Makedonsko kulturno nasleđe se često restaurira stranim novcem, umesto dugoročnim državnim investicijama, pokazuju revizorski izveštaji. U poslednjih šest godina, u zemlju je uloženo nekoliko miliona evra iz stranih fondova za restauraciju takvih objekata. Dok političari u Severnoj Makedoniji stalno govore o "zaštiti makedonskog identiteta" i skoro 30 godina vode diplomatske bitke u vezi s istorijom, u praksi to ne pokazuju zaštitom kulturne baštine na kojoj se zasniva nacionalni identitet.

Makedonski i grčki stručnjaci za vizantijske spomenike zajedno će raditi na restauraciji makedonske crkve Uspenje Presvete Bogorodice u manastirskom kompleksu Treskavec. Za tu restauraciju, makedonske institucije će ove godine uložiti 65.000 evra, a preostali novac će doći iz projekta koji podržava Grčka. Unutrašnju restauraciju fresaka u aprilu je najavio ministar kulture Zoran Ljutkov, koji je naznačio da će se sledeće godine raditi na konzervaciji fresaka u crkvi.

Prethodno su makedonske institucije uložile oko dva miliona evra za restauraciju manastira, čiji je konak zahvatio požar 2013. godine.

Ovaj manastir je jedan od najvažnijih vizantijskih spomenika u Severnoj Makedoniji. Izgrađen je tokom 12. i 13. veka, a obnovili su ga srpski kraljevi Milutin i Dušan u 14. veku.

Jedan od dodatnih razloga zašto je neophodna restauracija crkve Uspenja Presvete Bogorodice u manstirskom kompleksu Treskavec jesu neadekvatna prethodna arheološka istraživanja, pokazuje poslednji revizorski izveštaj.

"Postoje vidljiva oštećenja na strukturi zgrada, arhitekturi i freskama, delimično kao rezultat arheoloških istraživanja, koja nisu praćena konzervatorskim tretmanom. Iskopine iz istraživanja ostale su otvorene, što je rezultiralo sakupljanjem podzemnih voda koje su promenile unutrašnju mikroklimu zgrada i izazvale povećanu vlažnost", navodi se u revizorskom izveštaju "Efikasnost politika i mera za zaštitu, upravljanje i revitalizaciju nepokretne kulturne baštine".

Direktorka Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu, Flora Karagijani, izrazila je uverenje tokom posete u aprilu da će crkva i njene freske biti zaštićene od vlage.

To je drugi takav zajednički projekat timova stručnjaka iz Instituta za zaštitu spomenika kulture i muzeja – Prilep, Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu u Grčkoj (EKBMM), Zavoda i muzeja – Bitolj i Nacionalnog centra za konzervaciju.

Prvi je još u toku i tiče se crkve Svetog Đorđa u prespanskom selu Kurbinovo, koja datira iz 12. veka i deo je vizantijske arhitektonske tradicije s jedinstvenim carigradskim konceptom. Međutim, jedinstveni freskopis, poput anđela, odnosno arhanđela Gavrila, koji je preslikan na novčanici od 50 denara i koji Kurbinovo postavlja na mapu svetskih kulturnih vrednosti, godinama je u opasnosti, prepušten zubu vremena.

Stručnjaci su upozorili da je ta crkva pola veka bila ostavljena da propada i godinama nije bila prioritet za mnoge vlade. Od poslednje restauracije 1958. do 2020. godine, svako je mogao da poseti crkvu ako bi dobio ključ koji je čuvao stanovnik Kurbinova.

Dodata je na listu čekanja za restauraciju 2021. kada je tadašnja ministarka Irena Stefkoska potpisala sporazum s Evropskim centrom za vizantijske i postvizantijske spomenike u Solunu, psole čega su radovi na restauraciji počeli 2023.

"Krajem 2024. godine, sve freske su restaurirane, prema projektu. Troškovi konzervacije fresaka unutra, koje je pokrilo Ministarstvo kulture Grčke preko EKBMM-a, iznosili su 112.510 evra", navela je grčka ambasada u Skoplju u odgovoru za RSE.

Evropska unija – Prespa kao laboratorija za održivost

Pomoć EU za Prespu dolazi i iz projekata "Kreativna Evropa", kojim je obezbeđen novac za renoviranje stare vatrogasne stanice u Resenu i njeno pretvaranje u Opštinski i multikulturalni centar "Prespanska kultura", zatim konzervatorske radove na crkvi Svete Petke u prespanskom selu Brajčino i restauraciju bivše carinske zgrade u Ljubojnu radi uspostavljanja "Karaula haba" – samoodrživog inkubatora za zajednicu i turizam. Spisak projekata koji su dobili novac iz evropskih fondova uključuje i podvodna arheološka istraživanja Prespanskog jezera i ekoturističku inicijativu poput "Otkrijte Prespu".

"Glavni cilj je zaštita kulturnog bogatstva, podizanje svesti o ključnim lokalitetima nasleđa, s akcentom na održivost kako bi se osiguralo da ovi napori traju dugoročno", navela je Delegacija EU u Skoplju u odgovoru za RSE.

Prema podacima koje je RSE dobio od kancelarije ambasadora EU u Skoplju, u protekle četiri godine, 1,4 miliona evra je uloženo u dva prekogranična projekta u regionu Prespa-Pelagonija, koji takođe obuhvata delove Albanije, a preostalih pola miliona evra dolazi iz makedonskog i albanskog budžeta.

SAD obezbedile više od pola miliona evra za četiri od 18 restauratorska projekata

Na primer, podrška Ambasade SAD u Skoplju za zaštitu kulturnog nasleđa dolazi uglavnom kroz grantove iz Ambasadorovog fonda za očuvanje kulture. Od 2019. godine, 18 projekata očuvanja kulture u Severnoj Makedoniji je dobilo podršku.

Samo za četiri od njih, grantovi iznose više od pola miliona evra. Reč je o četiri projekta iz 2019. godine, uključujući konzervaciju manastira Svete Bogorodice Eleuze u Veljuši iz 11. i 12. veka, očuvanje mozaika na arheološkom lokalitetu Herakleja Linkestis, očuvanje Spomenika slobode u Kočanima i nedavno dodeljenu konzervaciju Akvadukta u Skoplju.

"Ambasada SAD je ponosna što podržava očuvanje i promociju bogatog kulturnog nasleđa Severne Makedonije", navela je Ambasada SAD za RSE.

Od srednjovekovnih crkava do osmanskih građevina i arheoloških nalazišta iz rimskog doba, poslednjih godina se sve više oslanjaju na finansijsku i stručnu pomoć međunarodnih organizacija i zapadnoevropskih fondova. Ambasade i međunarodne fondacije postale su glavni investitori u zaštitu spomenika i crkava, dok država, odnosno oni koji je predstavljaju, pred susedima glasno govore o "odbrani identiteta", ulažu minimalna sredstva za zaštitu kulturne baštine koja je deo identiteta jednog naroda.

Makedonski budžet štedi na zaštiti kulturne baštine

Poslednji podaci Zavoda za javne nabavke s početka ove godine zasad pokazuju da su Nacionalne ustanove za zaštitu spomenika zaključile samo dva tendera za rekonstrukciju krovova i građevinske radove na crkvama u vrednosti od 200.000 evra. Nacionalni centar za zaštitu, s druge strane, izdvojio je 86.000 evra za javne nabavke za konzervaciju i sedmu fazu restauracije dela manastira Lesnovo i za sanaciju kuće Apasijevi u Velesu.

S druge strane, Uprava za zaštitu kulturnog nasleđa potrošila je svoj budžet od početka ove godine na račune za struju, telefon, obezbeđenje i kupovinu kancelarijskog materijala, pokazuju podaci Zavoda za javne nabavke.

Istoričari i arheolozi kažu da je poslednjih godina došlo do povećanja budžeta za zaštitu kulturne baštine, ali ni to nije dovoljno.

"Međutim, novca i dalje nema dovoljno. Ali tu postoji veći problem, institucionalni kapacitet i način finansiranja kako je dosad rađeno. Tako što, ponekad iako ima mnogo više sredstava, neke od institucija nisu u mogućnosti da same realizuju projekte, pre svega zato što se proteklih godina vrlo malo ulagalo u ljudske kapacitete, odnosno, zaposleno je vrlo malo stručnog osoblja, posebno konzervatora koji mogu da odgovore na potrebe zaštite kulturnog nasleđa", kaže predsednik Makedonskog arheološkog društva Ordančo Petrov.

On dodaje da je problem i kako je novac do sada raspodeljen, odnosno da je jednogodišnje finansiranje kamen spoticanja koji često ostavlja projekte nedovršenim. Ove godine je to promenjeno delegiranim budžetom, ali je prerano govoriti o rezultatima promene.

"Videćemo tek krajem ove godine da li će ovaj način finansiranja, gde će same institucije moći da odrede svoje prioritete i same raspodele budžet, dati neke rezultate", kaže Petrov.

Ministar kulture Zoran Ljutkov od početka ove godine je najavio nekoliko novih projekata restauracije, uključujući i brutalizam kao arhitektonski stil koji treba da bude obeležen u Skoplju kao kulturno nasleđe, kao i renoviranje dva muzeja u Skopskoj tvrđavi vredno 130.000 evra.

"Cilj je da do 2028, kada će Skoplje biti Evropska prestonica kulture, ovaj prostor bude jedan od najkorišćenijih", nedavno je rekao Ljutkov.

Nacionalni konzervatorski centar radi s doniranom opremom starom 25 godina

Prošlogodišnji izveštaj Nacionalnog konzervatorskog centra (NKC) ukazao je da su ključni problemi u njegovom radu koji su ga mučili poslednjih godina nedostatak novca, kvalifikovanog osoblja koje će moći da radi na zaštiti kulturne baštine, kao i oprema.

"Konzervatorske laboratorije za ikone i štafelajno slikarstvo u NKC-u suočavaju se s nedostatkom moderne opreme za konzervaciju. Poslednje ozbiljnije ulaganje u opremu sprovedeno je 2000. godine, kroz donaciju od FARE-a. Jedina moderna oprema koju posedujemo je u hemijskoj laboratoriji, dok se ostale konzervatorske laboratorije suočavaju s nedostatkom osnovnih uslova za rad. Stoga su neophodna ozbiljnija ulaganja u modernu opremu, alate i laboratorijsku opremu koja će omogućiti odgovarajući tretman kulturnih dobara, u skladu s postojećim standardima u delatnosti zaštite i konzervacije", navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je prošle godine za tu instituciju odobreno 400.000 evra za građevinske radove i 23 projekta za sanaciju kulturnog nasleđa.

Dok projekti finansirani stranim grantovima poboljšavaju stanje objekata, oni takođe postavljaju pitanja o zavisnosti makedonskog kulturnog nasleđa od stranih sredstava.

"Strane donacije su uvek dobrodošle, kao i pomoć stranih stručnjaka, što se ceni, ali u odnosu na ukupno kulturno nasleđe koje imamo i koje se svake godine štiti, sredstva koja dolaze iz inostranstva su i dalje veoma mala. Strani stručnjaci dolaze za određene spomenike, za mali broj spomenika, i oni bi trebalo da nam više posluže kao obuka i sticanje znanja i novih praksi za naše konzervatore koji bi potom trebalo samostalno da odgovore na potrebe", objašnjava Petrov.

Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Italija i druge zemlje sponzorišu i sprovode projekte konzervacije u Severnoj Makedoniji. Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) finansirala je 95.000 evra za konzervaciju krovne konstrukcije i unutrašnje arhitekture Daut-pašinog hamama. SAD su ranije obezbedile 54.000 evra za renoviranje tog objekta. Samuilova tvrđava u Ohridu bila je deo projekta konzervacije zidina koji su podržali USAID i UNESCO, s ukupnim iznosom od 300.000 dolara (273.000 evra).

Nemačka ambasada je finansijski podržala projekat za arheološko nalazište Skupi 2023. godine.

"U oblasti očuvanja kulture u Severnoj Makedoniji, saradnja s Nemačkim arheološkim institutom (GAI) takođe igra ulogu i zadovoljni smo što će GAI biti prisutan u zemlji dugo vremena kako bi sarađivao s makedonskim kolegama na arheološkim lokalitetima", navela je nemačka ambasada u Skoplju u odgovoru za RSE.

Ta saradnja je rezultirala osmomesečnom izložbom u Nemačkom arheološkom muzeju u Frankfurtu pod nazivom "Tamna strana rimske istorije", koja se fokusira na otkriće masovne grobnice rimskih vojnika u skopskom lokalitetu Skupi. Izložba će biti otvorena do 31. avgusta.

Strana ulaganja u restauraciju makedonskog kulturnog nasleđa pozdravlja stručna javnost, ali ona nekako otkrivaju i pokazuju drugu stranu, nedostatak jasne državne strategije i manjak političke volje da se izdvoji više novca za kulturno nasleđe. Takve stavove u svojim izveštajima iznosi i Evropska komisija, koja navodi da je strategija za kulturu i zaštitu kulturnog nasleđa za period 2023–2027. zakasnila i da je potrebno ojačati institucionalne kapacitete. Kada nema strategije, novac ide ad hok i ne stvara održivi sistem.

Nasleđe u opasnosti

Poslednji revizorski izveštaj ukazuje na to da nema redovne brige, održavanja i obezbeđivanja, kao i na nekonzistentne kriterijume za raspodelu sredstava za nepokretno nasleđe, što je kombinacija koja dovodi do štete i većih troškova kasnije.

Ti slučajevi ilustruju paradoks u kojem državno rukovodstvo glasno govori o "borbi za zaštitu makedonskog identiteta", ali kada je reč o konkretnim resursima i zaštiti spomenika koji simbolizuju makedonske kulturne korene, domaće institucije su netransparentne, efekat je slab, a delovanje sporo.

"Kulturno nasleđe je zanimljiva tema i deo je makedonskog identiteta. Političari vole da se hvale brigom koju pokazuju prema zaštiti kulturnog nasleđa, ali mislim da to nije dovoljno. Treba da pokažu više brige o načinu finansiranja, upravljanju institucijama i postupanju sa zaštitom. Kulturno nasleđe je naš identitet i moramo više da brinemo o njemu", kaže Petrov.

Zaključno s novembrom 2024. Registar kulturnog nasleđa Makedonije evidentirao je 1.336 objekata i mesta zaštićenih kao spomenici kulture. To su crkve, manastiri, džamije, kuće, prodavnice, sahat-kule, tvrđave, spomenici, mostovi i ulice. Međutim, sami brojevi ne znače zaštitu. U 2023. godini, 19 njih je proglašeno nasleđem u opasnosti, ali se malo ko obazire na taj alarm.

Najviše zabrinjava to što država nema jasan sistem za dugoročnu zaštitu tog blaga. Poslednji Revizorski izveštaj potvrđuje da je prethodna nacionalna strategija za razvoj kulture (2018–2022) ostala samo na papiru. Od devet glavnih prioriteta, šest nije uopšte realizovano ili je delimično realizovano.

Kao ilustrativan primer nefunkcionalnosti može poslužiti Ohrid, grad koji je na Uneskovom spisku svetske kulturne baštine. Stari plan za restauraciju fasada kuća koje spadaju u kategoriju "zaštićenog nasleđa" u periodu od 2015. do 2020. nije sproveden.

Prema revizorima, u tom periodu od 11 predloga projekata za konzervatorske radove na fasadama, Ohridski institut i muzej je aplicirao sa samo četiri, a Ministarstvo je odobrilo sredstva za dva.

Realizaciju su blokirali nerešeni imovinsko-pravni odnosi, nedovoljna sredstva, pa čak i nesaglasnost vlasnika da se intervenišu na njihovim zgradama.

Sanacija spomeničkog kompleksa "Kuća Robevci" završena je pre mesec dana, iako je bila deo programa iz 2015. Na njenu restauraciju Ministarstvo kulture potrošilo je 50.000 evra.