Evropski parlament (EP) usvojio je 7. maja rezoluciju u kojoj se ocenjuje da Srbija, uprkos određenom napretku, i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka Evropskoj uniji (EU), pre svega unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, reforme u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, kao i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Rezolucija izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule usvojena je sa 419 glasova za, 113 protiv i 88 uzdržanih, na sednici u Strazburu.
Izveštaj i rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.
Izvestilac za Srbiju je posle usvajanja izveštaja na svom nalogu na platformi "X" napisao da je EP podržao jasnu i snažnu poruku o autokratskom karakteru vlasti u Srbiji, ali i o hrabrom otporu režimu.
Sadržaj izveštaja
U tekstu se naglašava i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.
Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
EP potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.
Takođe se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu "predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva se na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno".
Picula o padu nadstrešnice
Pad nadstrešnice u Novom Sadu postao je tragični simbol sistemske korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane, a to ne čine, rekao je izvestilac za Srbiju Tonino Picula predstavljajući izveštaj u Evropskom parlamentu.
Picula je rekao da je svoj izveštaj pisao u uslovima koji su podrazumevali nediplomatske prakse, neutemeljene optužbe, manipulacije i lične napade. Rekao je da je politička realnost u Srbiji složena već duže vreme, pogotovo poslednjih pola godine.
“Pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je živote izgubilo 16 građana, postao je tragični simbol sistemske korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali štititi građane. Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni ni dostupni svima, u kojoj regulatorno telo za medije ne funkcioniše, pravosuđe selektivno deli pravdu, a one koji ukazuju na probleme izlaže javnim napadima", rekao je Picula.
