Evropska komisija preporučuje primenu rigorozne bezbednosne provere prilikom dodele srpskog državljanstva državljanima trećih zemalja, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU, naveli su u pres službi Komisije u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o porastu primanja u državljanstvo Srbije ruskih državljana.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da davanje državljanstva Srbije ruskim državljanima "predstavlja potencijalni bezbednosni rizik" po Evropsku uniju (EU).
"Brzo sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU", naveli su u Komisiji.
Kako su dodali, cilj je da EU nastavi dijalog sa Srbijom o tom pitanju. U odgovoru nisu želeli da spekulišu o bilo kakvim potencijalnim koracima, koje bi mogli preduzeti.
Analiza RSE pokazala je da se od ukupno 121 rešenja Vlade Srbije o dodeli državljanstva u 2025. gotovo dve trećine odnosi na državljane Rusije.
Reč je o posebnoj proceduri, po kojoj državljanstvo Srbije mogu dobiti državljani drugih zemalja, u slučaju da to predstavlja "interes za Srbiju".
Međutim, taj broj mogao bi biti i veći, s obzirom na to da podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni.
Broj rešenja Vlade o prijemu ruskih državljana u državljanstvo Srbije u porastu je od 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, pokazuju podaci koje je RSE prikupio iz rešenja objavljenih u Službenom glasniku.
Pitanje dodele srpskog pasoša ruskim državljanima sadržano je u delu izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa evropskom.
Srbija sa 63 odsto, prema oceni Evropske komisije, ima nisku stopu usklađenosti sa spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU.
Isto tako, zvanični Beograd odbija da se usaglasi sa sankcijama EU protiv Rusije, što su učinile sve druge države Zapadnog Balkana.
