U Novom Sadu u toku je peti dan blokade Višeg suda zbog pritvora šestoro aktivista i studenata koji su više od dva meseca u pritvoru zbog navodnog pokušaja rušenja ustavnog poretka.
Blokada je počela u četvrtak 15. maja na poziv studenata, nakon odluke o produženju pritvora. Studenti su, uz zborove građana i aktiviste, dežurali ispred suda i tokom vikenda.
Svi ulazi u zgradu su blokirani a organizatori su rekli da će tu stajati sve dok uhapšeni ne budu pušteni iz pritvora.
Studenti su poručili zaposlenima da u sud mogu da uđu samo oni koji rade na slučaju uhapšenih aktivista.
"Neka dođu na glavni ulaz, biće pušteni", rekli su.
Sud je u ponedeljak saopštio da zbog blokade nisu u mogućnosti da se bave slučajem pritvora aktivista kao i žalbama na odluke tokom tog postupka.
U zajedničkom saopštenju Apelacionog i Višeg suda navode da je rad svih pravosudnih organa u zgradi "u potpunosti onemogućen".
'Tu smo dok ne budu oslobođeni': Blokada suda u Novom Sadu zbog pritvorenih aktivista
Dodaje se da su "sprečeni da postupaju u svim predmetima iz svoje nadležnosti, pa tako i u svim hitnim i pritvorskim predmetima".
"S obzirom na to da učesnici u blokadi pozivaju Viši i Apelacioni sud da u zakonskom roku odluče o žalbama na odluku suda o produženju pritvora, obaveštavamo javnost da zbog blokade zgrade pravosudnih organa, žalbe koje branioci najavljuju da su podneli elektronskim putem, nisu mogle biti primljene u sud", saopšteno je iz suda.
Da li se i koliko zna o zdravstvenom stanju Marije Vasić?
Pred sudom je i porodica novosadske profesorke i aktivistkinje Marije Vasić koja u pritvoru štrajkuje glađu i žeđu. Ona je krajem prošle nedelje prebačena u zatvorsku bolnicu Centralnog zatvora u Beogradu zbog lošeg zdravstvenog stanja.
Njen sin Milan Čanak rekao je da on i njegova porodica i dalje nemaju nikakve zvanične informacije o Marijinom zdravstvenom stanju.
"Nula informacija", rekao je kratko Čanak u ponedeljak ispred suda. Marija Vasić je štrajk započela 13. maja.
Nakon ovih tvrdnji, u ponedeljak se saopštenjem oglasila Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
Navodi se da su "sve zakonom dozvoljene informacije" o zdravstvenom stanju pritvorene novosadske profesorke "od početka dostupne javnosti".
U saopštenju, iz Uprave kažu da su prvog dana kada je Vasić prebačena u zatvorsku bolnicu u Beogradu saopštili da je ona "uključena na infuziju" i da je "briga za njeno zdravlje nastavljena i u Specijalnoj zatvorskoj bolnici" nakon premeštanja iz Novog Sada.
Advokat Marije Vasić, Aleksandar Petrović kaže za Radio Slobodna Evropa da ne zna "kojim putem su informacije o njenom zdravstvenom stanju dostupne javnosti", kada ih on, kao njen branilac, niti njena porodica do sada nisu dobili.
"Postoje određeni načini kako se komuniciraju te informacije. Ja ne znam kojim medijima su ih oni prosledili", kaže Petrović.
"Obratio sam se specijalnoj zatvorskoj bolnici putem emaila u petak (16. maj) i tražio da mi se dostave sve informacije o njenom zdravlju, kao i dostupnu lekarsku dokumentaciju", dodaje.
Međutim, ističe on, u ponedeljak je dobio odgovor zatvorske bolnice da će informacije o njenom zdravlju dobiti prilikom posete.
"To ne znači da je meni odobrena poseta", objašnjava Petrović. Za to mu je, kaže neophodna dozvola Višeg suda u Novom Sadu, pred kojim se vodi postupak protiv Marije Vasić.
"Ja sam podneo zahtev za dozvolu još prošle nedelje, ali meni još niko nije odgovorio, što znači da ne mogu ni da je posetim", kaže i dodaje da za odgovor suda na njegov zahtev ne postoji zakonski rok.
Šta kažu građani okupljeni ispred suda?
Novosađanka Gordana Milošević sa protesta poručuje da "sud treba da radi po zakonu, a ne po političkim direktivama".
"To nije preveliki zahtev, to je nešto osnovno što u svim demokratskim državama treba da se poštuje", kazala je ona.
Smatra da su aktivisti optuženi bez pravnog osnova i da ne bi trebalo da budu u pritvoru.
"Prisluškivanje prostorija stranke bez sudskog naloga je nezakonito. Ja sam pravnica po struci pa me sve to posebno još boli. Užasno mi boli. Smatram godine svog školovanja bačenim u vodu", dodaje.
Milan Pejčić iz Novog Sada smatra da "pravde u Srbiji nema odavno", a da je slučaj pritvorenih aktivista "demonstracija sile" onih koji su na vlasti.
"Primer šta može da se desi drugima. Mi se moramo boriti za te ljude, ja ne vidim nikakvu njihovu krivicu. Mi koji smo ovde isto mislimo, samo smo mi ovde, a oni unutra (u zatvoru)", kaže.
Dodaje da se ljudima u Srbiji "sve skupilo".
"Sve gubi svoj smisao. Sudovi kao i ostale institucije su u rasulu. Nama preostaje samo da se mirno i dostojanstveno borimo. Moramo istrajati", ističe Milan Pejčić.
Njegova sugrađanka Ivana Horvat smatra da je ovih dana važno biti ispred suda da bi se ukazalo na to da u Srbiji postoje "politički zatvorenici koji su u pritvoru već dva meseca".
"Očigledno je ovo jedna politička nameštaljka i ti ljudi treba da su na slobodi", kaže.
"Mislim da je sada već ugroženo fizičko zdravlje, naročito Mariji Vasić koja štrajkuje glađu i žeđu. Provoditi mesece u zatvoru, u jednom montiranom postupku, mora biti pogubno i po mentalno zdravlje", ocenjuje.
Zašto su aktivisti u zatvoru?
Novosadski aktivisti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Marija Vasić uhapšeni su 14. marta, dan pre masovnog protesta u Beogradu, pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Uoči njihovog hapšenja na provladinim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću emitovan je audio snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka aktivista, na kojem je bilo reči o planovima da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu Radio-televizije Srbije.
Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je BIA razgovor prisluškivala nezakonito navodeći da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu.
Advokati uhapšenih uložili su 15. maja žalbu na odluku suda o produženju pritvora za 30 dana.
Veljko Milić, advokat pritvorenog Lazara Dinića rekao je u ponedeljak u izjavi za novinare tokom blokade, da je sud dužan da vodi računa o hitnosti rešavanja predmeta, bez obzira što za odlučivanje o žalbi ne postoji rok.
Na oslobađanje aktivista ranije su pozvali studenti u blokadi, građanski zborovi, desetine nevladinih organizacija i Evropski parlament.
