Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) apelovala je na sve nadležne institucije u Beogradu i Prištini da procesuiranju odgovorne za napad u selu Banjska na severu Kosova.
To se, između ostalog, navodi u izveštaju UNMIK-a koji je u Savetu bezbednosti UN predstavio zamenik specijalnog predstavnika i vršilac dužnosti šefa te međunarodne misije na Kosovu Milbert Dongdžun Šin u utorak, 21. oktobra.
"Prošle su dve godine od bezbednosnog incidenta u Banjskoj. Pozivamo sve nadležne institucije u Beogradu i Prištini da počinioce privedu pravdi", rekao je Šin.
U septembru 2023. godine, naoružana grupa Srba napala kosovsku policiju, ubivši jednog policajca.
Većina optuženih na Kosovu je u bekstvu, a Beograd, koji vodi paralelnu istragu, ni dve godine nakon napada nije podigao optužnicu protiv bivšeg potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića koji je javno preuzeo odgovornost za napad.
U najnovijem izveštaju, UNMIK je pohvalio dva sastanka predstavnika Kosova i Srbije u okiru Briselskog dijaloga, ali je izrazio zabrinutost zbog zatvaranja srpskih instritucija na severu Kosova.
Dok predstavnici Srbije u UN izveštaj ocenjuju kao izbalansiran, kosovski predstavnici smatraju da je pristrasan i nepotpun.
Šta stoji u izveštaju UNMIK-a?
Izveštaj UNMIK-a se odnosi na period od 16. marta do 15. septembra.
Predstavnik ove međunarodne misije Milbert Dongdžun Šin je kao pozitivne primere istakao održavanje lokalnih izbora na Kosovu u fer i demokratskoj atmosferi, kao i dva susreta delegacija Kosova i Srbije u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija.
U junu i septembru održana su dva trilateralna sastanka u Briselu, sa glavnim pregovaračima Kosova i Srbije, Besnikom Bislimijem i Petrom Petkovićem, o implementaciji prethodnih sporazuma, uključujući Ohridski sporazum i Deklaraciju o nestalim licima iz maja 2023. Nijedan sastanak nije rezultirao zvaničnim ishodom.
Šin je ponovio zabrinutost UNMIK-a i međunarodnih partnera u vezi sa zatvaranjem srpskih institucija u opštinama u kojima većinski živi ova zajednica.
"Neophodno je da vlasti u Prištini iskreno uključe sve zajednice kojih se to tiče, pre nego što počnu da sprovode odluke koje utiču na njihov svakodnevni život, kao i da traže validne alternative kako bi se izbegli ili smanjili negativni efekti", rekao je Šin.
On je rekao da UNMIK pozdravlja to što su kosovske vlasti obezbedile građanima iz redova srpske zajednice da lako dođu do dokumenata Republike Kosova.
Šin je ponovio poziv kosovskim Srbima da se vrate u institucije Kosova.
Vlada Kosova je u potpunosti ukinula srpski dinar kao platni promet, te zatvorila većinu institucija Srbije koje su funkcionisale, poput Pošte Srbije, Banke Poštanska štedionica, Privremenih opštinskih organa, Centara za socijalni rad, Javnih preduzeća i drugih.
Šin je podsetio da bi na Kosovu od 1. novembra trebalo da stupi na snagu primena novih mera prema kojima vozila sa stranim registarskim oznakama neće moći da se voze na osnovu ovlašćenja, kao i da će svi koji nemaju kosovska dokumenta morati da se prijave za boravišnu dozvolu.
"To može uzrokovati administrativne izazove i uticati na pristup esencijalnim pravima i servisima, uključujući zdravstveno osiguranje, obrazovanje i zaposlenje. To se tiče građana Kosova sa stalnim boravištem iz redova manjinskih zajednica, koji i dalje imaju problem da prikupe neophodnu dokumentaciju. Ovo je trenutak da se ponovo potraže alternative za te izazove", rekao je Šin.
Predstavnik UNMIK-a je izrazio zabrinutost zbog hapšenja ljudi koji su isticali "kulturne, nacionalne ili religijske simbole" na Kosovu.
"Moramo podvući da treba da postoji odmeren balans između zaštite slobode izražavanja i sprečavanja promocije mržnje i nasilja", rekao je Šin.
UNMIK je upozorio na pritiske koje trpe predstavnici civilnog društva i novinari na Kosovu.
"Udruženje novinara Kosova je prijavilo napade na novinare, kao i na ugrožavanje nezavisnostio rada javne televizije", rekao je Šin.
Stav Kosova
Ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala Švarc ocenila je da je izveštaj UNMIK-a "pristrasan i nekompletan", te da je "izostavio osnovne činjenice".
Ona je rekla da su na Kosovu održani parlamentarni i lokalni izbori koje su predstavnici međunarodne zajednice ocenili kao slobodne i fer.
"Kosovo je čista zapadna demokratija na Zapadnom Balkanu. Mi smo zemlja sa najjačim pro-NATO i pro-EU opredeljenjem u svetu", rekla je.
Ona je ocenila da je Srbija "istinska pretnja za region".
"Na dnevnom nivou gledamo propagandnu mašinu pod kontrolom (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića koja sistematski truje srpsko društvo i sistematski priprema javnost za agresiju na našu zemlju", rekla je Gervala Švarc.
Kosovska zvaničnica je istakla da Priština ostaje privržena dijalogu, ali je dodala da to mora biti "istinski dijalog".
"Potreban nam je pravi dijalog, a ne obmane Aleksandra Vučića, čija strategija prema Evropskoj uniji je izdaja, a prema svojim susedima hibridni rat sve do paravojne agresije", rekla je Gervala Švarc.
Gervala Švarc je istakla da je incidentom u Banjskoj u septembru 2023. Srbija pokazala da je "spremna za rat", te da je čovek koji je preuzeo odgovornost za napad, Milan Radojičić, "Vučićeva desna ruka".
"U međuvremenu, Vučić ga smatra počasnim gostom režima. To je nekažnjivost za ubistvo i agresiju. Međunarodna zajednica mora da izvrši pritisak na režim u Srbiji. Ako ne bude konsekvenci, oni će dalje eskalirati situaciju", rekla je Gervala Švarc.
Stav Srbije
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić rekao je u Savetu bezbednosti UN da Srbija vidi izveštaj UNMIK-a kao "izbalansiran i realan".
On je ocenio da se ljudska prava Srba na Kosovu sistematski urušavaju, te da je povećan broj etnički motivisanih incidenata.
"Od dolaska (premijera Kosova) Aljbina Kurtija na vlast zabeleženo je 37 incidenata prema pripadnicima srpske zajednice. Ovo sistemsko uskraćivanje prava nije samo srpska tragedija, već moralni neuspeh da se deluje", rekao je Đurić.
On je Vladu Aljbina Kurtija optužio za "kultivisanu mržnju" i "tiho etničko čišćenje".
"Režim Aljbina Kurtija je zatvorio 128 vitalnih institucija na područjima u kojima većinski žive Srbi – obrazovne i zdravstvene ustanove, kao i ustanove za socijalnu zaštitu, čak i kancelariju Crvenog krsta", rekao je Đurić.
Stav međunarodnih aktera
Predstavnik Evropske unije u Savetu bezbednosti UN Stavros Lambrinidis izjavio je da EU očekuje od Srbije da sprovede sve neophodne mere za procesuiranje počinilaca napada kod sela Banjska 2023. godine.
"Srbija nije sprovela adekvatne poteze u tom smislu", rekao je predstavnik Evropske unije.
Lambrinidis je istakao da Brisel ostaje "duboko zabrinut zbog situacije na severu Kosova".
"Kosovo i Srbija, u bliskoj saradnji sa EULEX-om, moraju da nastave sa nastojanjima da deeskaliraju situaciju, da se uzdrže od jednostranih i provokativnih poteza koji bi vodili podizanju tenzija i nasilju", rekao je Lambrinidis.
On je pozdravio održavanje lokalnih izbora u oktobru na Kosovu. On je naglasio da je važno što su na izborima učestvovali kosovski Srbi.
"Pozivamo na laku primopredaju vlasti u ovim opštinama (sa srpskom većinom)", rekao je Lambrinidis.
Predstavnik Sjedinjenih Država pozivao je Kosovo i Srbiju da spuste tenzije, uzdrže se od mera koje bi dovele do eskalacije i vrate se dijalogu.
On je istakao da nema bezbednosnih pretnji na Kosovu, te se založio za zatvaranje te misije.
"Prepoznajemo UNMIK-ova nastojanja da sprovode dijalog i pravne reforme na Kosovu. To je od pomoći, ali realnost je da je UNMIK mirovna misija, bez mirovnjaka, dok 81 odsto budžeta Misije finansira plate osoblja koje se bavi poslovima koje bi trebalo da rade druge organizacije. Vreme je da se ti poslovi sa UNMIK-a prebace na agencije koje su bolje opremljene za te zadatke", rekao je američki predstavnik.
Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK osnovana je 1999. godine, rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
Sjedinjene Države i još neke članice Saveta bezbednosti se već duže vreme zalažu za ukidanje misije UNMIK-a, dok se grupa članica, na čelu sa Rusijom, tome protivi.
