"Svi su se ujedinili protiv nas", kaže Aljbin Kurti, opisujući političku scenu na Kosovu kako je vidi njegova partija Pokret Samoopredeljenje. Prema najvećoj partiji u zemlji, svaki potez opozicije predstavlja direktan izazov za nju. Međutim, prema političkim analitičarima, takvo viđenje situacije više je strateški izbor Samoopredeljenja nego odraz političke realnosti.
U noći drugog kruga lokalnih izbora, 9. novembra, lider Samoopredeljenja je proglasio pobedu svoje stranke u sedam opština na Kosovu, uprkos, kako je rekao, neobičnim političkim okolnostima.
"Zahvaljujem našim kandidatima, njihovim timovima, izbornim štabovima i našim aktivistima, koji su vodili izuzetnu borbu, jer su u svim ovim slučajevima svi ostali bili ujedinjeni protiv Samoopredeljenja", rekao je Kurti.
U duhu tog narativa, on je i u postu na Fejsbuku (Facebook), kada je zahvalio građanima na učešću u drugom krugu, rekao da Samoopredeljenje "nije moglo biti zaustavljeno čak ni ujedinjenjem svih protivnika".
Takav stav je zauzeo i njegov partijski kolega Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla), koji je poraz Samoopredeljenja u Prištini predstavio kao posledicu "koalicije trgovine", a ne ideja.
U objavi na Fejsbuku, on je napisao da će "koalicija DSK-DPK-AAK, oligarsi i neki kvazimediji najviše koštati građane. Ostaje da našim angažmanom minimiziramo štetu i smanjimo cenu, uvek u korist građana i društva".
Visar Imeri (Ymeri), izvršni direktor Instituta za socijalnu politiku Musine Kokalari u Prištini, ne vidi situaciju kao ujedinjeni front protiv Samoopredeljenja. On ističe da je na lokalnim izborima ta partija sarađivala sa skoro svim ostalim strankama, baš kao što su i druge partije sarađivale međusobno.
"Na primer, AAK (Alijansa za budućnost Kosova) je podržala Samoopredeljenje u Kosovu Polju; Samoopredeljenje je podržalo AAK u Juniku; Samoopredeljenje je podržalo DPK (Demokratsku partiju Kosova) u Dragašu i tako dalje. Sve se to dogodilo na ovim lokalnim izborima, uprkos polarizaciji političkih partija na centralnom nivou", kaže Imeri za RSE.
Na centralnom nivou, Samoopredeljenje nije uspelo da obezbedi potrebnu većinu na izborima 9. februara da bi samostalno formirao Vladu, niti je uspelo da pronađe partnere za saradnju. Pošto nijedna partija nije prihvatila uslove druge, Skupština je u blokadi, a Vlada nastavlja da funkcioniše u tehničkom mandatu.
Mandataru Samoopredeljenja Glauku Konjufci 19. novembra ističe zakonski rokom da predstavi novi sastav Vlade. Bez podrške drugih partija, Kosovu je izgleda otvoren put ka vanrednim izborima.
Velike partije su već saopštile da neće glasati za Konjufcu. Njihovi predstavnici optužuju Kurtija da je osam meseci potrošio na političke manipulacije i taktiziranja, dok trenutna situacija, prema njihovim navodima, pokazuje da njegova partija ne može da obezbedi većinu "ni u najlepšim snovima".
Prema mišljenju analitičara, obe strane koje sebe predstavljaju kao konstruktivne mogla su da učine više, ali glavni teret pada na najveću stranku, koja je, imajući priliku da posreduje i olakša dijalog, izabrala da ojača narativ o polarizaciji.
Agon Malići (Maliqi) kaže da je Samoopredeljenje 2021. godine, kada je osvojilo više od 50 odsto glasova, koristilo narativ o "najboljoj snazi protiv svega lošeg iz prošlosti". Međutim, danas je ta poruka izgubila svoju snagu i više ne daje uporište toj partiji kao nekada.
"Zato što bivše opozicione stranke više nisu iste i one takođe imaju novo rukovodstvo. Takođe je to bilo jasno na poslednjim nacionalnim izborima kada su zabeležile rast i povratile deo poverenja – ne sve. Takođe i na lokalnim izborima su osvojile mnogo opština", kaže Malići za RSE.
Samoopredeljenje je i na nacionalnim izborima 2019. bilo prvo, ali s oko četvrtinom glasova, i bilo je na vlasti samo oko 50 dana, pošto se koalicija s Demokratskim savezom Kosova (DSK) raspala.
Rast te partije dve godine kasnije delimično se pripisuje Kurtijevom savezu s tadašnjom vršiteljkom dužnosti predsednice Vjosom Osmani, koja je napustila DSK kako bi se pridružila Kurtiju.
Samoopredeljenje, poznato po provokativnim akcijama poput bacanja suzavca u Skupštini, nastalo je početkom 2000-ih kao protestni pokret protiv domaćih elita i međunarodnog uticaja na posleratnom Kosovu – tada pod upravom Ujedinjenih nacija.
Ulaskom u politiku 2011. godine, počelo je da se transformiše u institucionalnu snagu, postepeno ublažavajući svoj radikalni ton. Na izborima je nastupalo s narativom protiv korupcije, predstavljajući se kao alternativa staroj političkoj klasi, za koju je tvrdilo da zloupotrebljavala vlast.
Prema analitičaru Malićiju, i sada se čini da Samoopredeljenja pokušava da nametne svoju volju po svaku cenu, ponavljajući u drugom obliku logiku sile koju je nekada kritikovala.
"Vraća se svojoj izvornoj ideji, projektu koji dovodi u pitanje ne samo dijalog sa Srbijom i Briselski sporazum, već i samu prirodu kosovskog pravnog sistema, tj. Ahtisarijev paket. I jedini način da se demontiraju pojedini njegovi elementi jeste izazivanje ustavne krize. To je jedino objašnjenje zašto ta partija insistira na tome da se zabarikadira na ovaj način, jer stranka koja želi da vlada pronašla bi način da sarađuje makar s jednom od drugih velikih stranaka", kaže Malići.
Malići, pominjući i napade Samoopredeljenja na nezavisne institucije poput Ustavnog suda, ocenjuje da je Kurtijev cilj stvaranje novih pravnih realnosti putem kriza.
RSE je tražio komentare od Pokreta Samoopredeljenje na tu temu, ali bez uspeha.
Dotle je sam Kurti na sastanku Glavnog saveta partije rekao da Kosovu treba "treća republika".
"Više puta smo rekli da Kosovu treba treća republika, ali ne kao republika proglašena u njenoj Skupštini sa 120 poslanika, dakle ne kao nova republika, već kao obnovljena, podmlađena republika, koja diše u skladu s naprednim idealima albanskih preporoditelja", rekao je Kurti.
Na istom sastanku, on je naglasio da blokade i prepreke ne dolaze samo od opozicionih partija, već i zbog kašnjenja Ustavnog suda, u kojem 18 zakona čeka na odluku.
Prema njegovim rečima, takva situacija ometa razvoj zemlje i ograničava funkcionisanje demokratije, dok istovremeno pokazuje napor Samoopredeljenja da sprovodi svoju program čak i u teškim uslovima.
Kurtijeva Vlada se tokom godina našla u izveštajima američkog Stejt departmenta o korupciji u vlasti, kao i u izveštajima Reportera bez granica zbog ograničavanja slobode medija.
Međutim, nezaposlenost je u padu od 2021. godine, dok se ekonomski rast kretao ispod četiri odsto. Plate i penzije su povećane, kao i direktne strane investicije.
Ono što je najviše obeležilo Kurtijevu Vladu bilo je njegovo nastojanje da proširi autoritet Kosova na severu zemlje, kroz mere kao što su ukidanje srpskog dinara i zatvaranje institucija Srbije. Te mere, iako u skladu s njegovom vizijom o suverenom Kosovu, izazvale su tenzije s EU i SAD.
Visari Imeri, jedna od istaknutih bivših članova Samoopredeljenja, kaže da je politička i društvena polarizacija svesna strategija Samoopredeljenja.
Prema njegovim rečima, iako partija tvrdi da je otvorena za saradnju, u praksi se hrani sukobima s drugima – što je fenomen za koji Imeri smatra da je nov na političkoj sceni Kosova posle rata.
"Kod drugih političkih partija koje smo imali u prošlosti, naravno da je bilo neslaganja, često veoma žestokih, pa čak i neprijateljstava... ali nije bilo logike 'mi protiv njih'. One su videle proces izgradnje države na Kosovu kao saradnju. I ta saradnja je potom rezultirala povećanjem društvene kohezije – dakle depolarizacije društva", kaže Imeri.
On naglašava da izlazak iz nastale situacije zahteva svest svih partija da su saradnja i kompromis suština politike, posebno u vremenima kriza.
"Da bi se spasila demokratija, potrebno je ujedinjenje snaga, čak i među onima koji se ne slažu", kaže on, dodajući da ne bi želeo da rešenje dođe kroz intervenciju međunarodne zajednice.
"Mislim da kosovsko društvo treba da sazri da samo rešava svoje probleme, a to je jedan od problema koje danas imamo. Ovu blokadu vidim donekle kao vrednu u tom smislu. Ne znam da li će imati takav ishod, ali ponekad su blokade dobre, jer uče društva o drugoj nužnosti, koju ne vide dok ne iskuse problem", kaže Imeri.
Komentari na društvenim mrežama i televizijske debate takođe daju utisak duboke podele u društvu, mada anketa koju je sproveo Međunarodni republikanski institut u periodu maj-jul otkrila je da samo 38 odsto građana Kosova smatra da je neophodna promena glavnih lidera i stranaka na vlasti.
Da li će zemlja ove godine izaći na nove izbore još nije jasno, ali Samoopredeljenje, iako je, kako samo tvrdi, "okruženo protivnicima", zasad ostaje akter koji određuje teren i tempo igre.