Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose SAD kaže da se poslednja izjava američkog predsednika Donalda Trampa o Kosovu i Srbiji treba posmatrati u kontekstu lidera koji pokušava da povrati pažnju javnosti na svoju ulogu "izuzetnog pregovarača".
Prema njegovim rečima, Trampova obećanja da će okončati rat u Ukrajini i sukobe na Bliskom istoku nisu se ostvarila u praksi, jer ratovi i dalje traju nesmanjenim intenzitetom, a ključni akteri ne pokazuju spremnost za kompromis.
"S obzirom na to da ne postiže rezultate na Bliskom istoku i u diplomatiji s Ukrajinom i Rusijom, mogao bi da se okrene Kosovu i Srbiji i da pokuša da ostvari neki uspeh", rekao je Kapčan u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Kapčan, bivši direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD, takođe smatra da je premijer Kosova u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, "možda preterao sa korišćenjem nacionalističke karte".
On sugeriše pragmatičniji pristup koji bi, kako kaže, pomogao Kosovu da unapredi svoje interese.
Tramp i Kosovo – preuveličavanje uloge
RSE: Tramp je nedavno izjavio da je tokom svog prvog predsedničkog mandata "sprečio rat između Kosova i Srbije" i obećao da će "to ponovo srediti". Koliko je ta izjava tačna i kakav je bio uticaj američkih diplomatskih napora 2020. godine?
Kapčan: Trampovu izjavu treba gledati u kontekstu predsednika koji oseća da se dovodi u pitanje njegov imidž vrhunskog pregovarača. Tvrdio je da će završiti rat u Ukrajini za 24 sata i da će zaustaviti rat na Bliskom istoku, rat u Ukrajini i dalje traje, Putin ne pokazuje nikakvu spremnost za iskrene pregovore. A Izrael nastavlja ofanzivu u Gazi i sada ima još jedan front između Irana i Izraela.
Dakle, mislim da je Tramp pokušavao da podseti javnost na svoje ranije uspehe. Međutim, i u ovom slučaju – gde je pomenuo Kosovo i Srbiju – on je uglavnom pomešao činjenice. Kosovo i Srbija nisu u ratu i nisu bili u ratu od 1999. godine.
Da li je Trampova administracija, preko specijalnog izaslanika Ričarda Grenela, uspela da unapredi ekonomsku saradnju između Kosova i Srbije? Da. Da li su pomogli da Kosovo uspostavi diplomatske odnose s Izraelom? Da. To nisu beznačajni koraci. Ali tvrdnja da je Tramp nekako sprečio rat ili zaustavio rat – jednostavno nije tačna.
Kosovo i Srbija – 'podnošljivija' spoljnopolitička tema
RSE: Imajući u vidu da Tramp nije postigao napredak u vezi sa Ukrajinom i Bliskim istokom, da li mislite da bi mogao da se vrati na pitanje Kosova i Srbije kao lakše spoljnopolitičke teme?
Kapčan: Da, mislim da to nije isključeno. Tramp sada ima mnogo problema: veliki rat u Ukrajini, veliki rat na Bliskom istoku, 17 ili 18 trgovinskih i carinskih pregovora, kao i složenu unutrašnju političku situaciju, posebno po pitanju imigracije.
Videli smo i nasilje u ulicama Los Anđelesa, napade na zakonodavce u Minesoti... Zato mislim da Tramp i njegov tim trenutno nemaju mnogo kapaciteta za nove inicijative. Ali, pošto ne ostvaruju rezultate na drugim frontovima, mogli bi da se okrenu Kosovu i Srbiji u potrazi za nekom pobedom.
Da li je sada pravi trenutak? Verovatno ne – politička situacija u Beogradu i Prištini je nestabilna. Trenutno, niko nije spreman za teške kompromise. Ipak, kada dođe pravo vreme, Tramp bi mogao da se ponovo uključi i pokuša da oživi dijalog kojim posreduje EU.
RSE: Kako bi izgledalo Trampovo ponovno angažovanje?
Kapčan: Verovatno bi uključivalo imenovanje Ričarda Grenela ili nekog drugog specijalnog izaslanika koji bi otišao u region, sastajao se s liderima i pokušao da ih pogura ka sprovođenju dogovora. U poslednjih nekoliko godina, sprovođenje dogovora je skoro potpuno stalo. Zbog toga će biti potreban novi američki angažman i pritisak, u saradnji s EU, da bi se dijalog pokrenuo.
'Kurti je možda preterao s nacionalizmom'
RSE: Kurti je reagovao na Trampovu izjavu rekavši da je normalizacija moguća ako SAD i drugi pojačaju pritisak na Srbiju. Da li smatrate da SAD treba da promene pristup i direktnije pritisnu Beograd?
Kapčan: Mislim da SAD i EU treba da izvrše snažan pritisak na obe strane. Po mom mišljenju, jedan od manje pozitivnih razvoja za Kosovo jeste to što je Kurti možda preterao sa nacionalističkom retorikom. Preduzeo je određene korake na severu, oklevao je sa formiranjem Zajednice srpskih opština, i preduzeo poteze zbog kojih Priština sve češće izgleda kao problem – a ne Beograd.
Zbog toga smo videli sankcije EU i ozbiljne kritike iz Vašingtona za vreme Bajdenove administracije. Dijalog je u zastoju i biće potreban ozbiljan pritisak na obe strane da bi se pomaklo napred.
Tri Kurtijeva zahteva – koliko su realni?
RSE: Kurti je postavio tri zahteva: izručenje Milan Radoičića, potpisivanje Osnovnog sporazuma s Aneksom, i povlačenje pisma iz decembra 2023. koje negira teritorijalni integritet Kosova. Koliko su to realni zahtevi?
Kapčan: Mislim da dijalog treba da ide korak po korak. EU je, posredujući u postizanju sporazuma, ispravno postupila što nije odmah tražila da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Na kraju, svi znamo da će doći do toga. Ali prethodno, obe strane moraju da pokažu dobru volju i da učine konkretne korake ka normalizaciji.
Vlada Srbije zna da bez priznanja Kosova ne može u EU. Ključno pitanje je kako stvoriti političko okruženje koje će liderima u Prištini i Beogradu dati podršku i hrabrost da donesu teške odluke – čak i ako nisu popularne u javnosti.
Trampova spoljna politika – manje fokusa na Evropu, ali ne i povlačenje
RSE: Kurti je rekao da su SAD i dalje "nezamenljiv partner" Kosova. Da li Kosovo može da računa na američku podršku u svetlu sve većih globalnih pomeranja i Trampove transakcione politike?
Kapčan: SAD imaju veliko poverenje u Kosovo još od NATO intervencije 1999. i napora da se Kosovo razvije kao uspešna demokratija. Ako Tramp pobedi, verovatno će biti manje fokusa na Evropu, a više na Indo-Pacifik. Tramp je jasno rekao da želi da Evropa preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.
Ali ne očekujem potpuno povlačenje SAD iz Evrope. Ne verujem da će za četiri godine američke trupe nestati iz Evrope. Pre će doći do promene ravnoteže nego do povlačenja.
Zato mislim da Kosovo može očekivati pozitivan pristup Vašingtona, i u interesu je Kurtija da vodi politiku koja podržava dijalog.
Ohridski sporazum je dobra osnova – potrebni kompromisi
RSE: Kako bi izgledao realan plan za trajnu normalizaciju odnosa Kosova i Srbije?
Kapčan: Ohridski sporazum, koji je posredovala EU, je dobra osnova. Sada se više radi o sprovođenju nego o budućem pravcu.
U ovakvim sukobima, gde su strane duboko ukopane, napredak dolazi kroz male, postepene korake koji pokazuju dobru volju. Obe strane moraju praviti ustupke koji šalju signal spremnosti za saradnju.
Sledeći korak mora uključivati jasan plan sa konkretnim koracima: šta će Kosovo da uradi, šta će Srbija da uradi, kada će to uraditi – sve u cilju napretka ka dogovoru koji omogućava prvo normalizaciju i onda priznanje Kosova.
RSE: Šta mogu SAD da urade?
Kapčan: Prvo, SAD moraju da se pojave. Da se angažuju, da njihovi diplomate budu prisutne u regionu.
Drugo, mora postojati prava kombinacija "štapa i šargarepe". Štap za one koji kasne ili provociraju – biće posledica. Šargarepa za one koji prepoznaju da je svetlo na kraju tunela jasno: oni koji donesu teške odluke i naprave kompromis, biće u potpunosti integrisani u evropske i atlantske institucije.
Poruka političarima u Prištini
RSE: Kosovo još nije formiralo institucije nakon februarskih izbora. Koji bi bio vaš savet kosovskim političarima?
Kapčan: Koliko razumem, glavni problem je oko predsednika Skupštine. Iako se Skupština sastajala više desetina puta, nije uspela da donese odluku.
Demokratija se zasniva na kompromisu i dijalogu. Zato bih ohrabrio Kurtija i njegove saveznike, kao i opoziciju, da priznaju da ne mogu dalje bez formirane vladem ulozi su previsoki. Treba da sednu i postignu kompromis, kako bi institucije mogle da nastave rad u Prištini.
