"Očekujemo da slobodne institucije krenu prvo iz Kosjerića", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) studentkinja Milica Maksimović.
U ovoj varošici na zapadu Srbije se početkom juna otvaraju birališta u sklopu redovnih lokalnih izbora.
Biće to prvo glasanje od početka višemesečne političke krize, koju prate masovni studentski protesti i blokade fakulteta. I prvi test rejtinga vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
"Po prvi put ćemo videti koliko se zaista operacionalizuje pad SNS-a koji možemo da vidimo i u nekim istraživanjima nas koji se bavimo time, a koji je i jasan iz opšte društvene atmosfere", ocenjuje politikolog Dejan Bursać.
Opozicija u Kosjeriću odgovorila je na poziv tamošnjih akademaca, skinula stranačka obeležja i predala ujedinjenu građansku listu za izbore 8. juna.
Izlazak na birališta za isti datum zakazan je i u Zaječaru, gradu na istoku Srbije gde je, kao i u Kosjeriću, SNS već deceniju na vlasti.
Podrška studenata ujedinjenoj listi u Kosjeriću
Studenti u blokadi iz Kosjerića oglasili su se zajedničkim pozivom ubrzo nakon što je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zakazala redovne izbore u njihovom mestu koje broji oko deset hiljada stanovnika.
Naveli su da će izbori biti održani "uprkos nepromenjenim uslovima" i ocenili da se zato mora izaći na birališta - ali jedinstveno.
Pozvali su sve političke organizacije, grupe građana, kao i nestranačke pojedince "koji svojom iskrenošću i integritetom mogu doprineti", da nastupe zajedno.
Očekujemo da slobodne institucije krenu prvo iz Kosjerića- Milica Maksimović, studentkinja iz Kosjerića
"Ideja o jedinstvenoj građanskoj listi je došla tako što smo smatrali da je najbolje da se građani bave svojim problemima. Kosjerić je specifičan po tome što ima mali broj stanovnika i svi se znamo. Poznajete ljude koji su spremni da rade za dobrobit građana", kaže Milica Maksimović iz Kosjerića koja studira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Većina opozicionih partija odgovorila je na studentski poziv. Formirana je jedinstvena lista, bez stranačkih obeležja, od nazivom "Ujedinjeni za Kosjerić".
"Sastavljena je jako brzo. Ljudi na listi su pre svega ostvareni u svojim poslovima i do sada nisu bili ni na kakvim funkcijama. Mislim da smo, pored svih izazova koji nam slede, na dobrom putu", kaže za RSE PR kampanje Nenad Gladić i dodaje da im je moralna podrška najvažnija.
Listu vladajuće koalicije, koju čini SNS i Socijalistička partija Srbije (SPS), predvodi Žarko Đokić, koji je predsednik opštine od 2017. godine. Na poslednjim izborima 2021. odneli su ubedljivu pobedu, osvojivši 20 od 27 odborničkih mesta.
Dok predstavnici lokalne vlasti nisu odgovorili na pozive RSE, PR kampanje ujedinjene građanske liste Nenad Gladić navodi da se problemi u Kosjeriću gomilaju deceniju i, pored ostalog, ističe stanje putne infrastrukture, komunalne probleme, otpad i zagađenje.
Studentkinja Milica Maksimović kaže da je odlazak mladih jedan od najvećih problema Kosjerića.
"Razlog što ovo radimo je što želimo da se vratimo u Kosjerić. Sada nemamo perspektivu u smislu zaposlenja. Svako ko ima ikakvu perspektivu da uradi nešto sa svojom karijerom nakon srednje ili osnovne škole, odlazi odavde i mali broj ljudi se vraća".
Za učešće na izborima u Kosjeriću prijavila se i manjinska Ruska stranka.
Opozicioni Narodni pokret Srbije podneo je prigovor izbornoj komisiji navodeći da prema poslednjem popisu u ovom mestu nema stanovnika ruske nacionalnosti.
Zaječar bez ujedinjene opozicije
Za razliku od Kosjerića, u Zaječaru, gradu na istoku Srbije, sa gotovo 48.000 stanovnika, prema poslednjem popisu, nema dogovora opozicije o zajedničkom izlasku na izbore.
Do sada, Gradska izborna komisija proglasila je četiri liste – od toga dve iz redova vladajuće koalicije – SNS-a i SPS-a i dve iz redova opozicije.
Prvi na jednoj od opozicionih lista, u kojoj su se udružili Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana i Stranka slobode i pravde, Goran Kalčević za RSE kaže da su očekivanja od lokalnih izbora "velika i pozitivna".
"Nama svakako ide u prilog ova situacija, strah je prešao na drugu stranu, strah je kod Srpske napredne stranke, jer oni su na vlasti 13 godina i to je jedno konstantno uništavanje Zaječara kao glavnog grada Timočke krajine", ocenio je Kalčević.
Najveći problem sa kojim se građani suočavaju, prema njegovim rečima je rudarenje kineskih kompanija na istoku Srbije.
U Zaječaru je trenutno na vlasti SNS. Od 2008. na poziciji gradonačelnika je Boško Ničić. Iz trke na predstojećim lokalnim izborima se povukao, tako da je prvi na listi SNS-a njegov zamenik Vladimir Videnović.
Videnović od izbora, kako kaže za RSE, očekuje da prođu mirno i da se "maksimalno ispoštuje želja građana". U tom smislu, nada se kontinuitetu onoga što je vlast u tom gradu radila do sada.
"Jesu ovi izbori malo specifični zbog celokupne situacije koja se dešavala u državi, ali treba ih propratiti redovno i ispoštovati celu proceduru predizbornu, izbornu, pa ćemo videti šta će dalje biti", kaže Videnović.
Prethodni lokalni izbori u Zaječaru održani su u martu 2021. godine. Te izbore deo opozicije je bojkotovao, a u Skupštinu je sa 16 odbornika ušla grupa građana Nenada Ristovića, koji je godinu dana kasnije postao narodni poslanik na listi vladajuće Srpske napredne stranke.
U kakvoj se atmosferi održavaju lokalni izbori?
Dejan Bursać sa Instituta za političke studije Fakulteta političkih nauka navodi da će lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru testirati ugroženost vlasti šestomesečnom krizom izazvanom pogibijom 16 ljudi u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu.
"Tu ne mislim samo na pad rejtinga (vlasti) u procentima, nego i na pad raspoloženja među biračima SNS-a, što je razlika u odnosu na prethodnih 10 do 12 godina kada je Aleksandar Vučić uvek pokušavao da kod svojih grupa birača probudi neku vrstu nade i optimizma".
Dogovor studenata i opozicije u Kosjeriću mogao bi biti i test za slično organizovanje na višem nivou, pod uslovom da vlast promeni stav i prihvati poziv studenata u blokadi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
"Na lokalu je to lakše postići jer se radi o malim sredinama gde se ljudi znaju, a i finansiranje političkih partija uglavnom ne dolazi sa lokala. Ali, to je izbor koji opozicija mora da napravi i mislim da je i njima jasno da ukoliko im je krajni cilj da obore režim Aleksandra Vučića, put verovatno ta žrtva sopstvenog političkog interesa.
Zahtev za raspisivanjem parlamentarnih izbora, studenti u blokadi su izneli 5. maja. Kako su naveli, na taj potez su se odlučili jer "vlast ne pokazuje ni najmanju inicijativu" da dođe do ispunjenja njihovih zahteva.
U tom zahtevu podržala ih je većina opozicionih stranaka i pokreta.
Ukoliko izbori budu raspisani, studenti u blokadi neće imati listu kandidata za poslanike, već će svoju podršku na izborima dati onim strankama i listama, za koje veruju da mogu formirati vlast koja će ispuniti njihove zahteve.
Hoće li vanredni izbori na republičkom nivou i biti raspisani i kada – još nije poznato.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 7. maja da studenti u blokadi "neće dugo čekati" na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ali nije precizirao kada bi to moglo da se dogodi.