Da li novi protokol između Skoplja i Sofije može da prevaziđe zastoj u procesu pregovora Severne Makedonije za članstvo u Evropskoj uniji i koliko bi to bilo prihvatljivo za obe strane? To su pitanja koja se postavljaju pošto je predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova iznela takav predlog.
Severna Makedonija "živi" četvrtu godinu otkako je održala svoju prvu međuvladinu konferenciju s Briselom, ali nije otvorila nijedan klaster iz pristupnih pregovora s EU jer je za to potrebno uključivanje bugarske zajednice u preambulu Ustava. Bugarska insistira na ispunjenju tog uslova, a makedonska vlada traži garancije da neće biti novih "neprincipijelnih" uslova.
Mogući novi protokol koji bi potpisale obe strane, kako je predložila Siljanovska-Davkova, mogao bi biti izlaz iz situacije, smatraju neki analitičari s kojima je razgovarao RSE. Međutim, oni ističu da je i dalje veliko pitanje da li bi Bugarska pristala na to.
"Mogućnost potpisivanja novog protokola je moguća i prihvatljiva inicijativa ako se u tom trećem protokolu predlažu stavovi koji su korisni, poželjni i dobronamerni za obe strane", rekao je za RSE bivši makedonski ambasador u Sofiji Marjan Đorčev.
On takvu opciju vidi kroz Ugovor o prijateljstvu, saradnji i dobrosusedstvu između dve zemlje, koji, prema njegovim rečima, pruža "nedvosmislenu mogućnost da bude dopunjen konstruktivnim aneksima koji su plod usaglašene diplomatske aktivnosti".
Za ovo se Đorčev poziva na član 13 (stav 2) Sporazuma, koji, između ostalog, navodi da se "može izmeniti uz pismenu saglasnost dve ugovorne strane".
Konstruktivni predlozi mogu unaprediti operativnost Sporazuma, što, prema Đorčevu, žele obe strane.
Pokazivanje proaktivnosti i kreativnosti
Novi protokol, kao opciju, trebalo bi ozbiljno da razmotre vlasti u Skoplju, smatra izvršni direktor nevladine organizacije Eurotink – Centar za evropske strategije, Dimitar Nikolovski. Iako su, kako kaže, šanse za njegov uspeh male.
"Ipak, time bi se pokazala nova proaktivnost i kreativnost u rešavanju problema i deblokiraju evrointegracija. Ne očekujem da će bugarska strana prihvatiti takav protokol, posebno zato što je u maju 2025. u bugarskom parlamentu jednoglasno doneta rezolucija u kojoj su odlučili da uopšte ne sme biti odstupanja od dogovorenog pregovaračkog okvira, pa bi treći protokol bio u suprotnosti s tom odlukom", kaže Nikolovski za RSE.
Upravo je na ovu rezoluciju 24. novembra, kako su izvestili bugarski mediji, podsetio bugarski ministar spoljnih poslova Georg Georgijev, rekavši da su poslanici usvojili odluku sa 209 glasova, obavezujući Vladu u Sofiji da se pridržava samo konsenzusa iz 2022. i ničeg drugog.
Zato je poručio da je uloga njegovog makedonskog kolege Timča Mucunskog da ubedi Vladu u Skoplju da se pridržava istog konsenzusa.
Ima li izlaza?
A, za izlaz iz trenutne situacije, pored eventualnog novog protokola, potrebno je da jasno budu predstavljeni stavovi države o prethodnom, na šta bugarska strana stalno podseća.
"Izlaz iz postojećeg statusa kvo je moguć samo ako naša strana jasno, nedvosmisleno i iskreno predstavi bugarskoj strani naše stavove da Republika Makedonija nema mogućnost, u skladu sa svojom Deklaracijom o crvenim linijama iz 2022. godine, da dozvoli reviziju istorije, tutorstvo u obrazovnom sistemu i pokušaje stranih intervencija u makedonsko kolektivno pamćenje", kaže bivši ambasador Đorčev.
Međutim, sve ostale mogućnosti za saradnju u oblastima kulture, ekonomije, energetike, turizma, lokalnih samouprava, transporta, naglašava on, "naša strana treba da u potpunosti podrži konkretnim inicijativama, projektima i planovima za novi uspon u dvosmernom makedonsko-bugarskom komunikacionom kanalu".
Šta je predsednica predložila, a šta kažu vlast i opozicija?
Ideju za novi protokol dala je predsednica Siljanovska-Davkova tokom gostovanja na TV 24, aludirajući da bi to bilo kreativno rešenje.
"Postoji protokol, to je običan zapisnik koji su potpisala dva ministra. Zapisnikom menjate međunarodni sporazum ili ga dopunjujete. Otvorite Sporazum o prijateljstvu i dobrosusedstvu, tamo nema ni reči o ustavnim amandmanima. Zato neka budu kreativni, neka usaglase treći protokol u kojem će reći da pitanja vezana za istoriju, kulturu i identitet ne mogu da budu uslov", rekla je Siljanovska-Davkova na TV 24 21. novembra.
U Bugarskoj nije bilo zvanične reakcije na predlog Siljanovske za mogući novi protokol sa Severnom Makedonijom.
Predlog makedonska Vlada zasad ne komentariše, navodeći da stavovi koje iznosi predsednica proizlaze iz ustavnih nadležnosti koje ona ima.
"U tom kontekstu, ne bismo išli u pravcu njihove nad-sinhronizacije ili dodatnog interpretiranja. Kao Vlada, više puta dosad javno smo potvrdili naš stav po tim pitanjima", navela je pres-služba Vlade Severne Makedonije za RSE.
Ona nije dodatno odgovorila na pitanja da li se u Vladi razmatra ta opcija i da li je eventualno razgovarano s Bugarskom i EU o trećem protokolu.
"U vezi s vašim pitanjem, obaveštavamo vas da ostajemo na prethodno datom odgovoru", stoji u odgovoru vladine pres-službe.
Dok vlada ne komentariše, opozicija kritikuje. Socijaldemokrate su izašle sa porukom da su "građani već umorni od novih praznih reči" i optužile su vladu da samo traži nove izgovore.
"Rekli su da mogu da obezbede bolji sporazum s Bugarskom, da mogu da obezbede novi pregovarački okvir, da su u perimetru. Ništa od toga se nije dogodilo. Verujemo da je ovo samo još jedan izmišljeni izgovor da se ne nastave reforme i da se ne nastavi evropski put zemlje", rekla je portparolka Socijademokratskog saveza Makedonije (SDSM) Bogdanka Kuzeska, komentarišući predlog Siljanovske-Davkove.
Prvo Sporazum, zatim veto, pa kompromisi i protokoli
Tokom vladavine SDSM-a, Severna Makedonija i Bugarska su 2017. godine potpisale Sporazum o prijateljstvu, saradnji i dobrosusedstvu, ali je Sofija 2020. godine stavila veto na početak pristupnih pregovora Skoplja i EU zbog spora oko jezika, istorije i bugarske manjine.
Uz posredovanje evropskih partnera, 2022. je pronađen kompromis za pregovarački okvir Severne Makedonije koja je prihvatila da se u Preambulu Ustava, pored postojećih, doda i bugarska zajednica, a s druge strane, zadržana je čista formulacija za makedonski jezik, dok je Bugarska izdala jednostranu izjavu u kojoj je izrazila svoj stav o tom pitanju. Tada su protokol potpisali ministri spoljnih poslova Bujar Osmani i Teodora Genčovska.
Ustavni sud odlučuje o protokolu
O protokolu se vodi postupak pred Ustavnim sudom, koji je u avgustu odlučio da otvori predmet i da se izjasni da li je u suprotnosti sa Ustavom ili ne.
Pred sudom je osporeno da nije ratifikovan u Parlamentu i da "proizvodi štetne posledice po pitanja identiteta makedonskog naroda, jezika i države". Ustavni sud još nije doneo odluku.
Bujar Osmani, kao ministar spoljnih poslova posle potpisivanja 2022. godine, tvrdio je da se radi o protokolu zasnovanom na reciprocitetu.
Na brifingu s novinarima, on je tada rekao da je Protokol "u svojoj pravnoj suštini zapisnik sa sastanka", u kojem se nalazi dnevni red, pregled političkog dijaloga, sastanaka i aktivnosti, a zatim pregled sektorske saradnje i međuresornih radnih grupa, kao i pet tema za koje obe države treba da preduzmu mere.
Pet tema se odnose na istoriju, podršku integracijama u EU, govor mržnje, teritorijalne pretenzije i rehabilitaciju žrtava represije komunističkog režima.