Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) imati teške posledice po Srbiju.
Kako je rekao, bez dodatnog dotoka nafte, rafinerija može da radi do 1. novembra.
Poručio je da je Srbija snabdevena rezervama naftnih derivata, i da problema u snabdevanju gorivom neće biti do Nove godine.
"To (sankcije) je loša vest za našu zemlju, očekivana. To nije pitanje funkcionisanja samo jedne kompanije, to su izuzetno teške posledice za celu našu zemlju, u političkom, ekonomskom, socijalnom, svakom drugom smislu", rekao je Vučić u vanrednom obraćanju, nakon uvođenja sankcija.
Primena američkih sankcija prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) počela je u četvrtak, 9. oktobra.
NIS je na listu sankcija Sjedinjenih Američkih Država stavljen zbog takozvanog "sekundarnog rizika", odnosno većinskog ruskog vlasništva.
Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
Nastavljaju se razgovori sa Rusijom i SAD
Vučić je rekao da Srbija nastavlja razgovore sa SAD i Rusijom, kako bi se pronašlo rešenje.
"Nastavićemo razgovore sa američkim partnerima, jutros sam imao razgovore sa ruskim ambasadorom. Očekujemo dalje reakcije Moskve", dodao je on.
Vučić je izjavio i da su srpski članovi odbora NIS-a tražili sednicu skupštine akcionara.
"Da bismo videli šta ruska strana priprema, šta možemo da očekujemo", rekao je.
Vučić je rekao da će se tražiti rešenja - kako i gde će Srbija moći da uvozi derivate i naftu, kako bi rafinerija nastavila sa radom.
Najavio je formiranje radne grupe, čiji će i on biti član.
Rekao je da će "zamoliti ruske prijatelje da još jednom razmisle o posledicama sankcija za Srbiju".
"Ja dobro znam da nisu Rusi krivi za sankcije, ali ja kao predsednik nemam pravo da dozvolim da moj narod pati ni kriv ni dužan. I to neću da dozvolim. Imam dovoljno strpljenja, dovoljno trpeljivosti da možemo da pregovaramo o svemu", naglasio je Vučić u obraćanju građanima.
Od januara kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija, Sjedinjene Američke Države (SAD) su primenu sankcija odlagale osam puta, poslednji put do 8. oktobra.
Vučić je odbacio mogućnost nacionalizacije kompanije, kako bi ruske firme izašle iz vlasništva.
"Mi kao zemlja koja baštini vladavinu prava i koja se nikada nije hvalila otimačinom, ne možemo sa radošću da pristajemo na modele otimanja nečijeg kapitala ili imovine, to je naša politička odluka", rekao je on.
NIS je u septembru američkim vlastima podneo dopunjeni zahtev za uklanjanje sa SDN liste (Specially Designated Nationals), što je, kako su naveli, dugotrajan i kompleksan proces, a inicijalni zahtev je poslat 14. marta ove godine.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija.
Vučić je ironično odgovorio na ponudu iz Hrvatske da su spremni da kupe NIS.
Vučić se zahvalio na ponudi i rekao da mora prvo da razgovara sa ruskim partnerima.
Uzvratio je da je Srbija zainteresovana da kupi Hrvatsku elektroprivredu (HEP) i to po ceni višoj nego što bi iko drugi dao.
"Hrvatski ministar zainteresovan da kupi? Hvala im na tome, mi smo zainteresovani da kupimo Hrvatsku elektroprivredu, Jadranski naftovod (JANAF), da kupimo sve", rekao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara da prokomentariše izjavu hrvatskog ministra privrede Anta Šušnjara.
'Skladišta prepunjena rezervama'
Prema Vučićevim rečima, procena je da rafinerija u Pančevu bez dotoka nafte može da radi do 1. novembra.
Hrvatska kompanija JANAF, preko koje je NIS uvozio naftu, prekinula je dotok nafte zbog početka primene sankcija.
"Ljudi ne treba da paniče, ima dovoljno rezervi naftnih derivata", rekao je Vučić, dodajući da država u rezervama ima 342 hiljade tona dizela, te 66 hiljada tona benzina.
"U Elektroprivredi Srbije ima dovoljno rezervi mazuta za godinu dana. U toplanama negde ga ima dovoljno, negde nema, ali ćemo obezbediti", nabrojao je.
"Što se goriva tiče, do Nove godine garantujemo da nema problema sa snabdevanjem, imamo dovoljno u rezervama, sva naša skladišta su prepunjena", rekao je Vučić.
Kako je rekao, rešeno je i pitanje avioprevoza.
"Nijedan avion nije želeo da sipa sertifikovanu naftu NIS-a - niko neće da potpadne pod američke sankcije i da ne leti nebom Evrope i SAD-a. Uspeli smo da rešimo sa kuvajtsko-britanskom kompanijom... Snabdeli smo se kerozinom, neće biti nikakvog problema sa avio-saobraćajem", naveo je.
Izjavio je i da Srbija ima dovoljno rezervi ruskog gasa i da su skladišta puna.
Izrazio je nadu da će Srbija dobiti novi gasni aranžman sa Rusijom, te da će biti ispunjeno ono o čemu je nedavno razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Pekingu.
Tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija energetski i dalje zavisi od Rusije.
Ta zavisnost bila je jedan od ključnih argumenata vlasti u Beogradu da se ne usklade sa zapadnim sankcijama, uprkos pozivima i upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.
O EU kvotama na čelik
Povodom predloga Evropske komisije o povećanju carina za čelik, Vučić je rekao da će one pogoditi Srbiju i u tešku poziciju dovesti Železaru u Smederevu, kao i da će o tome razgovarati sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen.
"Razgovaraćemo, moliću i Ursulu fon der Lejen kada dođe, ako može da nas kao zemlju kandidata (za članstvo u EU) da nas oslobodi makar carina, mi ćemo da prihvatimo kvote ili obrnuto, makar jednog od toga da nas nekako oslobode", rekao je Vučić tokom vanrednog obraćanja građanima.
Govoreći o poziciji Železare u Smederevu, koja je u vlasništvu kineske Hbis grupe, Vučić je rekao da tu radi pet hiljada ljudi, ali da je 20.000 ljudi vezano za tu železaru.
"To je za nas i za naše kineske partnere ogroman problem. To ne može niko od nas da izdrži, ali to ne može da izdrži niko od evropskih proizvođača automobila, zato su se danas svi pobunili. Oni više ne mogu da izdrže nikakvu konkurenciju, oslanjali su se na jeftiniji čelik koji su dobijali od svih nas", rekao je Vučić.
Evropska komisija predložila je novo smanjenje kvota i povećanje carina na uvoz čelika iz zemalja van EU.
Komisija namerava da najpre prepolovi kvote za uvoz čelika, a uvoz koji premaši te kvote biće podložan udvostručenim carinama, odnosno biće povećan sa 25 na 50 odsto.
