Odluka Srbije da da Rusiji još 50 dana vremena da pronađe novog kupca za Naftnu industriju Srbije (NIS), kojoj su Sjedinjene Države uvele sankcije zbog ruskog vlasništva, dolazi sa posledicama.
Jedna od njih je da rafinerija za preradu nafte u Pančevu, u vlasništvu NIS-a, počinje sa pripremama za obustavu rada, kako je NIS objavio 25. novembra.
"Rafinerija nafte Pančevo ključna je i za rad HIP Petrohemije, koja će takođe početi pripreme za obustavu rada u narednom periodu", navodi se u saopštenju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare 25. novembra rekao je da ostalo još četiri dana do gašenja rafinerije, ali, bez obzira na to, navodi da je on dao predlog da se Rusiji da vremena za pregovore sa partnerima.
NIS je 18. novembra tražio od Sjedinjenih Država posebnu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture. Licenca bi omogućila srpskoj rafineriji privremeni dovod nafte preko Jadranskog naftovoda (JANAF) dok traju pregovori.
Vučić, međutim, kaže da Srbija ima 50 odsto šanse da dobije tu licencu.
"Nama je ostalo još danas i sutra da dobijemo licencu", dodao je on navodeći da bez te licence rafinerija više ne može da radi, odnosno nema dovoda nafte.
Elektroinženjer i stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za RSE da rafinerija ne može da se "isključi na dugme" i "ne sme samo da stane".
"Moderne rafinerije kao što je u Pančevu mora da radi u kapacitetu od 40 do 60 odsto, ispod toga sve postaje nestabilno, a ona ne može da radi u tom režimu ako nema dovoda nafte", kaže on.
Zdravković napominje i da bi prekid njenog rada doveo do toga da Srbija mora da se oslanja na uvoz, umesto da ima svoju preradu, što dovodi do povećanja cena goriva i inflacije.
Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra u pokušaju američke administracije da onemogući Rusiju da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. Te sankcije su prethodno odlagane osam puta.
NIS je većinski u rukama ruskih kompanija, dok Srbija ima 29,87 posto udela. Ostatak imaju mali akcionari.
Gašenje rafinerije i ekonomske posledice
Vučić je na konferenciji za novinare govorio o više posledica koje mogu nastupiti ukoliko SAD ne izdaju posebnu licencu za rad NIS-u.
On je rekao da je u slučaju gašenja rafinerije potrebno 20 dana da se rafinerija ponovo pokrene.
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković navodi da gašenje rafinerije ima velike posledice, naročito ako postrojenje ne radi u dužem vremenskom periodu.
" Ako se rafinerija gasi, a idemo ka tom scenariju, temperatura i pritisci u svim sistemima i postrojenjima izlaze iz optimalnih režima. Ako rafinerija ne radi šest meseci, tu bi bilo korozije, opipljivih oštećenja na opremi", kaže on.
Zdravković ističe da je rafinerija koja ne radi "iz statusa proizvođača prelazi u status industrijskog potrošača" jer troši mnogo struje samo za održavanje.
Zdravković navodi da prestanak rada rafinerije i NIS-a povlači i druge posledice.
"Cene goriva rastu, time i inflacija i pritisak na budžet, povećao bi se spoljnotrgovinski deficit zbog uvoza nafte", kaže on.
Dodaje da prestankom rada rafinerije, prestaje da radi i petrohemija, koja proizvodi hemikalije iz nafte, kao što je asfalt i betumen za puteve.
Preduzeće HIP Petrohemija u vlasništvu je NIS-a od 2023. Proizvodi petrohemikalije, između ostalog, polietilenske cevi koje se koriste u građevinarstvu, aditiv za motorne benzine i druge proizvode.
Vučić je 25. novembra rekao i da nestašica nafte dovodi do problema u više sektora, ali i do neminovnog povećanja cene goriva jer je NIS najveći veletrgovac gorivom od koga kupuju manje pumpe.
Ukazao je i da ukoliko Srbija ne dobije dozvolu da Jadranskim naftovodom potekne nafta, ostaće rezerve NIS-a od 55.000 tona dizela i 50.000 tona benzina, što je za njihovu maloprodajnu mrežu dovolno, procenje se, do kraja decembra.
On je naveo da može biti ugroženo funkcionisanje zdravstvenog sistema, pre svega Hitne pomoći, trgovinskih lanaca i snabdevanje osnovnim namirnicama građana, proizvodnja struje, rad toplana.
Kada je reč o trgovinskim lancima, cena proizvoda delom zavisi od cene goriva, odnosno transporta.
Ipak, Vučić je istakao da Srbija ima dovoljno mazuta potrebnog za rad toplana.
Osim toga, Vučić je spomenuo i da su Narodna banka Srbije i sve poslovne banke dobile upozorenje SAD da im mogu biti uvedene sankcije ako posluju sa NIS-om.
"To znači da može da dođe do potpunog obustavljanja platnog prometa i prestanka funkcionisanja platnih kartica. Dobio sam usmene garancije Amerikanaca da neće biti takvih sankcija za NBS i poslovnih banaka", kazao je Vučić.
Guvernerka Narodne banke Srbije saopštila je 19. novembra da postoji mogućnost uvođenja tzv. sekundarnih sankcija, ali navodi da nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile.
“To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je tada Tabaković na predstavljanju izveštaja o inflaciji.
Pedeset dana za pregovore
Vučić je izjavio i da je Srbija sve uradila da bi pomogla ruskom investitoru u NIS-u da ostane u Srbiji i da mu ne napravi nijedan problem.
"Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić.
Dodao je da je Srbija imala do sada četiri puta pravo preče kupovine udela u NIS-u, a samo u ovoj godini tri puta, kada se menjao udeo u vlasništvu NIS-a, ali to pravo nijednom nije iskoristila.
"Pustili smo Rusima da oni prodaju Rusima (udeo).. želeći da pokažemo fer odnos prema njima jer ne smatramo da su sankcije pravične, jer ne smatramo da su sankcije fer element u međunarodnoj trgovini i međunarodnoj ekonomiji", kazao je Vučić.
On je dodao da Srbija nema pravo stvarnog uvida u svaki ugovor i poslovanje NIS-a jer ima manje od 33,3 odsto vlasničkog udela.
Država Srbija je 2008. godine prodala udeo od 51 odsto kompanije NIS ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
Vučić je ranije u novembru izjavio da ruski vlasnici pregovaraju o prodaji svog udela u NIS-u sa tri partnera, ali nije rekao o kome je reč.
Rekao je i da bi Srbija imala novca da plati ruski udeo u NIS-u, ali da su Rusi odlučili da pregovaraju sa drugima.
Srbija je jedina zemlja u Evropi, uz Belorusiju, koja se nije pridružila sankcijama Evropske unije Rusiji zbog invazije na susednu Ukrajinu i održava dobre odnose sa ruskim zvaničnicima i nakon invazije.
Sa druge strane, Srbije je u oblasti energetike zavisna od Rusije. Decenijama je zavisna od uvoza gasa iz Rusije, odakle zadovoljava više od 80 odsto potreba za tim energentom.
