijata za legalizaciju u Beogradu Nemanja Stajić.
Šta kažu podaci?
U julskom izveštaju EK o vladavini prava, u oblasti borbe protiv korupcije u državama članicama i kandidatima, ukazano je na manjak istraga, konačnih presuda i zaplene imovine u slučajevima visoke korupcije.
Kao trajan problem navedena je nevoljnost tužilaštva i policije protiv osumnjičenih za korupciju koji su bliski političkoj i ekonomskoj moći.
Navedeno je da su "najviši vladini zvaničnici, uključujući i predsednika države nastavili sa neprimerenim javnim komentarima tekućih istraga, sudskih procesa i rada pojedinačnih tužilaca i sudija."
Takođe se u Izveštaju EK o napretku za 2024. navodi da Srbija treba da razmotri slabosti u istrazi i gonjenju korupcije na visokom nivou, naročito u pogledu rizika od politički motivisanog uticaja.
Konstatovana su i poboljšanja, pa je navedeno da je broj pravnosnažnih osuđujućih presuda u predmetima korupcije na visokom nivou u 2023. godini povećan u odnosu na prethodne godine.
Navodi se da je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal naredilo sprovođenje istrage protiv većeg broja lica, te da je povećan broj podignutih optužnica.
Dodaje se i da je prvi put od 2019. godine, u jednom predmetu došlo do konačnog oduzimanja nezakonito stečene imovine.
U odgovoru za RSE, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) navelo je da su za krivična dela visoke i teške korpucije u 2024. podignuti optužni akti za 34 lica.
Srbija zemlja 'pod lupom'
Izveštaj Transparensi internešenela za 2024. izdvaja Srbiju kao jednu od zemalja "pod lupom".
"Srbija nastavlja da opada na Indeksu percepcije korupcije, dok dominacija izvršne vlasti i izloženost institucija korupciji rastu pod rigidnom kontrolom predsednika Aleksandra Vučića", saopštila je u februaru Transparentnost Srbija.
Od država Zapadnog Balkana, samo se Bosna i Hercegovina lošije kotira od Srbije, zauzimajući 114. mesto na svetskoj rang listi.
U izveštaju je analizirana i rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu gde se navodi da su podaci iz do sada objavljenih dokumenata o renoviranju nadstrešnice, kao i netransparentan izbor podizvođača dodatno podstakli sumnje da je projekat precenjen.
Slučaj bivših ministara: Momirović saslušan, Vesić hospitalizovan
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u Beogradu sumnjiči bivše ministre Tomislava Momirovića i Gorana Vesića, kao i još nekoliko osoba, da su oštetili budžet Srbije za preko 115 miliona američkih dolara na poslu rekonstrukcije pruge Novi Sad- Subotica – državna granica (Kelebija).
Iz TOK-a je za RSE rečeno da je postupak u fazi istrage, kao i da je saslušan osumnjičeni Tomislav Momirović, koji je negirao krivicu i branio se ćutanjem.
U odgovoru je navedeno da osumnjičeni Goran Vesić nije saslušan jer je hospitalizovan.
Momirović je bio uhapšen, dok je Vesić noć uoči hapšenja hospitalizovan u privatnoj bolnici.
Nakon 15 dana zatvorski pritvor im je zamenjen kućnim.
Istragu o mogućoj zloupotrebi novca iz fondova EU za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu vodi Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), na čijem je čelu tužiteljka Laura Koveši.
"Kako se ne bi ugrozio ishod ove istrage, trenutno se ne mogu objaviti dodatni detalji", rečeno je za RSE 1. septembra u ovom tužilaštvu.
Gde škripi za Poglavlje 23?
Poglavlje 23 u pregovorima o pridruživanju EU, koje obuhvata i borbu protiv korpucije, otvoreno je pre skoro deset godina.
A Jovana Spremo iz nevladinog Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) kaže za RSE da se Srbija za to vreme konstantno kreće u rasponu od ograničenog do određenog napretka.
"Mi smo konstantno između dvojke i trojke, vrlo dobri nikada nismo bili do sada", navela je.
Po njenoj oceni najveći problem sa reformama u Poglavlju 23 jeste da se one svode isključivo na usvajanje i izmene zakona ili strateških dokumenata, a da izostaje implementacija.
"Mi smo jako daleko od zatvaranja Poglavlja 23. Imamo nekih 60 posto pravne usklađenosti svega onoga što stoji u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24", navela je.
Poglavlje 23 odnosi se na pravosuđe i osnova prava, a 24 na pravdu, slobodu i bezbednost.
Vlada Srbije je u julu 2024. usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period od 2024. do 2028. godine.
Potom je u decembru 2024. usvojen Akcioni plan za strategiju protiv korupcije.
Očekuje se da Nacionalna strategija doprinese ispunjavanju 14 prelaznih merila za Poglavlje 23, kao i prelaznih merila sa GREKO preporukama.
Grupa država Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO) saopštila je u junu da je Srbija od 24 preporuke koje se tiču sprečavanja korupcije u centralnim vladama i agencijama za sprovođenje zakona u potpunosti ispunila 4,2 odsto, delimično 41,7 odsto, dok 54,2 odsto preporuka nije ispunjeno.
Od 14 preporuka GRECO za izvršnu vlast polovina je delimično ispunjena, a polovina nije uopšte.
Šta je Vučić govorio?
Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića došla je na vlast sredinom 2012. igrajući u kampanji i na karti borbe protiv korpucije.
Najavljujući kao vršilac dužnosti predsednika SNS-a formiranje prve naprednjačke vlade, Vučić je poručivao da će buduća vlast imati "nultu toleranciju" prema korupciji i kriminalu.
Obećao je da SNS neće štititi ni one koji će pokušati da urade bilo šta kriminalno pod okriljem te stranke.
Popularnost Aleksandra Vučića počinje da raste nakon hapšenja jednog od najbogatijih poslovnih ljudi Miroslava Miškovića u decembru 2012.
Tada kao prvi potpredsednik Vlade zadužen za borbu protiv korupcije, Vučić je poručivao da "Mišković ne može da pobedi Srbiju".
Mišković i njegov sin su 2022. pravosnažno oslobođeni optužbe za utaju poreza, a prethodno i optužbi za oštećenje putarskih preduzeća.
Profesor Božo Drašković ocenjuje da je hapšenje Miškovića bila "politička manipulacija".
"Vučiću je odgovaralo da zgrabi zbog naroda jednog od glavnih tajkuna za vrat", naveo je.
Tokom prvih prvih godina vlasti SNS-a bilo je uhapšeno i više ministara iz bivše vlasti. Većina njih je oslobođena dok za neke sudski postupci i dalje traju.
I u narednim godinama vlasti korupcija ostaje tema za Aleksandra Vučića, koji 2014. postaje premijer, a 2017. predsednik Srbije.
Tako je početkom 2013. poručivao da od borbe protiv korupcije i kriminala ni Vlada, niti bilo koja od institucija ne smeju da odustanu.
Godinu dana kasnije rekao je da ta borba nije još blizu kraja, ali da će građani videti i imati pravdu.
U nedavnom izveštaju Transparentnosti Srbija "Hronika najavljene 'najžešće borbe protiv korpucije'" navedeno je da su te najave bile znatno češće u prvim godinama vlasti od 2012-2016.
"U to vreme još uvek je bilo lakše pojam korupcije vezati za prethodnu vladu. Kako je vreme prolazilo, borbi protiv korupcije posvećivano je sve manje pažnje u ekspozeima premijera", dodaje se.
'Zakonski okvir relativno dobar'
Profesor Božo Drašković kaže da je suzbijanje korupcije jedna od vrlo bitnih tema političarima dok se bore da dođu na vlast što se, kako navodi, promeni kada dođu na vlast.
On ocenjuje da je zakonski okvir za borbu protiv korpucije relativno dobar, ali i da najbolja zakonska regulativa ne pomaže kad ne postoji politička volja.
"Svaka priča o suzbijanju korupcije kada političari na vlasti rade za 1.500-1.800 eura plate, a žive stilom kao da imaju desetine hiljada eura zarade, govori o tome da su tokovi korupcije snažni", kaže on.
Deset meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, desetine hiljada antivladinih demonstranata izašlo je na ulice Beograda.
Osim Beograda, protesti su 1. septembra održani i u više gradova Srbije čiji učesnici traže odgovornost i smenu vlasti populističkog lidera Aleksandra Vučića.