Nadležne službe u Srbiji uhapsile su dve osobe zbog sumnje da su počinile krivično delo organizovanje učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi, saopštilo je 26. septembra Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije (MUP).
Nakon vesti o njihovom hapšenju predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je iz Njujorka da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi".
On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica."
MUP je naveo da su uhapšeni L. P. (1988) i S. S. (1978) koji se terete da su organizovali borbeno-taktičke obuke za državljane Moldavije i Rumunije, koja je, kako se sumnja, za cilj imala obučavanje za efikasnije pružanje fizičkog otpora policijskim službenicima Moldavije u slučaju nereda tokom izbornog dana u toj zemlji zakazanog za 28. septembar.
Ministarstvo je objavilo da se sumnja da je L. P. je organizovao i finansirao obuku koja je sprovedena u jednom ugostiteljskom objektu u blizini Loznice, kao i da se S. S. tereti da mu je u tome pomagao.
Obuka je, kako se sumnja, sprovedena u periodu od 16. jula do 12. septembra za između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije.
Policija je navela da je u pretresu stana osumnjičenih oduzela laptopove, mobilne telefone, kao i uređaj za detekciju i praćenje radio-frekventnih signala, dok je od osumnjičenog S. S. oduzet i pištolj, zbog čega mu se na teret stavlja i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.
Saopšteno je da će, nakon pokretanja istrage u vezi sa ovim slučajem, Ministarstvo pravde Srbije od Moldavije putem međunarodne pravne pomoći zatražiti informacije i dokaze radi daljeg vođenja postupka.
Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Šapcu.
Saopšteno je da su na ovom slučaju radili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave kriminalističke policije - Službe za borbu protiv terorizma, u saradnji sa Bezbednosno-informativnom agencijom i nadležnim tužilaštvima.
Ko su uhapšeni?
Istraživački portal BIRN objavio je da su uhapšeni Beograđanin Lazar Popović i Savo Stevanović iz Loznice, te da je Lazar Popović svojevremeno bio savetnik Nenada Popovića, aktuelnog ministra u Vladi Srbije bez portfelja, a Stevanović najpre član Popovićeve Srpske narodne partije (SNP) a sada "Zdrave Srbije".
I potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić postavila je pitanje da li je država Srbija umešana u slučaj obučavanja moldavskih građana u Srbiji, ako je tačno da je obuke organizovao i finansirao Lazar Popović, predstavljen kao savetnik ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića.
Ona je od od Tužilaštva u Šapcu zatražila hitno obaveštenje da li je tačno da je obuku organizovao i finansirao Lazar Popović iz Beograda, kome je pomagao Savo Stevanović iz Loznice.
Ministar Nenad Popović nije odgovorio na upit RSE, a predsednik "Zdrave Srbije" Milan Stamatović je u pisanoj poruci naveo da nema informacije da je Stevanović uhapšen, "niti zna zašto ako je uhapšen".
Sa sajta "Zdrave Srbije" je u toku popodneva uklonjeno ime i forografija Sava Stevanovića, koji je bio naveden kao potpredsednik Izvršnog odbora, dok i dalje stoji njegovo ime među članovima Glavnog odbora.
Prema infrmacijama do kojih je RSE došao i Stevanović je bio zaposlen u Vladi Srbije kao savetnik ministra Nenada Popovića od 2017. do 2019.
RSE je utvrdio i da je na Linkedin profilu Lazara Popovića navedeno da je bio savetnik ministra Popovića.
Prema saznanjima RSE, uhapšeni Lazar Popović je osnovao kompaniju Evraz trading u julu 2022, nekoliko meseci nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
On je stopostotni vlasnik a firma je registrovana za trgovinu na veliko i posluje na inostranom tržištu. Ima jednog zaposlenog.
Izvor BIRN-a navodi da uhapšeni Lazar Popović poslednjih godina nije u redovnom kontaktu sa ministrom Popovićem.
Kišinjev saopštio detalje
Vlasti Moldavije saopštile su da su 22. septembra izvršile 250 racija i pohapsile desetine ljudi u sklopu istrage navodnog plana za koje tvrde da je koordinisan iz Ruske Federacije preko kriminalnih elemenata. Navele su da je većina osumnjičenih obučavana u Srbiji.
Na brifingu u Kišinjevu bezbednosni zvaničnici rekli su da su ruski obaveštajni operativci obučavali moldavske građane u Srbiji o taktikama protesta.
Viktor Furtuna, šef kancelarije tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala u Moldaviji, rekao je da je istraga započeta u junu.
Moldavsko tužilaštvo saopštilo je da je otkrila jedan broj ljudi, starosti od 19 i 45 godina, koji su putovali u Srbiju gde su obučavani kako da probijaju policijske kordone, pružaju otpor snagama reda, koriste gumene palice, lisice, u nekim slučajevima i vatreno oružje.
Navelo je da su organoizatori planirali da polaznici obuka učestvuju u pobunama u Moldaviji.
Obuke su se održavale i u Moldaviji, dok su ih u Srbiji organizovali pojedinci iz Ruske Federacije, navele su moldavske vlasti.
Zaplenjeni pasoši, novac, oružje
Šef moldavske obaveštajne službe (SIS) Aleksandru Musteata izjavio je da se osoba koja je koordinisala obuku u Srbiji predstavljala kao pripadnik ruskih specijalnih službi i koristila nadimak Bes (demon, na ruskom) ali da njegov identitet još nije utvrđen.
Tužilaštvo je navelo da su za svaku obuku dobijali oko 400 evra.
Ukupno je 111 osoba obuhvaćeno krivičnim postupkom, od kojih su 74 zadržane u pritvoru.
U 250 racija zaplenjeni su pasoši, telefonske i bankarske kartice, novac i oružje.
U kontekstu navoda da se pod pokroviteljstvom ruskih struktura u inostranstvu vrše obuke za izazivanje nereda u Moldaviji, uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024. pominjana je i Bosna i Hercegovina (BiH).
Istraga o tim navodima pokrenuta je pred nekoliko državnih institucija BiH. U Moldaviji se trenutno vodi više krivičnih postupaka.
'Hibridni rat u toku'
Moldavske vlasti optužuju Rusiju da vodi hibridni rat, uključujući mešanje u izbore, kampanje dezinformacija i nezakonito finansiranje proruski orijentisanih partija, kako bi Kišinjev skrenula sa proevropskog kursa.
Predsednica Moldavije Maja Sandu izjavila je da Moskva troši stotine miliona evra kako bi uticala na glasanje na parlamentarnim izborima 28. septembra.
Srbija je od 2012. kandidat za člastvo u Evropskoj uniji ali istovremeno održava bliske političke i ekonomske odnose sa Ruskom Federacijom. Jedna je od retkih evropskih zemalja koje nisu uvele sankcije Moskvi zbog ruske invazije na Ukrajinu.
Predstojeći parlamentarni izbori u Moldaviji mogli bi da budu ključni za njen proevropski put.
Kišinjev tvrdi da eventualno članstvo Moldavije u EU Moskva pokušava da osujeti kampanjama dezinformacija, organizovanja masovnih nereda i kupovine glasova.
Rusija je negirala mešanje u unutrašnje poslove Moldavije.
