Zbog Naftne industrije Srbije (NIS), koja je pod američkim sankcijama jer je u ruskom vlasništvu, pod lupom je i Narodna banka Srbije (NBS).
Centralna banka je upozorena iz Vašingtona da bi se mogla naći pod sekundarnim sankcijama zbog saradnje sa sankcionisanim NIS-om.
Zato je Narodna banka Srbije (NBS) najavila prekid platnog prometa sa NIS-om, ukoliko kompanija ne dobije od Sjedinjenih Država licencu za rad.
Ista najava stigla je i iz Udruženja poslovnih banaka.
"Kada govorimo o prekidanju platnog prometa, to je izolovanje NIS-a od bilo kakvog plaćanja" kaže za RSE Vladimir Vasić, stručnjak za finansije.
Kako objašnjava samim tim dovodi se u pitanje poslovanje i funkcionisanje te kompanije.
NIS je 19. novembra saopštio da je kompanija tražila od Sjedinjenih Država novu licencu za rad dok traju pregovori između akcionara i zainteresovanih strana o promeni vlasničke strukture.
Kompanija se već suočila sa nedostatkom sirove nafte za preradu zbog čega je NIS-ova Rafinerija u Pančevu, nadomak Beograda, počela pripreme za obustavu rada.
Ukidanje platnog prometa značilo bi i da će građani biti preusmereni na kupovinu goriva na drugim pumpama, primećuje Vasić.
"NIS je značajna kompanija, drži 80 posto veleprodaje i oko 40 posto maloprodaje, ima preko 320 pumpi. Da li je tehnički izvodljivo da ostale pumpe prihvate tu potrošnju, to je isto pitanje", naveo je.
On dodaje da se ne smeju zaboraviti ni zaposleni kojih u NIS grupi ima više od 13.000.
"Kako njima isplaćivati plate, kako izvršavati svoje obaveze prema bankama i državi, takođe je pod znakom pitanja", kaže Vasić.
NIS nije odgovorio na upit RSE šta bi za kompaniju značilo ukidanje platnog prometa i da li bi u tim okolnostima bilo moguće funkcionisanje.
Američke sankcije NIS-u stupile su na snagu 9. oktobra nakon više odlaganja a za njihovo uklanjanje traži se izlazak ruskog vlasništva.
Vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je kompanija i dalje u većinskom ruskom vlasništvu sa 56,15 odsto.
Šta znače sekundarne sankcije?
Sekundarne sankcije podrazumevaju kažnjavanje pojedinaca ili firmi zbog poslovanja sa entitetima koji su pod primarnim američkim sankcijama.
Finansijski stručnjak Vladimir Vasić kaže da bi se Narodna banka Srbije prva mogla naći na udaru sekundarnih sankcija ako nastavi poslovanje sa NIS-om.
"Narodna banka Srbije ima račune u drugim svetskim bankama i te druge banke bi mogle da obustave saradnju sa NBS, to se takođe odnosi na naše domaće banke", naveo je.
Narodna banka Srbije nije odgovorila na upit RSE šta bi konkretno značile sekundarne sankcije, kao ni ukidanje platnog prometa sa NIS-om.
Ta banka je saopštila 25. novembra da neće dozvoliti da stabilnost domaćeg finansijskog sistema bude ugrožena u slučaju da NIS od SAD ne dobije licencu za rad.
U saopštenju je navedeno da ukoliko NIS do predviđenog roka ne dobije licencu za rad, NBS će obustaviti platni promet sa tom kompanijom.
Slično saopštenje stiglo je i iz Udruženja banaka Srbije u kome se navodi da će prekinuti platni promet sa NIS-om da bi ostale posvećene očuvanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje.
Prethodno je guvernerka Jorgovanka Tabaković saopštila da je NBS dobila ozbiljno upozorenje o mogućnosti sekundarnih sankcija zbog saradnje sa NIS-om.
Američki Stejt department nije potvrdio ni demantovao te informacije. U kratkom odgovoru na upit RSE naveli su da "generalno, ne komentarišu sankcije unapred".
Iščekivanje američke odluke
Vlasti Srbije, koja je manjinski vlasnik NIS-a, očekuju odgovor iz Vašingtona u vezi sa produženjem licence za rad NIS-a.
Kako je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila 26. novembra taj se očekuje tokom dana ili noći.
Istovremeno je hrvatski naftovod Janaf, koji NIS snabdeva naftom, izrazio uverenje da će Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAC) dati licencu za nastavak rada NIS-a.
Vlada Srbije je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, NIS-u ostavila mogućnost od 50 dana da se pronađe novi kupac za NIS.
"Ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a, nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić 25. novembra.
Vlasti Srbije, prema izjavama zvaničnika, žele po svaku cenu da izbegnu nacionalizaciju NIS-a, čiji je udeo od 51 posto država Srbija prodala 2008. ruskoj državnoj firmi Gasprom Njeft po ceni od 400 miliona evra, bez tendera.
