Pokušaj ilegalnog tranzita preko makedonskih puteva prošle nedelje se završio tragično za dvoje migranta iz Kine.
Kineskinja stara 41 godinu je poginula na mestu nesreće, kada je kamion sa srpskim registarskim tablicama sleteo sa puta na putu Valandovo-Dojran i prevrnuo se 20. novembra u četiri sata ujutru. Njen saputnik na "putu smrti" bio je 41-godišnji L.Š., koji je preminuo dan kasnije pošto je s teškim povredama primljen u Kliniku za nefrologiju.
Ostalih sedam migranata, koji su, prema policiji, ušli u prikolicu bez znanja vozača kamiona, takođe su zadobili povrede. Njih je spasila i izvukla iz prevrnutog kamiona ekipa vatrogasaca iz Đevđelije i Strumice.
Migranti su odvedeni u prihvatni centar Vinojug u Đevđeliji, odakle su po potrebi prevezeni u bolnice.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM), organizacija u okviru UN, navodi da nadležni organi trenutno istražuju slučaj.
"Mreže krijumčarenja duž istočnomediteranske rute iskorišćavaju ranjivost migranata, izlažući ih opasnim putovanjima i zlostavljanju. Te mreže najčešće dolaze u kontakt s migrantima putem digitalnih sredstava, onlajn platformi i mreža posrednika", rekao je Aleksandar Sazdovski iz IOM-a.
I ovo nije jedini slučaj. Ranije je policija pronašla trojicu kineskih migranta u vozilu BMW s registarskim tablicama iz Luksemburga, kojim je upravljao 22-godišnjak iz Negotina. Dodatne provere Ministarstva unutrašnjih poslova otkrile su da tablice zapravo pripadaju drugom vozilu, što ukazuje na operaciju krijumčarenja s falsifikovanim dokumentima i prevoznim sredstvima. Krijumčar je završio u pritvoru, a migranti u prihvatnom centru u Đevđeliji.
Kada je ekipa Radija Slobodna Evropa posetila Prihvatni centar Vinojug, koji se nalazi blizu južnog graničnog prelaza s Grčkom, više nije bilo kineskih migranata. Bilo je samo 10 migranata iz Nepala, Sudana i Obale Slonovače.
O njihovom zdravlju brinuli su Sandra Tomovska i tim Crvenog krsta. Tokom proteklih 10 godina, koliko neprekidno traje krizna situacija povezana s migrantskom krizom koja je proglašena u Severnoj Makedoniji, ona je bila svedok različitih životnih sudbina, kao i nedavnog zbrinjavanja kineskih migranata.
"Ona lica koja su bila lakše povređena i prošla određeni nivo medicinskog tretmana u Opštoj bolnici u Đevđeliji i Urgentnom centru u Skoplju dovedena su ovde. Migrantima kojima je bio potreban lakši tretman zbrinuti su u našoj ambulanti ovde, koja se nalazi u tranzitnom centru, dok je sve ostalo bilo podvrgnuto tretmanu od strane Ministarstva zdravlja, odnosno Međunarodne organizacije za migracije", rekla je Tomovska.
Broj ljudi smeštenih u tranzitnom centru u Vinojugu menja se iz dana u dan. Zavisi od rada granične policije i Fronteksa (Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu).
Ipak, Tomovska ne otkriva motive i razloge migranata iz Kine koji dosad nisu bili vidljivi kao deo balkanske tranzitne rute.
"Ljudi pričaju svakakve priče, ali ono što mi držimo u potpunom poverenju i trudimo se da sačuvamo njihovo ljudsko dostojanstvo – ono što ćemo deliti među sobom, ostaje u našim krugovima. Njihove priče su tužne, ljudske tragedije su surove. Ali Crveni krst je tu da smanji njihovu ranjivost", rekla je Popovska.
RSE je razgovarao s njom ispred sedišta Crvenog krsta u Prihvatnom centru. U njegovoj okolini, pa čak i ispred samog ulaza, dominira slika divljeg neregulisanog parkinga. Zapravo, sve su to zaplenjena prevozna sredstva – od automobila, kombija i kamiona koji su korišćeni za krijumčarenje ilegalnih migranata, a sada su ovde stacionirani jer su deo sudskih postupaka.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM), koja je prisutna u Vinojugu, navodi da nema informacije o razlozima njihove migracije.
"Migranti koji putuju istočnomediteranskom rutom uglavnom migriraju iz socio-ekonomskih razloga, ratova ili sukoba u svojim zemljama", rekao je Sazdovski.
Ruta je i dalje tranzitna
Na balkanskoj migracionoj ruti, koja obuhvata i Severnu Makedoniju, kretanje migranata i dalje postoji kroz kanale krijumčarenja i ilegalne prelaske granice.
Za kineske migrante, Severna Makedonija predstavlja prepreku između Srbije (u koju legalno ulaze zahvaljući bezviznom režimu) i Grčke (gde ilegalno ulaze da bi došli u EU).
Prema podacima dobijenim od Ministarstva unutrašnjih poslova, broj sprečenih ilegalnih prelazaka migranata iz Kine u 2025. godini je smanjen.
Ove godine njihov broj je 54. U poređenju sa 2024. godinom, brojka je skoro prepolovljena, pošto je tada bilo 98 osoba, a približno je ista kao 2023. godine – kada je uhvaćeno 58 ilegalnih migranata iz Kine.
"Migranti iz Kine u Severnoj Makedoniji u najvećem broju slučajeva koristeći bezvizni režim sa Srbijom legalno ostvaruju ulazak na teritoriju Srbije, odakle ilegalno uz pomoć krijumčara prelaze granicu sa Severnom Makedonijom, prolaze kroz teritoriju do južnog dela države, odnosno do granice s Grčkom, gde ponovo ilegalno prelaze granicu ka Grčkoj", navelo je makedonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova na upit RSE.
Zaključno sa 25. novembrom, Ministarstvo je navelo da nije registrovala nijedan zahtev za azil koji je podneo državljanin Kine, što pokazuje da je Severna Makedonija samo njihova stanica na putu ka EU.
Da li će se krizna situacija nastaviti?
Centar za upravljanje krizama nedeljno obaveštava Vladu o situaciji u tranzitnim centrima – na jugu u Vinojugu i na severu prema Srbiji, odnosno Tabanovcima.
Na sednici Vlade 18. novembra navedeno je da su podneta tri pisana obaveštenja o kriznoj situaciji u vezi s visokim rizikom od povećanog obima, ulaska i tranzita migranata. Trenutno je zaključeno da je situacija mirna.
"Nadležne institucije koje su uključene u operacionalizaciju akcionog plana radi uspešne prevencije i sprečavanja ulaska i tranzitiranja migranata kroz teritoriju države ostvaruju stalnu komunikaciju, koordinaciju i saradnju sa Centrom za upravljanje krizama. Regionalni centar u Đevđeliji izveštava da je situacija ispred i u Vinojug mirna, kao i da Regionalni centar u Kumanovu izveštava da su preduzete sve koordinativne mere i aktivnosti u Tabanovcima", navela je Vlada.
Za oko mesec dana, 31. decembra, ističe proglašeno krizno stanje na teritoriji Severne Makedonije. Zasad nije poznato da li će, nakon manje od 10 godina, Parlament glasati za njegovo produženje za još šest meseci, što je dosad ustanovljena praksa.
Podaci Fronteksa pokazuju da su u prvih devet meseci 2025. u Srbiji i Bosni i Hercegovini otkrivena 482 kineska državljanina prilikom ilegalnog prelaska balkanske migracione rute.
Trend ukazuje na porast, jer su samo u poslednjih nekoliko meseci identifikovane četiri grupe od preko 50 ljudi, a očekuje se da će broj nastaviti da raste do kraja godine.
Nedavni izveštaji Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) otkrivaju da je od 2012. do 2024. više od milion kineskih građana tražilo azil u inostranstvu.
Razlozi za ovaj porast migracije su, prema izveštaju UNHCR-a, složeni: povećana kontrola i cenzura u Kini od dolaska na vlast Si Đinpinga, kao i ekonomski faktori – porast nezaposlenosti mladih i nedovoljan rast plata.
U istom periodu došlo je do širenja kineskih zajednica širom sveta, posebno u gradovima kao što su Amsterdam, Bangkok, Dubai i Tokio. Međutim, značajan deo novih migranata pripada nižoj srednjoj klasi, koja se suočava s ograničenim mogućnostima za legalnu emigraciju i stoga traži alternativne puteve za odlazak iz Kine.