Predsednica Kosova Vjosa Osmani optužila je predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je pokušao "da pokvari sastanak" Brdo‑Brioni, koji je 6. oktobra održan u Draču, ali je dodala da su na kraju lideri Zapadnog Balkana jednoglasno usvojili zajedničku deklaraciju sa samita.
Nakon samita, Osmani je za albanskog javnog emitera rekla da se Vučić na samitu obraćao "sa uvredama i arogancijom".
"Za svaku propagandu koju je Vučić nameravao da predstavi pred učesnicima, mi kao Republika Kosovo smo imali svoje snažne argumente, argumente na strani pravde i argumente koji su bili ojačani i podržani međunarodnim pravom, putem mišljenja Međunarodnog suda pravde (MSP)", rekla je Osmani, aludirajući na odluku Međunarodnog suda da proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo.
Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova i smatra državu Kosova delom svoje teritorije.
Tokom samita, prema rečima Vjose Osmani, Vučić se žalio i na sporazum u oblasti odbrane koji su Kosovo, Albanija i Hrvatska postigle u martu ove godine.
"On [Vučić] je primio našu zajedničku potvrdu da ovo predstavlja saradnju koja ima za cilj našu zaštitu, a moj odgovor bio je da tokom celog našeg postojanja kao nacije mi nikada nismo napali nikoga, nismo nikoga okupirali, ali smo uvek štitili i nastavićemo da štitimo naš teritorijalni integritet. Naša savezništva su zaštitna savezništva da nas štite od opasnosti koje dolaze od drugih. Za Kosovo, opasnost dolazi od Srbije, tako da ćemo nastaviti da jačamo svoju vojsku", rekla je Osmani.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je medijima da je tokom sastanka u Draču došlo do sukoba sa predsednicom Kosova tokom diskusije o teritorijalnom integritetu, koji, po njegovim rečima, svako tumači kako hoće.
"Zamislite kad dođe Vjosa Osmani i govori o teritorijalnom integritetu i odbrani teritorijalnog integriteta. Da vam se stomak okrene i svi to čuju i klimaju glavom… Zato sam joj podsetio na dane njenog turizma u Ujedinjenim nacijama, poželeo sam joj da ima više turizma u svom životu i to je to", rekao je Vučić.
Lideri država Zapadnog Balkana sastali su se u ponedeljak u Draču u Albaniji na regionalnom samitu Brdo‑Brioni, gde su razgovarali o budućnosti regiona u Evropskoj uniji (EU).
Govoreći na otvaranju plenarne sednice tog skupa, predsednik Albanije i domaćin skupa, Bajram Begaj, rekao je da Tirana podržava regionalni dijalog, sa fokusom na saradnju i proces evropskih integracija.
"Za nas, regionalna saradnja ostaje glavni instrument integracije regiona u EU. Treba da nastavimo da razmenjujemo iskustva i znanja kako bismo imali još opipljivije rezultate iz procesa Brdo‑Brioni", rekao je Begaj.
Tema ovogodišnjeg samita bila je "Zajednički interesi, zajednički angažman za zajedničku budućnost: Zajedno ka EU".
Sastanak se fokusirao na evropsku budućnost zemalja Zapadnog Balkana i jačanje regionalne saradnje, posebno u sklopu Plana rasta EU za region.
Dok je Kosovo jedina zemlja u regionu koja još nema status kandidata za Evropsku uniju, Albanija je u poslednje vreme ostvarila veliki napredak, otvarajući većinu poglavlja pregovora za članstvo, dok su druge zemlje u zastoju.
Nakon samita, Osmani je izjavila da proces pristupanja EU ne sme da se zasniva samo na zaslugama, jer, kako je rekla, da je tako, Kosovo "bi išlo mnogo dalje i sada bismo bili blizu članstva".
"Ali, nažalost, politički razvoj u nekim državama članicama blokira to", ocenila je Osmani.
Što se tiče Plana rasta EU — paketa od šest milijardi evra usvojenog 2023. godine — sve zemlje regiona primile su prvobitna sredstva, dok Kosovo i Bosna još nisu.
Kosovo mora prvo da ratifikuje neophodni sporazum, ali novi parlament još uvek ne radi nakon februarskih izbora, dok Bosna još nije dostavila traženu agendu reformi evropskim vlastima.
Kosovo je na ovom samitu predstavljala predsednica Vjosa Osmani, a među učesnicima su bili i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine, kao i predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska‑Davkova.
Samit je održan u ključnom trenutku za Zapadni Balkan, gde su osim teme integracija u EU, razmatrana i pitanja jačanja regionalne saradnje i očuvanja političke stabilnosti u regionu.
Ovaj samit je takođe doveo do neposrednog suočavanja Vjose Osmani i Aleksandra Vučića po prvi put nakon razmene optužbi u vezi sa bezbednošću u regionu u poslednje vreme.
Osmani je krajem sedmice izjavila da "nepromišljeni pozivi" srpskog predsednika na rat opasno podsećaju na najmračnija poglavlja nedavne istorije.
Reakcija Osmani usledila je nakon što je Vučić u petak, 3. oktobra, izjavio da "svi se pripremaju za rat" i da Kosovo pokušava "iskoristiti ovo predratno vreme" da ubedi većinu evropskih zemalja i NATO država da podrže Prištinu.
Vučić je takođe aludirao na ranije izjave predsednice Kosova kada je govorio o ratu, jer je prošle sedmice na samitu Evropske političke zajednice u Danskoj Osmani pozvala Evropu da spreči "agresivne i destabilizujuće taktike" Srbije prema susednim zemljama.
Sastanak su organizovali predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, dok je ulogu domaćina imao predsednik Albanije Begaj.
Ova regionalna inicijativa, započeta 2013. godine od strane Slovenije i Hrvatske, ima za cilj da ojača dijalog i saradnju među zemljama regiona, kao i da olakša njihove napore ka članstvu u Evropskoj uniji.
