Teheran nije u poziciji da zahteva prekid vatre kao preduslov za pregovore, rekao je Fred Fleitz, potpredsednik Američkog instituta za politiku i bivši zamenik pomoćnika američkog predsednika Donalda Trumpa, 2018. godine.
U intervjuu datom 20. juna — pre nego što su Sjedinjene Države pokrenule zračne napade na iranska nuklearna postrojenja — Fleitz je za Radio Slobodna Evropa rekao da bi vojna akcija mogla naneti ozbiljnu štetu iranskom nuklearnom programu, koji je, kako je rekao, već blizu dobivanja nuklearnog oružja.
Fleitz, koji je također služio kao šef kabineta američkog Saveta za nacionalnu bezbednost 2018., optužio je američke obaveštajne agencije da umanjuju značaj pretnje iz političkih razloga i ustvrdio je da je Iran u de facto stanju rata sa Sjedinjenim Državama i Izraelom.
Iako je naglasio da bivši predsednik Donald Trump ne podržava promenu režima kao zvaničnu politiku, Fleitz je rekao da bi pad iranskog rukovodstva — ako do njega dođe kao rezultat sukoba — mogli pozdraviti iranski narod i međunarodna zajednica. Ali je izrazio zabrinutost zbog onoga što bi moglo uslediti.
RSE: Iranski ministar spoljnih poslova insistira da ne može biti pregovora dok izraelski napadi traju. Da li bi prekid vatre bio neophodan kako bi se strane vratile za pregovarački sto?
Fleitz: Iran nije u poziciji da postavlja takve zahteve. Ako Iran želi da okonča rat, ako Iran želi da postigne dogovor koji je dobar za njegov narod, mora početi da razgovara sada i da ne postavlja zahteve protiv Izraelaca.
RSE: Da li bombardovanje zaista može zaustaviti iranski nuklearni program, ili rizikuje da samo odloži obogaćivanje dok izaziva širi sukob?
Fleitz: To će naneti vrlo ozbiljan udarac programu. Mašine za centrifugiranje koštaju milijarde dolara. Trebale su godine da se izgrade. Tehnologija i znanje neophodno za njihovo održavanje su izgubljeni. Ako Iran želi dodatno osiromašiti svoj narod obnavljanjem ovog programa, mislim da bi to bila tragedija. Nadam se da će krenuti u drugom pravcu. Možda će ovo odložiti nuklearnu bombu iz Irana, ali nedavne informacije ukazuju da je Iran već planirao da pravi oružje.
RSE: Šta će se dogoditi ako Iran uzvrati?
Fleitz: Pa, mislim, to je pitanje koje mnogi u SAD postavljaju, ali bih tvrdio da je Iran već u ratu sa Sjedinjenim Državama. Iran je pokušavao da ubije predsednika Trumpa. Verujem da je bio snažan podržavalac terorističkog napada Hamasa na Izrael 7. oktobra. Dva puta je ispalio rakete na Izrael 2024. godine. Ovo je odmetnička država koja je dugo u ratu sa SAD, Izraelom i mnogim drugim nacijama.
RSE: Međutim, Izrael je sada taj koji je započeo napade u jeku pregovora između SAD-a i Irana.
Fleitz: Izrael je odlučio da više ne može čekati zbog toga koliko je iranski nuklearni program napredovao.
RSE: Ne postoji jedinstven stav o iranskim nuklearnim namerama. Američka obaveštajna služba je rekla da Teheran još nije doneo odluku da napravi bombu. Kako to pomiriti sa slučajem vojne intervencije?
Fleitz: Američki obaveštajni podaci o iranskom nuklearnom programu dugo su bili politizirani. Činjenice su, a to je juče jasno rekao direktor CIA John Ratcliffe, da je Iran sakupio sve delove i tehnologiju da gotovo odmah započne izgradnju bombe.
U suštini, iako Iran verovatno ima operativno oružje, još ga nije napunio. Obaveštajna zajednica bi želela da kaže da to znači da Iran nema nuklearni program i da nije odlučio da napravi bombu. Mislim da je to glupa analiza i način gledanja na ovo pitanje koji naše obaveštajne agencije moraju da preokrenu.
RSE: Ali koji konkretni dokazi po vašem mišljenju podržavaju tvrdnju da je Iran blizu nuklearnog proboja?
Fleitz: Iran je sakupio 900 funti uranijuma(U 235) obogaćenog na 60 posto. To je dovoljno za devet do 10 bombi. Količina uranijuma koja nema mirnodopsku svrhu. Znamo da Iran ima najmanje tri plana za bombe. Znamo da je Iran uključen u testiranje eksploziva za izradu nuklearnog oružja. Znamo da je Iran opsežno varao na JCPOA kako bi nabavio tehnologiju za pripremu oružja. Znamo da je Iran gotovo sve svoje nuklearne objekte pripremio u tajnosti, uključujući Natanz i Fordow.
Fordow, koji je duboko ukopani objekat za obogaćivanje, otkrila je IEA dugo nakon što je postao operativan. Pa, to je kršenje iranskih obaveza prema NPT. Ako je iranski nuklearni program mirnodopski, zašto gradi sve te velike nuklearne objekte u tajnosti bez prijavljivanja IEA?
RSE: Ali zašto američke obavještajne službe oklijevaju to priznati ako je tako?
Fleitz: Zato što je obaveštajna služba ispolitizovana. I zanimljivo je da direktor Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabbard zapravo otpušta i premešta visoke obaveštajne službenike koji su pisali ovakve procene, jer su godinama politizovali svoje analize.
RSE: Gospodine Fleitz, da li se promena režima u Iranu trenutno razmatra kao strateški cilj u Vašingtonu i Jerusalimu?
Fleitz: Predsednik Trump nije zainteresovan za promenu režima. Misli da je to posao iranskog naroda. To nije dobro prošlo za Sjedinjene Države u prošlosti. Ali, rečeno je, ako ovi napadi na Iran sruše ovaj režim koji osiromašuje svoj narod i donosi svu ovu destrukciju svojoj zemlji besmislenim nuklearnim programom, mislim da će iranski narod i ljudi širom sveta biti zahvalni.
RSE: Neki stručnjaci, međutim, upozoravaju da eventualna smrt Hamneija možda neće dovesti do liberalizacije, već do nečega još tvrđeg ili militarizovanog. Da li delite tu zabrinutost?
Fleitz: Da, zabrinut sam zbog toga. Ne znam ko će vladati Iranom ako vrhovni vođa padne. Mislim da je to jedan od razloga zašto SAD mora da se kloni promene režima u ovom slučaju.
