Godišnje izveštaje o izvozu i uvozu naoružanja više nije moguće naći na sajtovima državnih institucija u Srbiji. Poslednji takav dokument, kako pokazuje pretraga njihovih portala, objavljen je za 2022. godinu.
Prethodnih godina, na osnovu zakona koji reguliše ovu oblast, bila je praksa da nadležno Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Vlada Srbije i Narodna skupština izrade, usvoje i objave te podatke.
Srbija ipak izveštava o izvozu oružja, ali međunarodne organizacije
Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) zbog čega to više nije slučaj, nismo dobili odgovor iz nadležnog ministarstva.
Vuk Vuksanović, viši istraživač nevladine organizacije Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), kaže da bi jedini opravdan razlog za neobjavljivanje mogao da bude imperativ nacionalne bezbednosti.
"Međutim ono što je prisutno u proteklih desetak godina, ne samo u oblasti vojne industrije, je da se ne poštuju principi transparentnosti i da se opravdanje nacionalne bezbednosti i tajnosti podataka često koristi zarad podsticanja netransparentnosti", rekao je Vuksanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Detaljna statistika
Godišnji izveštaji u ovoj oblasti obuhvataju pregled izdatih dozvola za izvoz naoružanja i vojne opreme, tip, novčanu vrednost i stepen realizacije, podatak koje zemlje su ga kupile, kao i statistiku uvoza robe dvostruke namene.
Takav dokument Skupština Srbije objavila je 26. aprila 2024. pod naslovom Godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza, uvoza, pružanja brokerskih usluga i tehničke pomoći u oblasti robe dvostruke namene za 2022. godinu.
Rodoljub Šabić, bivši poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da Ustav i zakon propisuju da taj izveštaj bude dostupan javnosti.
"Ne znam zašto izveštaj nije objavljen i da li uopšte postoji. Jedna od mogućnosti je da su nadležno ministarstvo i Vlada propustili da izvrše svoju obavezu, da izveštaj nije urađen", rekao je Šabić za RSE.
Podaci dostupni međunarodnim organizacijama
Srbija ipak izveštava o izvozu oružja, ali međunarodne organizacije. Godišnji izveštaji Srbije o izvozu i uvozu konvencionalnog oružja od 2015. do 2024. dostupni su na internet stranici Arms trade treaty (ATT) međunarodnog Ugovora o trgovini oružjem čiji potpisnik je 166 zemalja, među kojima i Srbija. Ti izveštaji se po sadržaju razlikuju od onih kakvi su do izveštaja za 2022. godinu objavljivani u Srbiji. U njima se vidi struktura izvoza ali ne i njegova vrednost.
U Registru konvencionalnog oružja Ujedinjenih nacija UNROCA, koji okuplja 170 članica, poslednji objavljeni izveštaj Srbije je za 2023. godinu.
Vuk Vuksanović, iz BCBP-a, kaže da na osnovu međunarodnih sporazuma Srbija izveštava relevantne organizacije kao što su Ujedinjene nacije i NATO savez.
"To pokazuje koliko je besmisleno pod velom bezbednosti i poverljivosti sakrivati podatke o izvozu oružja. Verovatno se radi o pokušaju da se prikrije realnost da je vojna industrija pod kontrolom vladajuće elite i kako se koristi zarad spoljnopolitičkog manevrisanja", naveo je Vuksanović.
Na šta obavezuje zakon
Po Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme, Ministarstvo trgovine dužno je da pripremi godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanju usluga i dostavi ga Vladi koja ga nakon usvajanja dostavlja Narodnoj skupštini. To ministarstvo nadležno je za izdavanje izvozno-uvoznih dozvola robe dvostruke namene.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, Vlada Srbije i Narodna skupština nisu odgovorili na pitanja RSE da li su posle 2022. godišnji izveštaju urađeni, usvojeni i objavljeni.
Govoreći o mogućnosti da je država taj dokument klasifikovala kao tajnu, Rodoljub Šabić naveo je da se to može učiniti sa pojedinim informacijama ali ne sa kompletnim izveštajem.
"Srbija je svojevremeno u globalnim relacijama važila za jednu od transparentnijih zemalja. Odsustvo izveštaja pothranjuje sumnje u vezi sa eventualnim kombinacijama koje nisu u skladu sa propisima ili nisu poželjne sa stanovišta preuzetih međunarodnih obaveza i ugleda zemlje", rekao je Šabić.
U Zakonu o izvozu i uvozu naoružanja i vojne opreme između ostalog piše: Ministarstvo priprema godišnji izveštaj o realizaciji poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme i pružanju usluga i dostavlja ga Vladi. Vlada, pošto usvoji izveštaj, dostavlja ga Narodnoj skupštini.
Vuk Vuksanović, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da je u vojnoj industriji prisutan trend da je političke elite doživljavaju kao izvor profita.
"Ta industrija se isto tako koristi za spoljnopolitičke dilove. Na primer, isporuke municije Izraelu i Ukrajini što je može biti dodatni razlog zašto se ovi podaci ne predstavljaju adekvatno", rekao je Vuk Vuksanović.
Obustavljen izvoz municije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 23. juna da je Srbija prekinula izvoz municije i da će do daljeg biti isporučivana samo u domaće kasarne. Potvrdio je svoju izjavu izraelskim medijima da je Srbija posle Hamasovog napada 7. oktobra 2023. municiju prodavala Izraelu.
"Druga je situacija danas. Zaustavili smo bukvalno sve i šaljemo samo našoj vojsci", rekao je Vučić.
Vučić nije izneo podatke o tome šta od naoružanja i vojne opreme i u kojim količinama Srbija izvozi u Izrael i druge države nisu javno dostupni.
Beograd je više puta demantovao da Srbija direktno izvozi oružje Ukrajini ili Rusiji i saopštio da ne može da utiče da li će srpsko oružje iz trećih zemalja završiti na ukrajinskom frontu.
- Srbija zaobilaznim putevima izvozi oružje u Ukrajinu, tvrdi ruska spoljna obaveštajna služba
- Ruska služba bezbednosti optužila Srbiju da isporučuje municiju Ukrajini
Istog dana kada je Vučić objavio da Srbija više ne izvozi u Izrael, Ruska spoljna obaveštajna služba saopštila je da municija proizvedena u Srbiji završava u Ukrajini tako što se kompleti za sisteme dugog dometa isporučuju Češkoj i Bugarskoj gde se te rakete pune.
"To Kijevu omogućava da formalno prima proizvode vojne industrije koji više nisu srpski, već se montiraju u fabrikama oružja u zapadnim zemljama", navela je 23. juna Ruska spoljna obaveštajna služba.
Ta služba objavila je da su proizvođači u Srbiji "svesni stvarnih potrošača svojih proizvoda".
Šta je poznato do 2023. godine
Po godišnjem izveštaju za 2022. koji je objavila Narodna skupština, te godine realizovan je izvoz robe dvostruke namene vredan 5,06 miliona dolara, što je trećina od izdatih dozvola.
Najviše naoružanja i vojne opreme pre tri godine Srbija je izvezla u Ujedinjene Arapske Emirate UAE (vrednost 3,5 miliona dolara), Mađarsku, Rusku Federaciju, i Nemačku.
Za izvoz ove robe u 2022. je izdato 11 dozvola u vrednosti od 15,28 miliona dolara, duplo manje nego za godinu ranije, u UAE, Holandiju, Irsku, Mađarsku, Albaniju, Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu.
U dokumentu se navodi da je realizovan izvoz specijalnih materijala, senzora, lasera, kao i robe iz oblasti telekomunikacija i zaštite informacija.
U izveštaju za 2022. stoji da je u periodu od 2005. do 2022. ukupna vrednost realizovanih izvoznih dozvola robe dvostruke namene 77,97 miliona dolara.
Artiljerijski sistemi najtraženija roba
Po godišnjem izveštaju Srbije koji je objavio Ugovor o trgovini oružjem (ATT), Srbija je u 2024. izvezla 16.185 artiljerijskih sistema velikog kalibra, u Azerbejdžan (6.500), Bugarsku (6.250), Sjedinjene Američke Države (1.757), Južnu Afriku (1.310), Ugandu, Ujedinjene Arapske Emirate, Malavi, Izrael, Tursku, Indiju i Nigeriju.
ATT-u je prijavljen i izvoz nešto više od 30.000 projektila, skoro 18.000 jurišnih pušaka, skoro 2.000 ručnih bacača raketa, 7.500 prenosivih protivtenkovskih lansera i raketnih sistema, kao i nešto više od 46.000 revolvera i pištolja.
U godišnjem izveštaju za 2023, kako stoji na ATT sajtu, Srbija je izvezla 5.660 artiljerijskih sistema velikog kalibra, u Bugarsku (4.250), Rumuniju (990), SAD (208), Izrael (10)… Te godine prodala je i skoro 17.000 projektila, više od 5.500 u Bugarsku, Tursku 2.000, Ugandu 1.700, u Izrael 284. Prenosivih protivtenkovskih lansera i raketnih sistema te godine izvezla je skoro 5.000. U Azerbejdžan 2.000, Nigeriju 1.132, Kongo 1.000, u Izrael 20.
Kako se navodi na sajtu ATT, čije sedište je u Ženevi u Švajcarskoj, Ugovor o trgovini oružjem usvojila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija radi regulisanja međunarodne trgovine konvencionalnim oružjem uspostavljanjem najviših međunarodnih standarda, sprečavanja i iskorenjivanja nezakonite trgovine i preusmeravanja konvencionalnog oružja.