Prva antiteroristička vežba Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) u Iranu manje je usmerena na zajedničku vojnu snagu, a više na slanje signala: Teheran želi da svet to vidi kao strateški relevantno, čak i ako sama vežba ne pokazuje puno stvarnih multilateralnih kapaciteta.
Petodnevna vežba "Sahand 2025" u okviru Regionalne antiterorističke strukture (RATS) ŠOS-a počela je 1. decembra u bazi mehanizovane brigade Imam Zaman Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) u okrugu Šabestar, u provinciji Istočni Azerbejdžan, blizu severozapadnih granica Irana.
Prema IRGC-u, vežbe koje uključuju učešće članica ŠOS-a – Belorusije, Kine, Indije, Kazahstana, Kirgistana, Pakistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana – i država posmatrača, fokusiraju se na zajedničke operacije protiv terorizma, separatizma i ekstremizma – osnovnih stubova mandata RATS-a.
Međutim, analitičari kažu da je vojni značaj vežbe ograničen. Malog obima, slabo je posećena i malo je verovatno da će značajno unaprediti zajedničke operativne kapacitete.
Politički, Iran se nada da će iskoristiti ŠOS da projektuje usklađenost s glavnim evroazijskim silama i potisne percepciju izolacije, ako je ta organizacija i dalje fragmentisana i nesigurna u pogledu svoje strateške uloge. Da li će to uspeti, sasvim je drugo pitanje.
"Antiteroristička vežba ne ukazuje na to da se odnos Irana sa zemljama poput Rusije i Kine poboljšava", rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Farzin Nadimi, viši saradnik Vašingtonskog instituta, ističući simboličnu, a ne transformativnu prirodu vežbi.
Ipak, analitičari kažu da je uloga drugih zemalja verovatno minimalna.
Nadimi je ocenio da je malo verovatno da će članice ŠOS-a imati snažno prisustvo u vežbama.
"Verovatno su tamo samo da posmatraju, a teški posao će obaviti mehanizovana brigada (IRGC-a)", rekao je on, ukazujući na nepostojanje izveštaja da članice ŠOS-a transportuju vojnu opremu u Iran.
Predsednik iranskog parlamenta i bivši komandant vazduhoplovnih snaga IRGC-a Mohamed Baker Kalibaf predstavio je vežbu kao geopolitičku poruku zapadnim zemljama.
"Nezavisne zemlje su čvrsto odlučne da se brane od nepravednog globalnog poretka", izjavio je u govoru 2. decembra.
Nadimi, međutim, kaže da Teheran preuveličava strateški značaj vežbe.
"To je verovatno poruka... Azerbejdžanu i iračkom Kurdistanu, kao i iranskim kurdskim grupama baziranim u Iraku", rekao je on. "Ne mislim da vežba ovog nivoa i kvaliteta može imati bilo kakve druge ciljeve, kao što je odvraćanje od Izraela."
Severozapadni Iran je i dalje jedna od najosetljivijih bezbednosnih zona u zemlji, gde dugo godina vlada separatističko raspoloženje među etničkim Azerbejdžancima i Kurdima. U tom regionu su zabeležene aktivnosti kurdskih grupa, koje Teheran označava kao terorističke organizacije. Taj region je takođe koridor za mreže krijumčarenja preko granica s Jermenijom, kao i s Azerbejdžanom i njegovom eksklavom Nakšivan.
Članstvo Teherana u ŠOS-u – formalizovano 2023. pošto je skoro dve decenije imao status posmatrača – daje Iranu pristup proširenoj razmeni obaveštajnih podataka i mogućnost da preko RATS-a traži da se neke grupe formalno označe kao terorističke. Na unutrašnjem planu, zvaničnici su istakli članstvo u ŠOS-u kao diplomatski proboj izolacije na Zapadu.
Međutim, sama ta organizacija se muči da definiše svoju svrhu.
Analitičari uglavnom tvrde da se ŠOS suočava s krizom identiteta: njena misija se vremenom zamaglila, mešajući saradnju u borbi protiv terorizma s trgovinom, kulturnim programima i širokim geopolitičkim porukama protiv zapadnog uticaja.
Unutrašnje podele dodatno komplikuju stvari. Rusija sve više posmatra ŠOS kao antizapadni blok koji jača svoj uticaj u centralnoj Aziji, dok Kina daje prioritet koordinaciji u borbi protiv terorizma i realizaciji svoje vizije globalnog upravljanja. Geografska ekspanzija – prijem Indije i Pakistana 2017. godine, Irana 2023. godine i Belorusije 2024. godine – povećala je domet grupe, ali je i produbila njene unutrašnje kontradikcije.