Posle najave da bi primena sankcija Sjedinjenih Američkih Država (SAD) prema Naftnoj industriji Srbije, najvećoj naftnoj kompaniji u zemlji, mogla da počne od 1. oktobra, put sirove nafte koju NIS uvozi i transportuje preko Hrvatske je pod znakom pitanja.
"U celini biće otežano da NIS dobija naftu, restrikcija će se odnositi na transport preko Hrvatske i na plaćanja", ukazao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) na moguće posledice ekonomista Milan Kovačević.
SAD su primenu sankcija od januara, kada je NIS stavljen na listu sankcionisanih kompanija zbog većinskog ruskog vlasništva, odlagale šest puta. Poslednji put, 26. septembra i to na svega nekoliko dana – do 1. oktobra.
Primenu američkih sankcija od tog datuma najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi koju je dao novinarima u Njujorku 25. septembra.
Za Srbiju je rekao da će "izrazito skupo" platiti cenu sankcija i da je "kolateralna šteta" odnosa SAD i Rusije.
"Svakako nas čeka teško vreme i teška zima", rekao je Vučić.
Kako su na vest reagovali građani?
Reči zvaničnika i stručnjaka ne pogađaju Radeta iz Beograda, koji, kako kaže za RSE, gorivo sipa "isključivo na NIS-ovim pumpama".
"Ne plašim se nestašica. Uvek ima neki kanal, devedesete smo pregurali, preguraćemo i ovo", kaže Rade, sa kojim smo razgovarali dok je čekao slobodno mesto u jednoj beogradskoj garaži.
Ono što ga brine – jeste poskupljenje goriva.
Njegovog sugrađanina, inače taksistu Dragomira Antonića, ne brine ni to.
"Ja da sam mlađi, imao bih straha, a pošto sam mator i izašao sam (na taksi) da dopunim penziju, sve mi je jedno", rekao je Antonić za RSE.
Ne plašim se nestašica. Uvek ima neki kanal, devedesete smo pregurali, preguraćemo i ovo.Rade iz Beograda
Iz same kompanije NIS, saopštili su da su "obezbedili dovoljne količine zaliha sirove nafte i dovoljne količine naftnih derivata za snabdevanje tržišta u ovom trenutku", kao i da su benzinske stanice "uredno snabdevene".
"Kompanija NIS poštuje zakone Republike Srbije i drugih država na čijim tržištima posluje i svojim poslovanjem nije doprinela uvođenju sankcija koje ugrožavaju rad kompanije i socijalnu stabilnost više od 13.000 zaposlenih", istakli su u saopštenju od 26. septembra.
I dalje, kako su naveli, čekaju odgovor američkih vlasti na zahtev da se NIS ukloni sa liste sankcije, što je, kako su ocenili, "dugotrajan i kompleksan proces".
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije do zaključenja teksta nije odgovorilo na pitanja RSE kakve bi direktne i indirektne posledice mogle biti po sam NIS, a kakve po građane Srbije u slučaju da SAD počnu da primenjuju sankcije od 1. oktobra.
Koji je put od primene sankcija do novčanika građana?
Najveći deo sirove nafte koju NIS koristi za preradu i dalju distribuciju do benzinskih pumpi ta kompanija uvozi. To pokazuje i izveštaj same kompanije za prvo polugodište, prema kojem je količina nafte iz domaće proizvodnje činila trećinu ukupne količine koja je prerađena i stavljena u promet.
Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, Srbija od 2023. ne uvozi rusku sirovu naftu. Međutim, kada počne primena sankcija, i dostupnost nafte drugog porekla bila bi pod znakom pitanja, jer, gde god da se kupi, mora da se dopremi do kompanije u ruskom vlasništvu, na koju se sankcije odnose.
Nafta do NIS-ove rafinerije u Pančevu prolazi kroz naftovod JANAF u kojem većinu akcija ima država Hrvatska. Ta kompanija bi, prema izjavama iz samog JANAF-a i hrvatskih zvaničnika takođe bila pogođena ukoliko počne primena sankcija SAD prema NIS-u, s obzirom na to da im je NIS najveći poslovni partner.
Hrvatski ministar ekonomije Ante Šušnjar rekao je ranije ove godine da bi JANAF-ov gubitak posla sa NIS-om značio gubitak dobrog dela prihoda i povećanje troškova, s obzirom na skladištenje nafte koja ne bi mogla da se transportuje.
"Dakle, biće otežano snabdevanje naftom NIS-a, sa jedne strane, a sa druge strane, pošto ima dosta zemalja gde je NIS izvozio naftne derivate, i to će biti otežano", ukazuje za RSE ekonomista Milan Kovačević.
Sve to će, prema njegovim rečima, dovesti do teškoća i povećanih troškova poslovanja samog NIS-a.
"To može imati za posledice prvo poskupljenje snabdevanja našeg tržišta derivatima, s vremena na vreme može biti nekih oskudica", pojašnjava Kovačević.
NIS već beleži poslovne gubitke. U finansijskom izveštaju objavljenom u avgustu, navodi se da je kompanija na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra), između ostalog, zbog sankcija SAD-a, ali i pada cene naftne na svetskom tržištu.
Koji su izazovi u platnom prometu?
Jedno od pitanja koje bi se, možda i najviše odrazilo na građane Srbije, jeste da li bi plaćanje karticama na NIS-ovim pumpama, sa primenom sankcija bilo moguće.
"Da li je to deo sankcija ili nije – to ne znamo", kaže za RSE bankar i finansijski savetnik Vladimir Vasić.
Ukazuje da bi primena sankcija prema NIS-u mogla imati posledice po platni promet te kompanije.
"NIS je velika, strateška kompanija, mnogo novca se tu okreće. S jedne strane, banke koje posluju u Srbiji, a koje primenjuju sankcije prema NIS-u zbog svojih matičnih kompanija, koje su u Evropskoj uniji, ne bi želele da se izlažu nekom dodatnom trošku ili eventualno zabrani poslovanja zbog njihovih domaćih banaka", pojašnjava Vasić.
Po njemu, rešenje bi bilo da se veći deo platnog prometa prebaci na banku u vlasništvu države, kako kaže, u ovom slučaju – Poštansku štedionicu.
"Izazov za domaću banku je da li ima dovoljno kapitala da može da podrži poslovanje, dakle davanje garancija NIS-u od par stotina miliona evra ili dolara", ocenjuje Vasić.
Dodaje da bi se sankcijama svakako povećali troškovi poslovanja NIS-a.
"Neko te troškove mora da plati, zna se ko će to biti – građani", zaključuje Vasić.
Šta je prethodilo?
NIS je na listu sankcija SAD stavljen 10. januara zbog takozvanog "sekundarnog rizika", odnosno većinskog ruskog vlasništva.
Sankcije SAD usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija.
U međuvremenu, vlasnička struktura NIS-a je više puta menjana, ali je i dalje većinski u rukama ruskih kompanija. Gasprom je iz vlasništva NIS-a izašao u septembru, a jedan od značajnih vlasnika postala je druga firma kojom upravlja Gasprom – firma Intelidžens iz Sankt Peterburga.
Akcionarsko društvo Intelidžens postalo je vlasnik 11,3 odsto udela u kompaniji, pokazali su podaci objavljeni na sajtu Beogradske berze 21. septembra. Najveći udeo u NIS-u i dalje ima Gasprom njeft, ćerka firma Gasproma (44,9 odsto), a država Srbija ima 29,9 odsto. Ostali udeo čine mali akcionari.
Vučić je još u januaru odbacio mogućnost da se NIS nacionalizuje dodajući da Srbija "neće učestvovati u otimanju ruske imovine".
NIS je, inače, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa. Bio je u većinskom državnom vlasništvu do 2008. kada je Srbija prodala 51 odsto udela NIS-a Gasprom njeftu za 400 miliona evra.
Tri godine nakon početka invazije, Srbija energetski i dalje zavisi od Rusije, a uprkos pokušajima da diverzifikuje izvore snabdevanja, pre svega na tržištu gasa ugovorom sa Azerbejdžanom, oslobađanje od te zavisnosti još je daleko, prema oceni stručnjaka.
Zavisnost od ruskih energenata bio je jedan od ključnih argumenata vlasti u Beogradu da se ne usklade sa zapadnim sankcijama Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, uprkos pozivima i upozorenjima iz Brisela i Vašingtona.